Vesti
06. 08. 2013.
Hoće li Tanjug postati vladin biro?
Pomoćnik ministra kulture i informisanja Dragan Kolarević izjavio je juče da će novinska agencija Tanjug biti transformisana u vladin biro za komunikacije i to po nemačkom modelu. Kako je naveo u izjavi za TV Pink 3, taj biro će obavljati poslove od neposrednog značaja za vladu, prikupljaće i emitovati informacije koje su u interesu vlade po svetu na različitim jezicima. Kolarević nije isključio mogućnost socijalnog programa za zaposlene u Tanjugu.
Time je, posle više godina razmatranja različitih scenarija za državnu novinsku agenciju, zvaničnik zadužen za medije nagovestio moguće rešenje koje, međutim, zbunjuje stručnjake. Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže da mu nije poznat „nemački model” koji pominje Kolarević.
– Ne znam za takav model da se novinska agencija, skup i velik pogon, transformiše u vladin biro. U svetu ima različitih primera, pa i da države imaju deo kapitala u agencijama. Neke od njih se zbog tradicije i statusa smatraju državnim, iako je vlasništvo većinski privatno. Predloženo rešenje moglo bi se posmatrati kao produžetak života Tanjuga koji bi, u budućnosti, nekom novom odlukom mogao vaskrsnuti iz vladinog biroa. Meni to liči na neku birokratsko-socijalnu varijantu – smatra profesor Veljanovski.
On ističe i favorizovan položaj Tanjuga na tržištu, jer za razliku od privatnih novinskih agencija Beta i Fonet, ima podršku države. Pomenute agencije, inače, stvorili su novinari koji su tokom devedesetih godina prošlog veka napustili Tanjug.
Sam Kolarević do zaključenja ovog izdanja „Politike” našoj redakciji nije dostavio odgovore na pitanja koji bi razjasnili predstojeća zbivanja na medijskoj sceni Srbije.
Petar Jeremić, predsednik izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS), kaže da je nejasna izjava pomoćnika ministra o transformaciji Tanjuga u vladin biro, jer je nepoznato da li će, kako je ranije bilo reči, to biti obavljeno po posebnom zakonu.
– Odluka o vladinom birou za komunikacije morala bi da predviđa i dobar socijalni program. Nigde u svetu on ne funkcioniše sa toliko ljudi. Takođe, to bi značilo da Tanjug kao takav neće da obavlja ono što rade novinske agencije kako ne bi bio nelojalna konkurencija – pojašnjava Jeremić.
Direktorka Tanjuga Branka Đukić juče nije želela da za „Politiku” komentariše najavljenu transformaciju ove agencije u vladin biro. Inače, Tanjug dnevno emituje oko 400 informacija, više od 100 fotografija, video i audio-zapisa.
U RTV Vojvodina, drugom javnom servisu, juče nisu želeli da komentarišu navode pomoćnika ministra za kulturu.
Petar Jeremić iz UNS-a smatra da rok koji je država dala za finansiranje javnih servisa iz budžeta, zapravo pokazuje da ne postoji jasna vizija kako trajno rešiti problem. A država, prema rečima našeg sagovornika, mora da snosi odgovornost s obzirom na to da nije našla dobar mehanizam za efikasnije naplaćivanje RTV pretplate.
Kolarević je juče najavio da se za lokalne medije uvodi projektni način finansiranja, po kojem će lokalne samouprave da raspisuju konkurse za oblast informisanja i „zadovoljavanja potreba građana za javnim informisanjem”.
Petar Jeremić iz UNS-a poručuje da ovo udruženje neće da odustane od predloga po kome se godišnje lokalnim medijima garantuje dva odsto budžeta. „Država je kriva za lošu privatizaciju medija u lokalnim samoupravama i sada mora da nađe načina da to ispravi”, poručuje Jeremić.
Komentari (1)
ostavi komentar06.08.
2013.
Pogresan naziv
Nije uobicajeno da se jedna novinska agencija, koja pruza informacije novinskim i drugim medijskim organizacijama, transformise u biro za komunikacije. Jer, poznato je, "informacije" nisu isto sto i "komunikacije" - prenosi informacija.
Odgovori