Vesti
19. 11. 2013.
Bivši šef DB-a pisao „Politici”
Marković: Nisam pretio Srbiji
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije Radomir Marković obratio se „Politici” reagujući na tekst sa naslovne strane našeg lista, koji je objavljen u petak: „Radomir Marković iz zatvora preti državi”. Marković, koji u zatvoru u Zabeli izdržava kaznu od 40 godina na koju je pravosnažno osuđen zbog pokušaja ubistva lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića i ubistva četvorice istaknutih članova ove partije 1999. godine, demantuje da je pretio da će Srbiju baciti „na kolena” ako objavi informacije kojima raspolaže iz vremena dok je bio šef tajne službe.
„Politika” je prethodno pisala da je državna Komisija za istraživanje ubistava novinara došla do saznanja koja dodatno upućuju na zaključak da je ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine bilo državni zločin, u čijoj su organizaciji i izvršenju učestvovali pripadnici tajne službe.
Markovićeva izjava stigla je našoj redakciji sa elektronske adrese njegove supruge koja je u propratnoj poruci navela da nam se obraća nakon telefonskog razgovora sa Markovićem.
– Nisam u mogućnosti da komuniciram sa medijima da bih demantovao mnoge neistine plasirane protiv mene, uglavnom iz istih izvora. Vi i sami znate kolika je moć više puta ponovljene neistine i demantija, ali vas molim da u ime istinitog informisanja javnosti, što je i vaša obaveza, a verujem i želja, objavite ovo moje pismo. Ni posrednim, ni neposrednim putem, nisam nikada, niti ću bilo kome pretiti, niti bilo šta učiniti što bi moglo na bilo koji način naneti štetu Srbiji, ili kako ste naveli, „baciti je na kolena” – piše Marković.
Sa prve strane
– Srbiju su kroz vekove pokušavali razni moćnici da bace na kolena, pa im to do danas nije uspelo i siguran sam da i ubuduće neće. Za Srbiju sam uvek bio spreman da dam i život. Svedočenjem pred Haškim tribunalom pokazao sam svoj patriotizam.
Trule kompromise koji su eventualno mogli Srbiju i njene građane da prikažu svetu kao genocidne, odbio sam, u šta su se mogli uveriti svi građani Srbije.
Svedočio sam istinu koja ne znam koliko je pomogla Srbiji, ali evidentno da meni nije. Za odavanje državne tajne i dosijea za koje sam bio optužen, pravosnažno sam oslobođen. Sud je utvrdio da se u tim spisima ne nalaze državne tajne te da se otkrivanjem tih tajni ne može naneti šteta državi, kao i da se disk sa tim spisima ne nalazi kod mene. Strah da će istina izaći na videlo je u glavama onih koji verovatno imaju čega da se plaše. Ovakve neistine iz proverenih izvora, pa još posredne, sračunate su da diskredituju u očima javnosti mene i moju porodicu i dodatno otežaju i onako nezavidne uslove u kojima izdržavam, kako reče moj advokat Mašić, tuđu robiju. Jedini način na koji se za pravdu i istinu borimo, i borićemo se, ja, moja porodica i moji pravni zastupnici su pravna sredstva u pravnoj državi, pa je i moja želja da Srbija što pre postane zemlja u kojoj će se poštovati zakoni, a ne da bude na kolenima – naveo je Marković.
Tražio pomilovanje od predsednika Nikolića
„Politika” je u petak od Generalnog sekretarijata predsednika Srbije tražila odgovor na pitanje da li je bivši šef tajne službe podneo zahtev za pomilovanje predsedniku Tomislavu Nikoliću.
Na pitanje da li je Marković podneo zahtev, kakva je procedura i koji su rokovi za odlučivanje, „Politika” je juče posle podne, zajedno sa svim redakcijama, kratko obaveštena: „Da, podneo je zahtev. Po Zakonu o pomilovanju ne postoji rok.” Sat kasnije Tanjug je emitovao informaciju u kojoj je navedeno da je Ministarstvo pravde i državne uprave shodno zakonskoj proceduri dalo mišljenje o tom zahtevu i prosledilo ga predsedništvu.
„Zakon takođe ne ograničava koliko puta neko može da traži pomilovanje”, precizirano je. Međutim, u ovom trenutku nije baš najjasniji pristup pravnim potezima koje povlače Marković i njegova odbrana, jer je advokat Dušan Mašić, u javnosti najpoznatiji branilac bivšeg načelnika RDB-a, sinoć bio zatečen podnošenjem zahteva za pomilovanje.
„Ne znam ništa o tome, tu vest sam čuo od novinara”, rekao je Mašić, ne želeći da se izjašnjava o budućim odnosima sa svojim klijentom. On je ranije, uprkos pravosnažnoj presudi, ponovio stav odbrane bivšeg načelnika RDB-a, koji je uhapšen početkom 2001, da je presuda od 40 godina protivzakonita jer je u vreme izvršenja krivičnog dela maksimalna zaprećena kazna za to krivično delo bila 15 godina zatvora.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.