Vesti
18. 04. 2026.
Bivši novinari Juronjuza: Nećemo zaboraviti one koji su pokušali da nas ukaljaju kao novinare
Nećemo zaboraviti sve ljude koji nam nisu dopuštali da radimo naš posao i koji su, zarad sopstvenih interesa, pokušali da ukaljaju sve nas pojedinačno kao novinare, rekli su bivši zaposleni na Juronjuz Srbija (Euronews) na obeležavanju godine dana od kada su se ogradili od nepotpisanog saopštenja te medijske kuće kojim je traženo da se prekine studentska i građanska blokada Radio-televizije Srbije (RTS).
Oni koji su naša imena hteli da provuku kroz blato obogaljili su čitavu novinarsku profesiju, a mi bismo i danas uradili isto, rekli su novinari danas u Pres centru UNS-a.
Podsetimo, nakon što je rukovodstvo Juronjuza 18. aprila 2025. godine, u nepotpisanom saopštenju pozvalo nadležne organe da omoguće rad RTS-a koji je tada bio blokiran, 78 zaposlenih na televiziji Juronjuz ogradilo se od tog saopštenja tvrdeći da ono sastavljeno i objavljeno bez njihovog znanja.
Ovo je dovelo do toga da neki od njih dobiju otkaz, dok su neki sami napustili Juronjuz.
Predstavnica UNS-a Dragana Bjelica ocenila je da bi na skupu govorilo mnogo više nekadašnjih novinara Juronjuza, ali da im “stomak to ne da”.
“Ako bi se tako gledalo, politički komesari na medijskim i uredničkim funkcijama u Juronjuz Srbija su uspeli, jer pobedu nad javnim svedočenjem odnela je mučnina koju izaziva pomisao na dešavanja kada je u redakciji počela da dominira sila hijerarhije, a ne novinarskog znanja, iskustva i argumenata, kada je za neljudske postupke štit postala politička podobnost, a za ukazivanje na cenzuru sledio je napad, izokretanje i laž”, navela je Bjelica.
Istakla je da su novinari oterani iz Juronjuza ne samo tako što su dobijali otkaze i što su proglašavani tehnološkim viškovima, ili zbog toga što im nisu produžavani ugovori, već i tako što su mnogi zbog promene uređivačke politike sami napustili redakciju.
“Nije došao neki političar ili ekonomski moćnik da rasteruje novinare, snimatelje i kolege iz tehnike, već su to prevashodno uradile dve postavljene koleginice Minja Miletić i Dragana Pejović”, navela je Bjelica.
Novinarka Marija Šehić je istakla da će se lično truditi da u budućnosti nijedna redakcija ne dođe u situaciju da ima problem kakav su imali novinari i novinarke u Juronjuzu.
“Da ne bude politički motivisanih otkaza novinarima i cenzure na tako bestijalan način. To nikada nećemo zaboraviti i nikada nećemo oprostiti ono što su uradili, ne samo nama na Juronjuzu već i našim brojnim kolegama godinama unazad”, rekla je Šehić.
Ona je navela da su svi koji su se ogradili od nepotpisanog saopštenja “znali šta ih čeka”.
“Očekivali smo to, svi koji smo se potpisali ispod tog saopštenja, znali smo šta otprilike može da usledi. Očekivala sam da u narednom periodu sledi otkaz”, rekla je Šehić.
Navela je da je, nakon što je objavljeno nepotpisano saopštenje Juronjuza, ona poslala mejl redakciji u kome je pitala ko je autor tog saopštenja, zašto ono nije potpisano i odakle pravo onom ko ga je pisao u ime redakcije da ga piše bez prethodnog obaveštavanja i konsultacija sa članovima redakcije.
“Sa sadržajem saopštenja, niti sa tim da će ono biti objavljeno, nismo bili obavešteni. Nakon mog mejla, na njega se nadovezalo još dvoje kolega Juronjuza, nekašnjih novinara RTS-a. Oni su se pridružili mom pitanju i rekli da ne dozvoljavaju da se u njihovo ime pišu takve stvari”, rekla je Šehić.
Ona je navela da ju je nakon toga telefonom pozvala direktorka Juronjuza Minja Miletić koja ju je upitala odakle joj pravo da piše takav mejl.
“Na to sam odgovorila pitanjem odakle njoj pravo da piše takva saopštenja i da potpisuje redakciju. Rekla sam da ću se, ukoliko saopštenje ne bude povučeno, na društvenim mrežama ograditi od njega kao Marija Šehić, a ona je rekla da ako se ogradim od te kuće, da će se i ta kuća ograditi od mene. Znala sam šta to znači”, navela je Šehić.
