Vesti
09. 12. 2015.
Spasavanje redova Gašića
Vlada Srbije je još sigurna kuća za Bratislava Gašića koji je juče svečano obećao da će čitav svoj život posvetiti borbi za prava žena. Tako je seksista Gašić, posle artiljerijske paljbe kojoj je bio izložen na javnoj sceni, prekomandovan u feministu. Dakle, da parafraziram ministra vojnog u hibernaciji koji niti je smenjen, niti je dao ostavku: sada će žene moći da kažu kako vole ministra koji lako klekne.
Ako nije dao ostavku i ako još nije smenjen, šta je onda Bratislav Gašić?
Izgleda, kako tvrdi Dragan Šutanovac, da se ministar vojni nije potpuno predao, mada ga je Aleksandar Vučić javno ražalovao.
Zašto se osnovano sumnja da Gašić još nije podigao belu zastavu, iako se najavljuje nekakav dogovor sa Vučićem – da prvi vojnik Srbije dobije dvogodišnje odsustvo iz javnog života?
Možda upravo zbog toga što svako ko je do sada objavio samoizolaciju, ne silazi sa ekrana, niti se skida sa naslovnica.
Tako je, iznenada, i Gašić sazvao konferenciju za novinare, u zoru ranu.
Uspeo je nekadašnji trgovac kafom da okupi medijske radnike juče u devet ujutru u ogromnoj količini, iako je predsednik NUNS-a Vukašin Obradović pozivao na bojkot ministra koji je prekjuče prostačkom šalom uvredio koleginicu iz B92.
Novinari su bojkotovali Vukašina, a odazvali se na mobilizaciju Gašiću, koji se nalazi pred smenom.
Međutim, Gašić je učinio istinski podvig.
Načinio je dva gafa za dva dana. Ako je najpre uvredio novinarke i žene, juče se podsmehnuo čitavom novinarskom posvađanom esnafu koji se ujedinio na jutarnjoj smotri.
I muško i žensko okupilo se da čuje hoće li najnapadaniji političar dati ostavku. Ili će, možda, napustiti politiku? Ili će se vratiti privatnom biznisu? Retki su posumnjali da će se zamonašiti.
Ali, jutrenje sa Gašićem bilo je uzaludno, pošto je zabranio postavljanje pitanja.
Novinari su dobili voljno, posle kratke ispovesti u kojoj je Gašić možda najavio svoju buduću karijeru.
Toliko je srceparajuće govorio o pravima žena da će možda dobiti prekomandu i postati poverenik za rodnu ravnopravnost. Ili tome slično.
I Vučić nastavlja da priča kako nema zamenu za Gašića. I da je Gašić bio deset puta bolji ministar nego kada je on, Vučić, bio ministar vojni. Ako je to tačno, zašto onda Gašić nije premijer, a Vučić desetar?
Ali, Gašić nije premijer, već ministar pred ostavkom. Ma šta to značilo. Vučić je apsolutni gospodar Srbije, iako je nedavno na televiziji, uz vremensku prognozu, najavljivan državni udar i njegov pad.
Novinari, bez obzira na to da li kleče ili ne, treba da objasne šta se zaista dešava.
Možda je na sceni politički magični realizam, žanr u kojem političari savršeno dobro znaju šta rade, dok običan svet ne zna gde se nalazi.
Komentari (1)
ostavi komentar10.12.
2015.
Чисти безобразлук
Ви се госпсодине Апостоловски понашате, нејблаже речено, неозбиљно. Овај текст није на нивоу неких Ваших текстова. Сврставте се у оне новинаре који брукају једну деликатну професију. Шта Вам значи да је Гашић "сексиста". Затим: "Успео је некадашњи трговац кафом да окупи медијске раднике јуче у девет ујутру у огромној количини, иако је председник НУНС-а Вукашин Обрадовић позивао на бојкот министра који је прекјуче простачком шалом увредио колегиницу из Б92". Шта то значи у "огромној количини", шта Вам је господине, каквој количини. То не може да се употријеби ни као фигура, нису људи количина. Ви као да не видите да су многи новинари (мушки и женски) изгубили компас, буквално су се отргли. Ви као да не знате да је то занимање опасно и одговорно. Не заним ме Гашић. У неколико текстова за последњих двије године наводио сам да Гашић не може бити министар, да Љајић не може бити министар (он је вјечити министар, постао је осион, плус изиграва неку умјерену струју из Раашке области, а зна се да Давутоглуов чова) да Кора У. не може бити министар, да Вулин не може бити министар, да онај са антеницама на глави не може бити министар, а посебно да Дачић не може бити министар спољних послова. То је недопустиво. Може бити министар било ког ресора, али не може бити министар спољних послова. Нема тај капацитет, нема ниједан услов, односно не испуњава ниједан услов да буде министар спољних послова. Али да се вратим проблему. Гашић је показао, након онога шта је рекао квази новинарки колика му је памет. Морао је да извини, али поставља се озбиљно питање одговорности те неваспитане квази новинарке. Шта је хтјела да постигне са тим гестом, ко је наговорио, да ли је она та која ће својим понашањем омаложавати министре - какви су такви су. Да је имао памети, Гашић је морао на конференцији за новинаре испостави сва ова и друга питања, као и питање да ли је нормално да новинарка клекне. Да сам ја био Гашић, сагнуо бих се и нешто јој шапнуо. Она никда не би рекла шта сам јој шапонуо, а и када би рекла, нико јој не би вјеровао, јер ја бих јој рекао да устане, јер је тај гест вулгаран. Значи, могао је потпуно да обрне тај моментални однос. Који безобаразлук влада у новинарству. Зар не видите, госн. Апостоловски, колико је неписменних новинaра (није неписменост граматичка грешка, већ лапрдање и лупетање, што је постала особина многих - уствари квази новинара). Зар не постоје неки морални кодекси, прописи, статути, за новинаре. да ли је потребно бранити некога разузданог новинара званог Вучко, или онога несрећника Д. Петровића, коме тепају "Дража" (сви који се зову Драгољуби назовајуу их Дража, њега, Анђелковића, а несрећни Дража се преврће у гробу). Зар није Смајловићка направила сијасет гафова (Утисак и Оља - Шарли – ширила карикатуре и др), узурпирала је УНС, Политику, постали су њено власништво, нека саопшти колико мјесечно прима. нека саопште неки новинарчићи и таблоидчићи колико од странаца примају Еврића. И на крају, сјетите се , госн. Апостоловски, како је један лумпкњижевник извријеђао госпођу Смајловић. Једини сам ја написао текст да је то срамота. Та интелектуална сподоба је у својој петпарачкој колумни у листу Данас написао морбидарије о Смајловићки: „Смајиловићкиног просеравајућек уродка“, „Она је Лили Марлен“, „... „њена неподношљива просеравања“, „Ту глудорку називам босанска прдара“ и низ других свињарија „угледног српског и свјетског књижевника“. Зашто се тада нико није побунио, зашто се тада нико од вас великих новинара није побунио, зашто се Вучић није побунио, када га је Оља јавно назвала „Дечко“. Смајловићка није објавила мој текст у Политици, али је објављен на разним порталима, није рекла хвала. А, што је најважније, није се дигла прашина, као око изјаве Гашића. Ето, да сам ја Гашић никда не бих подио оставку. Неко је одиграо игру.
Odgovori