Vesti
31. 07. 2014.
Prijateljstvo, zanat najstariji
Ovih dana u Beogradu dogodio se pravi, nepatvoreni i autentičan gest prijateljstva.
Taj događaj je bio povod da se setimo drame „Prijateljstvo, zanat najstariji“, sada pokojnog pisca, emitovane davne 1967. na televiziji (drama je tako dobra da njen sjaj nije potamneo, uprkos tome što je autor poslednjih decenija 20. veka i u ratovima u Jugoslaviji imao prilično neslavnu ulogu).
Prijateljstvo koje je povod ovom tekstu je toliko iznad svakog očekivanja i predviđanja, iznad međuljudskih odnosa, kako ovde tako i u svetu, kako danas, tako i u istoriji ljudskog roda.
Takav gest sugeriše zaključak da je prijateljstvo važnije, jače, pouzdanije, trajnije, emocionalnije, istinitije, odanije i ljudskije od svih drugih odnosa među ljudima kao što su i najbliskiji rodbinski odnosi, ljubavni, bračni, seksualni, platonski, odnosi iz najraznovrsnijih interesa, zatim od svakog humanizma, altruizma, filantropije i sličnih apstrakcija.
Značaj i veličina prijateljstva opisani su u mnogim umetničkim delima. Dominantni motiv Homerove „Ilijade“ je Ahilov gnev protiv Trojanaca čiji je pripadnik Hektor, Prijamov sin ubio njegovog prijatelja Partokla. Genijalni Homer pokazuje koliko je veliki Ahilov gnev i osveta prema onima koji su mu ubili prijatelja. Bertold Breht u svojoj paraboli „Kavkaski krug kredom“ na visokom umetničkom i estetskom nivou govori o izuzetnom prijateljstvu sluškinje i sina kraljice, koga je ona zbog kraljičine emigracije od samog rođenja čuvala, negovala i među kojima se razvilo prijateljstvo u toj meri da sluškinja nije htela da ga vrati pravoj majci kraljici, kada se ona vratila iz egzila.
Nedavno je gospođa Mira Miočinović citirala Hanu Arent koja je na primedbe Izraelaca i Jevreja iz Amerike da je u knjizi o Ajhmanu pokazala da ne voli svoj narod odgovorila: „Ja ne volim nijedan narod, zašto bih onda volela svoj. Ja samo volim svoje prijatelje, bez razlike kome narodu pripadaju.
U remek delu filmske umetnosti „Poslednji kineski car“ čuveni Bernardo Bertoluči varira temu usamljenosti i života bez prijatelja. Naime, petogodiš nji car živi u dvorskom kompleksnu „Zabranjeni grad“ i ne može da izađe da se igra sa svojim vršnjacima. Bez obzira što je car, što ga svi uvažavaju i poštuju, on pati jer nema druga, nedostaje mu prijateljstvo, odanost i sve ono što samo prijateljstvo može da priušti i omogući.
Posle ovog malog pregleda o visokim dometima prijateljstva opisanog estetskim i asocijativnim sredstvima u vrhunskoj umetnosti dolazimo do stvarnog i istinitog događaja.
Ovde, u današnjoj Srbiji, u gradu Beogradu, prijateljstvo nije metafora, parabola ili neka druga figura. Novinarka Ivana Janković bi trebalo da dobije bubreg presađivanjem u Istanbulu, koji će joj produžiti život. Donor je njena nekadašnja koleginica iz redakcije i prijateljica Marijana Milosavljević. Sve je to objavljeno u Dnevniku II RTS. To je trijumf prijateljstva. Pred opisanim činom padaju sve stilske figure, estetike i poetike.
Autor je advokat iz Beograda
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.