Vesti
25. 12. 2013.
Zašto kasni medijska reforma u Srbiji?
Reforma medijskog sektora, koja se očekuje više od decenije, nije sprovedena ni u 2013. Loš pravni okvir, u kombinaciji sa ekonomskom krizom, dovodi do netransparentnog finansiranja, povezanosti uticajnih krugova i medija, a utiče i na kvalitet izveštavanja, zaključci su novog izveštaja Asocijacije nezavisnih i elektronskih medija (ANEM).
Ukazano je i da nije pronađen novi izvor finansiranja za Komisiju Saveta za štampu, pa ovom samoregulatornom telu preti gašenje.
"Na medijsku strategiju medijska zajednica je čekala punih 11 godina posle demokratskih promena. Na njeno sprovođenje, po svemu sudeći, čekaće još", navodi se u publikaciji Pravni monitoring medijske scene u Srbiji.
Istaknuto je da nijedan od tri medijska zakona - o javnom informisanju i medijima, o elektronskim medijima i o javnim medijiskim servisima – nije ušao u proceduru za usvajanje iako su nacrti završeni. Iako nacrti nisu savršeni, ističe se da to dovodi do odugovlačenja sa primenom ključnih rešenja koja bi trebalo da unaprede medijsku sliku u Srbiji.
"Država tako, po ko zna koji put, uspešno odoleva imperativu izlaska iz vlasništva u medijima, za koji se sve vlade od 2001. Naovamo deklarativno zalažu; odlaže se takođe i primena pravila o projektnom finansioranju medija, pa tako netransparetno dodeljivanje budžetskih sredstava državnim medijima i medijima bliskim vlasti i izostanak bilo kakve kontrole državne pomoći u medijskoj sferi, slobodno tumačenje javnog interesa u medijskoj sferi, kao i nelojalna konkurencija, ostaju i dalje među najvažnijim problemima medijskog sektora", navodi se u izveštaju.
Kao posledica toga, jačaju ekonomski i politički uticaji u medijima.
Nisu zabeležene ni bitnije promene u sudskoj praksi. Iako je bilo presuda lpke predstavljaju korak napred u zaštiti slobode izražavanja, praksa je ostala nedovoljna dobra i nastavlja da bude jedan od uzroka lošeg položaja medija i njihove autocenzure.
Komisija Saveta za štampu bez para
Na predstavljanju izveštaja saopšteno je i da Komisija Saveta za štampu, samoreguolatorno telo u medijima, više nema novca za rad i da joj preti opasnost od gašenja.
Komisiju, zaduženu da rešava žalbe na račun medija, kao i Savet, finansirala je Ambasada Norveške u Srbiji. Međutim, to finansiranje je 15. decembra prekinuto, a alternativni način finansiranja nije pronađen, tako da se postavlja pitanja šta će biti sa tim telom.
"Novca neće biti iako su žalbe sve brojnije i ozbiljnije i svako rešenje (žalbi) podizanju etičkih standarda u Srbiji", rekla je članica Komisije
Tamara Skroza, istakavši da Komisija dobija sve brojnije i ozbiljnije žalbe na način izveštavanja u Srbiji i da je stekla ugled.
Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo, osnovano pre dve godine, koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih medija i novinare.
Prema Skrozinim rečima, samo postojanje tog tela ukazuje na neke pozitivne tendencije u medijskom sektoru u Srbiji, ali priroda žalbi koje su upćene Komisiji i njihov sve veći broj pokazuju da se o etici ne razmišlja dovoljno.
"Komisija za žalbe aktivno radi od jeseni 2011. i do sada je primila 104 žalbe: od toga, 15 su podnele institucije ili udruženja, 5 političari, 7 mediji jedni protiv drugih, a ostatak građani i građanke", navodi se u izveštaju ANEM-a.Od toga su donete 53 odluke, a u 29 slučajeva odlučeno je da lje bilo kršenja Kodeksa novinara Srbije. Ostatak žalbi nije ispunjavao uslove za rešavanje.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.