Vesti
07. 11. 2013.
Protiv privatizacije lokalnih medija
Predsednik Skupštine Vojvodine i lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor protivi se najavljenoj obaveznoj privatizaciji lokalnih medija u Srbiji.
On smatra da je neistina da je privatizacija lokalnih medija praksa Evropske unije, navodeći primer Mađarske, gde su, prema njegovim rečima, lokalne samouprave osnivači više od 300 lokalnih medija.
"Mora se obezbediti ostanak i opstanak lokalnih javnih elektronskih medija i ne sme se ići u privatizaciju tih lokalnih javnih elektronskim medija, jer je praksa pokazala da nakon privatizacije ni jedna nije uspela da živi duže od šest meseci", rekao je Pastor Radio Subotici.
On je kazao da je to stav koji zastupa, kako verbalno, tako i parlamentarno, više od pet godina i izrazio očekivanje da će biti "uspešan u tom zalaganju".
"Postoji kolizija sada i unutar određenih zakona na republičkom nivou, jer, na primer, Zakon o lokalnim samoupravama predviđa mogućnost da lokalna samouprava može da osnuje elektronski servis. Ako može da osnuje, zašto ne može da održi ono što ima?" - zapitao je Pastor.
On se osvrnuo i na navode da je privatizacija zahtev Evropske unije i njihova praksa, rekavši da je to neistina.
"Samo u Mađarskoj ima više od tri stotine lokalnih elektronskih medija, pre svega, radio stanica, čiji je osnivač lokalna samouprava. Ako je tamo moguće, ne znam zašto ovde ne bi bilo moguće", rekao je Pastor.
On je dodao da "strepi od zadatka koji se mora okončati i bitaka koje se moraju voditi", ali je ubeđen da Radio Subotica, kao lokalni javni servis, "ima svoju budućnost i u predstojećih 45 godina".
Privatizaciji Radio Subotice protivi se i subotička lokalna samouprava, koja je zatražila od Ministarstva kulture i OEBS-a da se u Nacrtu zakona o informisanju izuzmu iz privatizacije lokalni mediji koji informišu na jezicima nacionalnih manjina.
Radio Subotica ove godine obeležava 45. godina postojanja i rada. Posluje kao javno preduzeće čiji je osnivač Skupština grada Subotice. Emituje programe na srpskom, hrvatskom, mađarskom, nemačkom i bunjevačkom jeziku sa 47 zaposlenih.
Proces privatizacije ove medijske kuće obustavljen je do daljnjeg zaključkom Vlade Srbije iz decembra 2007. godine, jer emituje programe na jezicima nacionalnih manjina.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.