Vesti
06. 11. 2013.
Tanjugovih 70 godina
Nacionalna novinska agencija Tanjug obeležila je sinoć svoj jubilej, dan kada su se pre sedam decenija prvi put pojavile čuvene reči: „Ovde Telegrafska agencija nova Jugoslavija... Tanjug javlja, Tanjug javlja...” Prijemu u zgradi Jugoslovenske kinoteke prisustvovale su brojne javne ličnosti iz medijskog, kulturnog i političkog života. Među njima i predsednik Narodne skupštine Nebojša Stefanović, koji je naglasio da je Tanjug od svog osnivanja bio svedok epohe, burnih događaja i teških vremena.
– Poštovali ste standarde i stekli kredibilitet i uticaj. Zato ne dozvolite da moćni ljudi u politici koriste vaš uticaj u svojim političkim borbama – poručio je Stefanović, čestitajući jubilej.
Direktorka Tanjuga Branka Đukić istakla je da je Tanjug tokom proteklih sedam decenija bio pouzdan partner koji je nastojao da bude verodostojni tumač duha vremena, da odgovori na zahteve profesije i da se prilagođava tehnološkim promenama. Smenile su se epohe, ideologije, ali Tanjug zanima samo budućnost, naglasila je Branka Đukić i dodala da ova agencija ima godišnju produkciju od 350.000 informacija godišnje – tekstova, fotografija, video-izveštaja.
Podsetimo, agencija Tanjug osnovana je 5. novembra 1943. godine u Jajcu, ali original odluke o osnivanju nije sačuvan, već samo sećanja učesnika. Prvi zadatak nove agencije bio je da preko radio-telegrafskih emisija obavesti svet o onome što se dešavalo na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu. Odmah potom pristupilo se osnivanju mreže u zemlji, koja je kasnije prerasla u opštejugoslovensku novinsku agenciju.
Posle razmatranja više ponuđenih verzija, imenu nove agencije na kraju je kumovao lično Josip Broz Tito. Prvi direktor Tanjuga bio je Vladislav Ribnikar, iz čuvene novinarske porodice koja je osnovala „Politiku”, 1904. godine. Posle oslobođenja, redakcija je bila smeštena u prostorijama predratne agencije „Avala”, u Resavskoj ulici, da bi tek krajem šezdesetih godina Tanjug bio preseljen u današnju zgradu na Obilićevom vencu.
Tako je sve počelo, sa nekoliko pisaćih mašina i malim zaplenjenim radio-davačem, da bi kroz nekoliko decenija Tanjug postao prepoznatljiv kao jedna od najuglednijih informativnih agencija u Evropi i svetu. Teleprinteri su uvedeni 1947, a prvi moderan radio-printer – deset godina kasnije. Od 1985. godine jugoslovenska novinska agencija ušla je u eru kompjuterizacije.
Desetine dopisnika na svim kontinentima i uigran tim novinarskih profesionalaca i velikana, doneli su agenciji prestiž, koga se i danas nostalgično sećaju kao „zlatnog doba” Tanjuga. Tako je Tanjug prvi izvestio da su Vijetnamci oslobodili Sajgon 1975, da je 1961. počela invazija na Kubu, da su trupe Varšavskog pakta umarširale u Čehoslovačku 1968, da je 1972. Bobi Fišer postao šahovski prvak sveta, a Nikolae Čaušesku zbačen sa vlasti u Rumuniji 1989. godine.
Mirković: Budućnost agencije je u privatizaciji
Saša Mirković, pomoćnik ministra za medije, kaže za „Politiku” da je budućnost Tanjuga u procesu privatizacije.
– Koristim ovu priliku da čestitam Tanjugu jubilej. Mislim da je godišnjica i jubilej ujedno i prilika da se okrene nova stranica vezana za, ne sumnjam, uspešnu budućnost Tanjuga, primerenu aktuelnim vremenima i finansijskoj situaciji koja treba da stvori istovetne ekonomske uslove za sve igrače na tržištu – navodi pomoćnik ministra kulture i informisanja.
Kada neko poredi bilo kakav oblik državnog vlasništva, onda prećutkuje da druge dve agencije na tržištu postoje duže od 20 godina, poručuje Mirković.
– To govori da je tržišni model apsolutno primenljiv, pod uslovom da svi akteri u tržišnoj utakmici imaju fer uslove za poslovanje i rad. Buduće zakonsko rešenje vezano za Tanjug jeste proces privatizacije. Trenutno se u Ministarstvu kulture i informisanja radi na tekstu zakona o javnom informisanju, na osnovu pristiglih komentara od resornih ministarstava, kao i iz javne rasprave koja je održana još u martu. U pitanju je krovni medijski zakon koji treba da definiše izlazak države iz vlasništva u medijima, kontrolu državne pomoći, projektno finansiranje i rokove privatizacije – objašnjava Saša Mirković.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.