Vesti
28. 11. 2025.
Bedž sa krvavom šakom u predsedništvu: Ko je pogrešio – Vučić ili kamerman RTS?
Državne instutucije nemaju posebne pravilnike kojima je definisan dres kod novinara, ali u većini važi pravilo da poslenici sedme sile ne mogu da ulaze u institucije neprimereno odeveni. Šta to tačno znači zavisi od same ustanove, ali je generalni stav da su bermude, atlet majice, papuče ili japanke zabranjeni.
Da li novinari, ali i drugi članovi novinarskih ekipa smeju da nose obeležja sa političkom porukom pitanje je na koje ni sami medijski radnici nemaju usaglašene stavove.
Po jednima bedž sa crvenom šakom, koji je nosio snimatelj RTS-a, nije opravdanje za to što mu je uskraćeno da prenosi nedavnu konferenciju za medije predsednika Srbije Aleksandra Vučića, drugi pak misle da takav postupak nije primeren jer svi članovi novinarskih ekipa moraju da se pridržavaju profesionalnih standarda.
Moglo je sve što se desilo u Predsedništvu 25. novembra da ostane van očiju javnosti da Vučić svoje obraćanje o situaciji sa Naftnom industijom Srbije nije iskoristio da ponovo “očita bukvicu” novinarima.
„Molim vas da snimatelji budu pristojno odeveni i da ne nose kratke pantalone i obeležja koja vređaju instituciju ove zemlje, pošto ćemo ih i svaki sledeći put izbaciti napolje. Tu se obraćam vama sa RTS-a. Nije mu bio dozvoljen danas ulaz i neće biti ni ubuduće, ukoliko se ne bude pristojno ponašao“, naveo je Vučić.
Kratke pantalone tog dana niko od članova novinarskih ekipa nije odenuo, a ono što je zasmetalo predsedniku je, kao što smo pomenuli, bio bedž sa crvenom šakom, obeležjem protesta pokrenutih nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, koji je nosio jedan od snimatelja RTS-a.
Šta se tačno tog dana desilo, ko je uočio bedž i da li su snimatelja zaustavili već na ulasku u Predsedništvo ili je bedž primećen kada su kamere već bile postavljene u pres sali, nismo uspeli da saznamo.
Iz Predsedništva Srbije do objave ovog teksta nisu odgovorili na pitanje Danasa kojim aktom je definisan dres kod za ulazak u zgradu, bilo građana ili novinara. Posebno nas je zanimalo da li u nekom propisu piše da li je zabranjeno nošenje bedževa ili obeležja na odeći koja se smatraju neprikladnim.
Kodeks novinara Srbije ne bavi se pravilima oblačenja novinara, ukazuje za Danas novinarka Tamara Skroza, koja je jedna od autorki ovog dokumenta.
– Ali se formalno podrazumeva da bedž ove ili one političke grupacije ili političkog opredeljenje predstavlja opredeljenje tog novinara ili snimatelja, odnosno člana novinarske ekipe, a to ne bi trebalo da se radi. Da obrnemo situaciju: da se na konferenciji SSP-a pojavi novinar sa bedžom SNS-a svi bismo skočili, imali bismo reakciju. Mislim da bi ljudi koji izvešavaju sa događaja ipak trebalo da se suzdrže od javnog proklamovanja svojih političkih uverenja. Posebno kada je ovako uzavrela situacija. To mogu da urade kada izađu sa konferencije – kaže Skroza.
Ona napominje da dres kod novinara ne spada u domen profesionalne etike već nekih standarda ponašanja na javnim događajima.
– Što se mene tiče mislim da to što se desilo jeste neprimereno kao što je neprimereno da se stavi bedž bilo koje političke organizacije na bilo kojoj konferenciji za novinare. Mi novinari, snimatelji i ko god ide na događaje moramo da budemo što je moguće više neutralniji i nepristrasniji, a ako neko stavi bedž, to nije slučaj. S druge strane, postavlja se pitanje da li predsednik ima pravo da izbaci novinara. To je isto neprimereno. Mogao je da napravi neku šalu na taj račun, da zamoli kamermana da taj bedž skine ili da se to drugačije reši, a ne da ga izbacuje sa događaja. I samo pominjanje da se to deslo je takođe neprimereno, ako se i dogodilo, zašto mora da se podnosi referat – pita Skroza.
Događaj iz Predsedništva Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik Cenzolovke, vidi kao “Vučićevo iživljavanje”.
– U zemlji, u kojoj je odavno ukinuto i pravo slobode govora, i pravo na kretanje, i pravo na politički stav, ovo je samo deo te priče i očigledno sve izraženije odmazde prema medijskim radnicima, koja se iz Ćacilenda preselila u Predsedništvo gde se održala pomenuta konferencija za medije – ocenjuje Gunjić.
Da li bi predstavljalo kršenje Kodeksa ako bi se novinar pojavio sa bedžom sa crvenom šakom?
