Vesti
25. 10. 2013.
Onlajn mediji dijaspore ne ispunjavaju svoju funkciju
Onlajn mediji srpske dijaspore ne ispunjavaju svoju osnovnu funkciju da Srbima u inostranstvu pružaju tačne i relevantne informacije o pitanjima koja se odnose na zajednicu u kojoj žive, zaključak je pilot-istraživanja. Kako se navodi u istraživanju urađenom za potrebe Udruženja novinara Srbije i Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Srbije, ti mediji nisu mesto na koje će srpska zajednica u dijaspori ili regionu svakodnevno dolaziti kao na svoj osnovni izvor informisanja.
To je pre svega zbog nedovoljno česte ažuriranosti sadržaja medija, nedostatka sadržaja iz sopstvene produkcije i sadržaja koji se direktno odnose na lokalnu zajednicu, ali i nepreglednosti, odnosno loše navigacione strukture sajta.
Istraživanje, koje je predstavljeno na današnjem panelu "Profesionalizacija onlajn medija dijaspore", pokazalo je i da se od dvadesetak analiziranih medija kao najčitaniji izdvaja portal "Vesti onlajn", koji mesečno ima tri miliona poseta, odnosno oko 100.000 dnevno, pre svega iz Srbije (57 odsto), a zatim iz Nemačke, Bosne i Hercegovine, Austrije, Švajcarske, Sjedinjenih Američkih Država i Australije.
Prema rečima pomoćnice direktora Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Nikoline Milatović Popović, istraživanja dijaspore su neophodna, ali postoji problem uzorka ispitivanja, odnosno uzorak zainteresovane dijaspore koja kontaktira sa državom nije dovoljan i da znanje mora da se vrati u Srbiju.
"Taj uzorak obuhvata samo mali procenat onih koji spadaju u takozvani "odliv umova" devedesetih, a naročito posle 2000. koje moramo da vratimo u Srbiju. Pokušaćemo da pomognemo onima koji to žele da uđu u onlajn zajednicu srpske dijaspore, jer verujemo da na taj način taj uzorak možemo da proširimo", poručila je Milatović Popović.
Ona je dodala da je zadatak Kancelarije praćenje položaja dijaspore, njeno informisanje i poboljšanje veza s njom i da će srpska zajednica u drugim zemljama postati vidljivija matici ukoliko bar neki od onlajn medija dijaspore ispuni svoju funkciju informisanja te zajednice.
Prema rečima odgovornog urednika portala "Vesti onlajn" Branka Rajčevića, njuz portali se u ovom trenutku nalaze u jednoj vrsti tranzicije u kojoj se susreću sa problemom nejasne ekonomske računice, odnosno "kako kapitalizovati ono što radite".
"Moramo da nađemo meru kako ćemo to da učinimo, da postoji besplatan, ali i plaćeni sadržaj. Ni Njujork tajms nije do dan danas našao odgovor na to pitanje, ni oni ne znaju 'gde će brod da ide' za dve godine", smatra Rajčević.
On je dodao da svi portali "kradu" vesti jedni od drugih, istakavši da aktuelni zakoni s tom praksom ne mogu adekvatno da se izbore.
"Naša pravna praksa je veoma nedefinisana u smislu da ne znamo koliko košta to što je neko preneo nekoga", rekao je Rajčević dodavši da postoje zakonska rešenja, ali da ona nisu dovoljno precizna.
Direktor poslovnog razvoja "Huge media" Srđan Erceg ukazao je na činjenicu da je tržište onlajn medija veoma teško jer se menja na dnevnom nivou i da ono što se danas smatra kao pravim modelom možda neće više važiti za tri meseca.
On je ukazao i na problem intertnosti onlajn medija kada je reč o "prodaji svoje robe", odnosno svojih posetilaca.
"Svi kažu da je dolazak do novca problem, ali ne vidim da je neki onlajn medij uradio biznis plan. Svi govore o dijaspori, ali ne vidi se koja je to dijaspora, koliko je to ljudi, muškaraca, žena, koja je njena demografska struktura, koja su njena interesovanja, koliko imaju novca, sta troše i gde troše...", istakao je Erceg.
Prema njegovim rečima, neophodno je da svaki onlajn medij prođe audit kako bi oglašivači znali koliko je portal posećen, koje se stranice najčešće otvaraju, odakle dolaze posetioci...
"Mediji kontrolišu pare. Ja moram da gledam šta mi vi prodajete, a to je korisnik, odnosno posetilac i zato je bitan sadržaj portala. Kada neko kaže da je nešto besplatno na internetu, to je laž. To ne postoji jer ste vi prodali sebe (posetom sajta)", objasnio je Erceg.
On je ocenio da je ključni zadatak države da omogući razvoj širokopojasnog interneta, ali i veći pritisak na banke da omoguće lako mobilno plaćanje, kako bi čitaoci mogli da plate, na primer, dinar za tekst koji žele da pročitaju.
"Slažem se da bi mediji trebalo da se plaćaju kako ne bi došli u situaciju kada će morati da podilaze oglašivaču. To bi bila katastrofa za društvo, jer mediji neće moći da kritikuju proizvod oglašivača koji mu daje platu", zaključio je Erceg.
Komentari (1)
ostavi komentar25.10.
2013.
Nije vazno
Nije vazno sta vi mediji iz matice mislite o nama medijima u dijaspori (posto pripadam njoj) nego je vazno da ustavari mi postojimo. Da li je to zbog nacionalnog samoljublja ili nemanja uredjivackih redakcija (o cemu je bila glavna tema prosle godine I diskusija kako da nas diskvalifikujete) da bi bili glasila ili medije koja su noosioci srpskog imidza u dijaspori, zapitajte se sta je Srbija samo u ovoj godiini uradila da bi se neke promene uradile u medijima u dijaspori. Pojedini mediji u dijaspori postojali su mnogo duze nego mnogi u Srbiji ali ugasili su se jer pre svega zbog finaniskog problema. Ministarstvo za dijasporu ili danas Kancalarija, potrosili su velika sredstva na jednokratne akcije ali nisu nista uradili kako bi se ova saradnja ostvarila izmedju dijaspore I matece osim sto godina izbacuju parolu da dijaspora treba da investira u Srbiju koju svakodnevno potresaju korupciske afere. Nije vazno, opstacemo mi I bez vase pomoci ali pitanje je da li ce Srbija opstati sa ovakvom politikom koju void godinama prema dijaspori. Blagoja Ristic, producent srpskog tv programa koji se 15 godina emituje u Kanadi.
Odgovori