Novinar Stefan Goranović istakao je da su njegove kolege i on ljudi koji se godinama trude da rade onako kako nalažu zakon i Kodeks novinara i novinarki Srbije, “jer je to jedini način na koji može da se radi”.
“Pored toga što nećemo zaboraviti one koji su pokušali da nas provuku kroz blato, nećemo zaboraviti ni to da su se oni na taj način samodiskvalifikovali iz profesije”, rekao je on.
Vrlo često se, istakao je, vraćamo na promene nakon 5. oktobra i na to kako su ljudi iz naše profesije uspeli da “prelete” iz starog sistema u novi.
“Verujem su da onim što su nama uradili, i što rade mnogim drugim kolegama, onemogućili sebi da prelete kada sve ovo bude juče”, rekao je Goranović.
Istakao je da je nepotpisano saopštenje u ime redakcije bilo „sve ono što mi novinari nismo”.
“Novinari i ljudi koji su radili na Juronjuzu, ne koriste takav rečnik. Ne bave se time. Mi smo godinama radili u redakciji u kojoj je u početku bilo skepse, ali vrlo brzo mi smo bili ti koji su razvejali sumnje da ćemo raditi za vlast i trudili smo se da nam jedino zakon i Kodeks budu vodilja kada izveštavamo. Mislim da je to razlog što smo mi digli glas u roku od nekoliko sati”, rekao je Goranović.
Naveo je da je na Juronjuzu bilo novinara koji su bili kažnjavani zbog postavljanja pitanja na konferencijama za novinare, a pojedini i finansijski “zato što su odbili da postave naručeno pitanje predsedniku države”, kao i zbog načina izveštavanja.
Bivši novinar Juronjuza Miloš Milić ocenio je da je to saopštenje bilo prvi put da su zaposleni javno izneli šta se dešava u redakciji, kao i da je to bila kulminacija višemesečnih trvenja u redakciji, otpora ljudi i njihovih kažnjavanja.
“Neke od kolega su na kraju otišle i na terapije kod psihijatra, počeli su da piju lekove za smirenje. To su zaista traumatični periodi za mnoge moje kolege - i za ove koji su na kraju dobili otkaz, kao i za ove koji su pre i posle toga sami odlazili”, rekao je Milić.
Novinarka Nataša Kovačev istakla je da ona nije bila potpisnica dokumenta kojim su se nekadašnji zaposleni na Juronjuzu ogradili od nepotpisanog saopštenja, jer je u trenutku kada se ono pojavilo već bila bila bivša novinarka tog medija, pošto je prethodno dala otkaz.
Navela je da je na njenu odluku da napusti Juronjuz presudno uticao način na koji su se unutar redakcije odvijale stvari u noći nakon prvog velikog protesta u Novom Sadu povodom pada nadstrešnice na železničkoj stanici u tom gradu.
Naglasila je da se to odnosi na reakciju redakcije Juronjuza na napad na snimatelja te televizije Mirka Todorovića koji je napadnut ispred prostorija novosadskog SNS-a i potom kažnjavanja mlađeg kolege iz Juronjua koji je sutradan išao na pres konfreneciju Ane Brnabić.
“On joj je postavio pitanje i insistirao da dobije odgovor kako je moguće da čovek koji je izašao iz redova SNS-a, a koji će kasnije postati savetnik gradonačelnika Novog Sada, jednostavno prišao s leđa snimatelju, oborio ga jednim rvačkim zahvatom na zemlju, a nakon čega su se svi pravili kao da se ništa nije dogođalo. Kolega koji je insistirao na odgovoru kasnije je kažnjen zbog toga. To su bile stvari koje su uticale na moju odluku da odem, zato što sam shvatila na koju je stranu to krenulo”, objasnila je Kovačev.
Dodala je i da joj je bio imperativ da, kao tadašnja dopisnica Juronjuza iz Vojvodine, izvesti o svim društvenim dešavanjima nakon urušavanja nadstrešnice.
“To je za mene bila tema nad temama, ali je bilo pokušaja da od mene traže da za neke emisije napravimo priču o tome kako su ugroženi ribnjaci na severu Vojvodine”, rekla je ona.
Vrlo jasno sam, istakla je, urednicima i redakciji rekla da sam tu apsolutno za sve što je povezano sa padom nadstrešnice, ali da ne traže od mene da se bavim bilo kojom drugom, sporovoznom temom, koja u tom ternutku, pored dešavanja u Novom Sadu, apsolutno nije bila tema”, rekla je Kovačev.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.