Iznenađenje je veće utoliko što je pre samo mesec dana članica Saveta Miroslava Milenović kazala da je tržište oglašavanja zapravo mnogo veće od prikazanih 60,9 miliona evra.
– Kad se naš uzorak proširi na celokupni milje Srbije, tu se onda radi o više od 800 miliona evra – kazala je Milenovićeva u jednoj televizijskoj emisiji.
Siromašni novinari u sve siromašnijim redakcijama tada nisu mogli da se ne zapitaju kuda je taj novac otišao. Međutim, iz izveštaja se vidi da je zapravo reč o projekciji. Naime, Savet je pokušao da napravi proračun ukupnih rashoda na nivou države. I to tako što je uzeo srednju vrednost rashoda po svakoj kategoriji i to pomnožio s brojem registrovanih lica u toj kategoriji u Srbiji.
Istina, Savetu podatke nisu dostavili „Telekom” i „Srbijagas”. Saradnja je izostala i od DIPOS-a, a tek delimične podatke dostavila je Pošta. Ali čak i da su se svi kojima se Savet obratio odazvali, teško da bi se popunila razlika veća od 700 miliona evra.
Zaključak Saveta jeste da je ova vlada štedljivija, ali da javna preduzeća nisu. Ipak, vrlo darežljiva prema medijima bila je Autonomna pokrajina Vojvodina. Od pokušaja da se tamošnja vlast održi okoristili su se i pojedini beogradski mediji. Tako je magazin „Nedeljnik” u martu 2014. godine sklopio ugovor o predstavljanju rezultata rada Vlade AP Vojvodine „kroz razgovor s predsednikom i pokrajinskim sekretarom za finansije”. Ugovorili su i objavljivanje priloga o poslovnom okruženju i potencijalima za razvoj Vojvodine. „Nedeljnik” je dobio 468.000 dinara, a pokrajinska vlast, tvrdi Savet, medijsku promociju na pet stranica.
Međutim, ovaj magazin negirao je podatke iz izveštaja i najavio tužbu protiv Saveta. Osim ispravke da je intervju imao dve, a ne pet stranica, tvrde i da je dodatak o Vojvodini bio naznačen kao promotivni materijal.
Iz vojvođanskog budžeta novac je odlazio i ka nedeljniku „Vreme”. Pokrajinski sekretarijat za međunarodnu saradnju i lokalnu samoupravu platio je 1,8 miliona dinara osam stranica u pomenutom listu i tribinu na kojima su predstavljene njihove aktivnosti.
S istim sekretarijatom posao je sklopio i „Novi magazin”. Dodatak, čiji je autor novinar Miša Brkić, a u kojem NALED Vojvodinu opisuje kao povoljno poslovno okruženje, plaćen je oko 475.000 dinara. Isti sekretarijat istom magazinu platio je i dva miliona dinara za produkciju osam emisija o aktivnostima vojvođanskih opština, u kojima su predstavljeni projekti finansirani od strane EU.
Izveštaj Saveta ukazuje da se državna preduzeća i institucije sve češće okreću od reklamiranja preko medija. Recimo, Narodna banka Srbije odlučila je da to učini preko – čokolade. Tako je 900 kg čokolade platila blizu 785.000 dinara. Kako je ova promocija bila namenjena Kabinetu guvernera, rukovodstvu NBS, protokolu i posetiocima, jasno je da novinari nisu imali od nje mnogo vajde. Preduzeće „Srbijašume” pokušalo je 2011. da pridobije poslovne partnere pesmom. Zaključili su ugovor s „Melos estradom” vredan 2.336.400 dinara. Za taj novac „Melos estrada” priredila je za štićenike humanitarnih ustanova tri koncerta Željka Joksimovića, kao i koncert Ane Bekute. I ne samo to, obezbedili su 120 ulaznica za zaposlene u „Srbijašumama” za finalno veče „Zvezda Granda”. Radnici su imali još pogodnosti – šest odabranih dobilo je VIP pozivnice za žurku Ane Bekute. A pevačica je morala da daje izjave ispred loga ovog sponzora...
U budžetu se našlo novca i za nagradu „Najevropljanin”. Preduzeće „Jugoimport SDPR” prošle godine je sa 100.000 dinara podržalo manifestaciju „Prve evropske kuće”, na kojoj se dodeljuje pomenuta nagrada. Te godine uručena je ministru policije Nebojši Stefanoviću.
Iako je ubrzo prestala da postoji, Srpska banka je 2013. godine sa tadašnjim gradonačelnikom Jagodine Draganom Markovićem Palmom zaključila ugovore vredne 18 miliona dinara. Skupština ovog grada za te novce vodila je delegaciju privrednika u Rim, poljoprivrednike u Veronu i Grčku, pa opet privrednike u društvu gradonačelnika i predsednika opštine u Sankt Peterburg, a studente u Beč.
Pojedina državna preduzeća medijske usluge naručuju od onih koji nemaju mnogo veze s novinarstvom. „Železnice Srbije” su 1.063.000 dinara platile ZAM centru za usluge medijske promocije. Ova firma marketingom se bavi očigledno iz hobija, buduću da je reč o preduzeću koje ima lanac radnji za otkup zlata. Ovo nije usamljen slučaj. U pauzi postavljanja podnih i zidnih obloga firma „Sten kriejšns” uradila je radijsku reklamu „Povlastice u putničkom saobraćaju”.
Državna preduzeća i te kako su se reklamirala preko sportskih klubova. Srpska banka je za dve godine sponzorisala fudbalski klub Radnički iz Niša sa 12 miliona dinara, a „Elektroprivreda Srbije” potrošila je za četiri godine na razne sportske aktivnosti više od 250 miliona dinara.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.