Vesti
21. 08. 2015.
Novinarstvo u Srbiji je u kritičnom stanju
Niku Čobanu, predsednik Departmana za informisanje Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine u Srbiji
– Nakon donošenja novog Zakona o javnom informisanju i medijima Srbija je započela proces privatizacije lokalnih medija. Smatrate li da je država spremno ušla u ovaj proces?
– Kao prvo, smatram da Srbija nije bila spremna za bilo koji vid privatizacije, jer u periodu takozvane tranzicije. Privatizacija u Srbiji učinjena je na neodgovarajući način. Sve se prodalo u bescenje, a radnici su ostali bez posla. Najjednostavnije rečeno, privatizacija je zloupotrebljena u svim oblastima. Vraćajući se na Vaše pitanje, naravno da u istom kontekstu treba posmatrati i privatizaciju medija. Ni jedna dosadašnja privatizacija medija nije donela očekivane rezultate. Rečeno nam je da našu realnost treba uskladiti sa praksom Evropske unije, ali to ne znači samo privatizaciju i to po bilo kojoj ceni. I u Evropskoj uniji postoje rešenja koje ne podrazumevaju privatizaciju medija po svaku cenu, gde su osnivači medija i lokalne samouprave. To znači da se može i drugačije. Srbija nije prihvatila ovakav model niti će da ga prihvati. Može, ali samo na insistiranje evropskih institucija, da se nađe nekakav model po kojem će i lokalne samouprave moći da budu uključene u osnivanje medija. Nažalost, ovde se često radi po sistemu štapa i šargarepe. Čak ni u medijima koji imaju sadržaj na jezicima nacionalnih manjina nije pronađeno rešenje kako bi se izbegla privatizacija. Poznati su slučajevi privatizacije lokalnih radio stanica u Srbiji koje jedva da opstaju, a zaposleni ne primaju platu mesecima. Da rezimiramo - sve dosadašnje privatizacije medija u Srbiji nisu donele pozitivne rezultate. Znači, imamo negativno iskustvo. I pored toga što imamo ovakvo iskustvo, političari u Srbiji i dalje insistiraju na privatizaciji. Zbog čega? Da bi se trošilo što manje novca iz Republičkog ili iz budžeta lokalnih samouprava, namenjenog funkcionisanju medija. Ovo nije dobro! U Srbiji je danas kultura ruinirana, lokalni mediji su na izdisaju. Sve je postalo estrada i sve se obezvređuje.
– Imamo primer privatizovanog Radio Kovina koji je nakon privatizacije ugasio programe na jezicima nacionalnih manjina, ali i druge primere.
– Očigledno da lokalne političare ne zanimaju ni lokalni mediji koji imaju sadržaj na srpskom jeziku, a i kako bi ih to zanimalo kada svet iz kojeg oni dolaze nije svet stvaralaštva, već periferija stvaralačkih impulsa... Zatim, ako ih ne zanimaju programi na srpskom jeziku, verovatno ih još manje interesuju sadržaji na jezicima nacionalnih manjina, bilo da je reč o pisanim ili elektronskim medijima. Ovakava realnost, u širem kontekstu, generiše jedno stanje u kome kultura se transformiše u privid, imamo samo konture onog što se zove kultura, preovladava kič. Ono što ne predstavlja nikakvu vrednost postaje uzor. Slučaj Radio Kovina više nije upozorenje, to je tužan primer naše svakodnevice. Nakon privatizacije, na Radio Kovinu ugašen je i program na rumunskom jeziku. Svedoci smo da privatizacija donosi apsurdne situacije, kao što je i u slučaju RTV Opštine Kovačica, gde je Slovačka finansirala funkcionisanje i razvoj ovog medija sa oko 250.000 evra, u tehničkom segmentu i u usavršavanju kadrova. Ignoriše se ova činjenica, a neko je tu dao novac imenom i prezimenom. Sada se ova Radio i TV stanica prodaje kao da nikad niko ništa nije uložio u nju. Poznat nam je i slučaj Radio Sečnja, ali i drugih lokalnih medija gde je program na jezicima nacionalnih manjina postojao samo da bi se dobile neke beneficije, novac, a tada je interes programa na jezicima nacionalnih manjina u drugom planu. Naše vreme je vreme jednog haotičnog stanja, a sve dotle dok ne postoji kulturni koncept, koncept lokalnog javnog informisanja, ne investira se ni u kulturu a ni u medije.
– Kao predsednik Departmana za infomisanje Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine u Srbiji, učestvovali ste na više rasprava i okruglih stolova o privatizaciji medija. Koji su zaključci?
– Svi koji su uključeni u ovaj proces poznaju realno stanje - i oni koji o tome raspravljaju i oni koji o tome odlučuju. Svi, apsolutno svi, znaju da privatizacija nije dobra. Na okruglim stolovima i raspravama na kojima je učestvovao i Departman za informisanje Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine govorilo se upravo o tome da privatizacija nije dobra, da treba pronaći druga rešenja, da je to moguće, da treba dozvoliti da lokalna samouprava ima određeni fond iz kojeg će finansirati lokalno informisanje. Finansirati programe na jednom jeziku, bilo da je reč o programu na srpskom ili na jezicima nacionalnih manjina, ne znači automatski i mešanje lokalne samouprave u uređivačku politiku. Tamo gde je lokalna samouprava, parciajlno ili u potpunosti osnivač medija, menadžment tog medija može imati autonomiju u radu, a lokalna samouprava da se ne meša u uređivačku politiku. Ovo je moguće samo ako političari doživljavaju novinare kao partnere koji će im biti od pomoći, a ne neprijatelje vlasti koji im kvare računice. Ali, da bi se ovo desilo, političari moraju biti iskreni a ne gladni vlasti i kapitala. Tamo gde bi lokalne samouprave bile osnivači medija, novinarske asocijacije i druge institucije mogle bi da imenuju Upravne odbore, odnosno da odlučuju u pogledu budućeg menadžmenta.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.