Vesti
08. 03. 2026.
EFJ: Dan žena - Rodno zasnovano nasilje – sve moćnije oružje protiv novinarki
Povodom Međunarodnog dana žena, Evropska federacija novinara (EFJ) zajedno sa partnerima Mehanizma za brzi odgovor na ugrožavanje slobode medija (MFRR) objavljuje uznemirujuće podatke koji pokazuju da novinarke širom Evrope i dalje u pojačanoj meri trpe sistematsko rodno zasnovano nasilje.
Naše praćenje tokom 2025. godine evidentiralo je 53 slučaja rodno zasnovanog nasilja nad ženama u medijima u državama članicama EU i zemljama kandidatkinjama, uključujući onlajn kampanje klevetanja, pretnje seksualnim nasiljem i uvredljive komentare o fizičkom izgledu. Ovi podaci, zabeleženi na MFRR platformi Mapping Media Freedom, potvrđuju da su novinarke nesrazmerno izložene rodnom nasilju. Mada je jasno da ovi slučajevi predstavljaju samo deo stvarnosti, oni otkrivaju jasne i zabrinjavajuće trendove po slobodu medija i bezbednost novinara – posebno u kontekstu razvoja generativnih alata veštačke inteligencije.
Od onlajn zlostavljanja do fizičkog uznemiravanja
Prema našem praćenju, rodno zasnovano nasilje nad novinarkama odvijalo se pretežno onlajn (59%), a posebno na društvenim mrežama. Većina ovih napada može se svrstati u kategoriju tehnološki posredovanog rodnog nasilja, gde se digitalne platforme, aplikacije za razmenu poruka ili alati veštačke inteligencije koriste za uznemiravanje i diskreditovanje novinarki.
Jedan od primera je širenje AI-generisanih fotografija bez odeće dve italijanske novinarke. U drugom slučaju, špansku novinarku koja radi za RTVE nedavno je zadesilo sajber uznemiravanje nakon što je njena fotografija izvučena iz konteksta i iskorišćena za podrivanje njenog profesionalnog kredibiliteta. Mada su ovakvi incidenti u Evropi još uvek u nastajanju, oni pokazuju u kojoj meri digitalni alati mogu biti zloupotrebljeni za podsticanje i pojačavanje već postojećih rodnih nejednakosti.
U 2025. godini zabeleženi su i ozbiljni slučajevi nasilja van interneta – tokom sportskih i političkih događaja, demonstracija, pa čak i na privatnoj adresi novinarke. U Francuskoj, novinarka Nora Buazuni, koja se bavi rodnim temama, primila je na svoju kućnu adresu pismo sa mržnjom ispunjenim, rasističkim i mizoginim porukama, nakon višegodišnjeg sajber uznemiravanja.
Rodno nasilje kao sredstvo diskreditacije od strane javnih zvaničnika
Mada mnoge incidente počinjavaju privatna lica, javni zvaničnici igraju značajnu ulogu u širenju mizogine retorike koja se koristi za diskreditovanje novinarki. U Španiji je, na primer, ekstremno desna stranka Voks pokrenula koordiniranu kampanju klevetanja protiv novinarke Kristine Fajaras, čime je ozbiljno pogoršano uznemiravanje sa kojim se ona suočava godinama.
Onlajn pretnje i kampanje klevetanja na Balkanu: Pogoršavanje situacije u Srbiji
Situacija novinarki ostaje posebno napeta na Balkanu. U 2025. godini dokumentovano je 21 slučaj u regionu koji odražavaju zabrinjavajući porast onlajn pretnji, kampanja klevetanja i drugih oblika uznemiravanja. Srbija beleži najveći broj registrovanih incidenata, što ukazuje na posebno neprijateljsko okruženje za novinare. Nezavisne novinarke, koje su česta meta srpske vlade i tabloida, suočavaju se sa pretnjama i seksualnim uznemiravanjem od strane privatnih lica. Ovaj trend je još izraženiji od smrtonosnog urušavanja staklene nadstrešnice u Novom Sadu i pojačanog pritiska na medije koji izveštavaju o antikoruptivnim protestima.
U ovom kontekstu, rodno zasnovano nasilje ponekad se prostire i na ženske članove porodice novinara, koje su izložene mizoginim uvredama i, u nekim slučajevima, eksplicitnim pretnjama silovanjem.
Rodno zasnovano nasilje zahteva hitan odgovor
Povodom Međunarodnog dana žena, partneri MFRR-a izražavaju solidarnost sa svim ženama koje rade u medijskom sektoru i koje zbog svog pola nose povećan rizik u obavljanju posla.
Rodni napadi – i onlajn i oflajn – zahtevaju ciljane mere od strane država članica EU, zemalja kandidatkinja i Evropske komisije, uključujući snažniju primenu Akta o digitalnim uslugama i reviziju Preporuke o bezbednosti novinara.
Vlasti moraju prepoznati da takvi napadi nisu izolovani incidenti, već deo šire strategije ućutkivanja glasova. Kada mizoginija dolazi od javnih zvaničnika ili je njima podstaknuta, ona podriva kredibilitet novinarki, podstiče samocenzuru i stvara permisivnu klimu za dalje nasilje.
Potpisane organizacije pozivaju javne zvaničnike da se uzdrže od svakog oblika stigmatizujuće, seksističke ili mizogine retorike i da javno i nedvosmisleno osude sve napade na novinarke.
Efikasni mehanizmi prijavljivanja suštinski su za zaštitu novinarki. Ohrabrujemo novinarke da prijavljuju incidente platformi Mapping Media Freedom, kao i organima za sprovođenje zakona. Samo kroz odgovornost i konkretne zaštitne mere novinarke mogu bezbedno da rade, a pravo građana na informisanje da bude potpuno zaštićeno.
Potpisnici: Evropska federacija novinara (EFJ), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), ARTICLE 19 Europe, Međunarodni institut za štampu (IPI), Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT), Free Press Unlimited (FPU)
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.