Vesti
31. 10. 2013.
5 minuta sa... Sašom Mirkovićem
Prvu sedmicu mandata pomoćnik ministra za informisanje Saša Mirković proveo je u javnoj raspravi o nacrtima zakona o elektronskim medijima i javnim servisima.
Dugogodišnji zastupnik, pre svega elektronskih medija, našao se odjednom s druge strane stola, a prva zamerka nije bila na ono što je radio i radi, već na navodni sukob interesa.
Zato je prvo pitanje Novog magazina, da li je zaista tako?
„Naravno da nisam u sukobu interesa, ne mogu ni biti ako vrlo dobro znam šta treba uradim u roku od 30 dana od izbora, odnosno da ne smem posedovati više od 3 odsto bilo kog privrednog društva. Kao akcionar imam daleko manje od 1 odsto vlasništva u B92, a udeo sam preneo nepun sat pošto je stigla informacija da sam izabran za pomoćnika ministra. Nisam više ni predsednik ANEM-a, a zamrzao sam radni odnos u B92, kako to zakon kaže, i sada sam zaposlen u Vladi. Čini mi se da je neko pokrenuo tu priču ne dajući mi mogućnost da bar prvih 100 sati provedem u kabinetu i dovede me u situaciju da se branim i da mi se učitava neka vrsta krivice i zloupotrebe koja apsolutno ne postoji.
Najinteresantnije je što mi to zameraju novinari i predstavnici medija koji bi morali da imaju u vidu prezumpciju nevinosti“, kaže Mirković za Novi magazin.
Sem javne priče, dočekala vas je i javna rasprava. Koje su prve impresije i kada će zakoni u parlament?
Više od 140 govornika učestvovalo je na ove četiri javne rasprave, imali smo plodotvornu diskusiju; svi koji su želeli da govore imali su mogućnost da kažu šta imaju, a oni koji nisi mogli da učestvuju do 31. oktobra mogu da pošalju pisane primedbe na sajt Ministarstva.
Ono što nam sledi posle 1. novembra je da sublimiramo sve sugestije i priloge, u roku od 15 dana odgovorimo svima koji su nam se obratili i nakon toga obratimo se ministarstvima koja bi trebalo da nam pruže odgovore i tumačenja određenih zakonskih rešenja.
Onda se tekst šalje u Brisel, posle toga se još jednom popravlja i, nadamo se, iz Ministarstva ide u Vladu, pa u Skupštinu. Ovako pobrojano deluje jednostavno i lako, ali za tako nešto je potrebna politička volja i da mi u Ministarstvu budemo izuzetno dobro organizovani. Ključnu ulogu igra Brisel, koji je pokazao izuzetnu zainteresovanost da ključna rešenja budu u najboljem mogućem duhu i u srazmerno razumnom roku, pošto se mnogo kasni. Izuzetno je bitno da zakoni zbog evropskih integracija budu usvojeni što je moguće pre.
To znači da neće biti paketa nego zakon po zakon, kako stiže?
Mislim da treba da budemo pragmatični i s obzirom na vremensku iznudicu zakone šaljemo u Vladu, a kasnije i u Skupštinu redom kojim budu finalizirani. Zakon o javnom informisanju ima prednost, javna rasprava je okončana pre nekoliko meseci, a kao krovni on definiše neke ključne elemente iz kojih se izvode rešenja kroz preostala dva zakona, a tiču se pre svega izlaska države iz vlasničkog odnosa u mnogim medijima, projektnog finansiranja i definisanja rokova do kada privatizacija treba da bude sprovedena. Zakon nosi drugačiji duh i stvara drugačiju atmosferu koja treba da omogući medijima da funkcionišu u mnogo zdravijim okolnostima koje se baziraju na tržištu, ali i projektnom finansiranju, gde će prednost dobiti kvalitetni projekti u transparentnom procesu sufinansiranja.
Povratak javnih servisa na budžet ustalasao je duhove. Hoće li se pretplata vratiti u nacrt?
Još su otvorene sve mogućnosti koje se tiču finansiranja republičkog i pokrajinskog javnog servisa. U samoj diskusiji imali smo mnogo različitih mišljenja i pokazano je veliko interesovanje za to da se model pretplate u nekakvom obliku zadrži i, ako je moguće, napravi kombinovani oblik finansiranja. Ipak bih sačekao da završimo tekst.
Regionalni javni servisi – da ili ne?
Po svemu sudeći neće imati podršku. To je izazvalo nezadovoljstvo nekoliko RTV stanica, ali to nije nikakav novitet, prema modelu regionalnih javnih servisa postojale su rezerve i onog momenta kada je inkorporiran u Medijsku strategiju, pošto se od početka postavilo pitanje kako će se naći novac za taj model.
Realno, teško da će od toga biti nešto konkretno, s tim što mi je veoma žao što oni koji ulažu mnogo energije u priču o potencijalnim javnim servisima svoju energiju ne usmere ka nečemu što će neumitno doći, a to je privatizacija medija i projektno finansiranje.
Zakon o privatizaciji se menja, može li se nešto učiniti da se ne ponove tragična iskustva?
Razgovaraćemo i sa ministrom privrede i Agencijom za privatizaciju i gledaćemo da se postignu rešenja što je moguće bolja za medije u procesu privatizacije.
Hoće li eventualni izbori usporiti posao?
Mi se ponašamo kao da izbora neće biti, želimo da u najkraćem mogućem roku uradimo što je moguće više. Važno je da trasiramo put za medijske zakone, tako da neće biti moguće polukružno okretanje i neće biti moguće vratiti se unazad.
Ponovo je raspisan konkurs za raspodelu nacionalne frekvencije nekadašnje TV Avala. Ima li u etru mesta za još jednu takvu TV?
Kao i vi, informisan sam iz novina da je takva odluka doneta. Videćemo kako će se praktično realizovati. Mogu vam reći samo lični stav nekoga ko zna kakva je situacija: među emiterima na svim nivoima nikome ne cvetaju ruže i ne vidim mogući iskorak u pogledu budžeta reklamnih agencija.
Logična posledica ulaska još jednog emitera biće automatsko smanjivanje sredstava koja će biti alocirana za postojeće medije. Sve više ćemo imati uniformnost medija koji će ličiti jedni na druge i trkati se u okviru definisanih formata koji televizijama neće dozvoljavati kreativne i profesionalne iskorake koji bi obogatili ponudu programa.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.