– Novinar ne treba da zauzima političke stavove koji su vezani za političke partije i taj oblik političkog delovanja. I po Kodeksu novinari ne mogu da javno izražavaju stavove određenih političkih partija ili političkih ličnosti. U ovom slučaju stvar jeste politička, ali se ne tiče političkih stranaka već je u pitanju jedan društveni pokret. Mislim da javno izražavanje podrške tom pokretu ne mora da ugrozi objektivnost novinara. Uz to, ovde je reč o kamermanu, tako da je mogućnost da dođe do ugrožavanja objektivnosti još više umanjena – ukazuje Gunjić.
Prema mišljenju Tamare Skroze, u iznošenju političkih stavova na radnom mestu nema razlike između toga da li je neko novinar ili snimatelj.
– Svi koji smo u ovom esnafu smo ravnopravi, pogotovo na događajima sa kojih izveštavamo. Snimatelj je deo novinarske, medijske, redakcijske ekipe, deo je tima tako da su pravila ponašanja apsolutno ista za sve, kako god se neko zvao i koji god posao u redakciji vršio – jasna je Skroza.
Gunjić dodaje da svi imaju pravo na izražavanje stavova o društvenim pitanjima, ali napominje da bi novinari trebalo da budu oprezniji kada su takve stvari u pitanju.
– Oni imaju obavezu objektivnog prenošenja i to je nešto o čemu bismo mogli da raspravljamo: da li je kamerman ili novinar objektivno preneo informaciju sa te konferencije ili nekog drugog događaja, a ne da li je na sebi imao neko obeležje ili ne – smatra Gunjić.
Na ulaznim vratima većine javnih ustanova i institucija istaknuti su posteri sa prikazima u kojim odevnim kombinacijama je zabranjen ulazak, što važi i za medije. Kako nam je nezvanično rečeno, takvo obeležje postoji i na ulazu u Predsedništvo Srbije.
Što se novinara tiče, najviše problema bilo je sa ulaskom u Narodnu skupštinu, jer se često dešavalo da su vraćani zbog toga što su na nogama imali patike ili sandale sa otvorenim prstima.
Dugogodišnji izveštač Danasa iz parlamenta svojevremeno je posvedočio da su vraćani i oni koji su imali pocepane farmerke ili majice bez rukava, zbog čega novinari često nose rezervnu odeću ili obuću kada dolaze na zasedanja parlamenta.
Naši izvori iz Skupštine Srbije pojašnjavaju da je za obezbeđenje na ulazu nadležan MUP, te da su upravo oni “filter” koji procenjuje da li je novinar, ali i svaki drugi posetilac koji ulazi u parlament, prikladno odeven.
Nije tajna da stroga pravila važe za zaposlene u Skupštini, ali ne i za poslanike, a posebno poslanice koje su na skupštinska zasedanja neretko dolazile u “živopisnim” kombinacijama.
Pravilnik o osnovnim principima rada, ponašanja i odevanja zaposlenih u Narodnoj skupštini i lica angažovanih za obavljanje poslova u parlamentu propisuje da se neprikladnom odećom i obućom smatra naročiti odeća koja otkriva stomak ili noge (iznad gornje ivice kolena za žene), zatim ona koja na neprimeren način otkriva dekolte, leđa i ramena, odeća koja, s obzirom na svoju pripijenost uz telo, potpunu odražava njegov oblik, kao i ona namenjena sportskim i rekreativnim aktivnostima.
Neprimerenom se smatra i “odeća koja sadrži pisane ili slikovne znake (reči, izraze ili grafične prikaze) koji mogu dovesti u sumnju nepristasnost ili političku neutralnost zaposlenog.
Na spisku nepoželjne je i obuća sa previsokom i neprikladnom potpeticom, kao i obuća koja otkriva veći deo stopala.
Parlament ima još jedan dosta stari propis – Pravilnik o oblačenju, donet dok je na čelu Skupštine Srbije bio Predrag Marković, zato što su pojedini poslanici dolazili nonšalantno obučeni, u obući za plažu, golih stomaka, golih ramena, u mini suknjama, ali i zato što su tadašnji radikali protestovali protiv ministara koji su na zasedanja počeli da dolaze u košulji i bez obavezne kravate.
Vlada Srbije usvojila je Kodeks ponašanja državnih službenika, kojim se nalaže da zaposleni budu prikladno i uredno odeveni, ali i da svojim načinom odevanja “ne izražavaju svoju političku, versku ili drugu pripadnost, koja bi mogla da dovede u sumnju njihovu nepristrasnost ili neutralnost”.
Prema Kodeksu, neprikladnom odećom se smatraju; neprimereno kratke suknje, bluze sa velikim dekolteom ili rtankim bretelama, izrazito kratke ili providne bluze i kratke pantalone.
Ova pravila važe i za novinare, čije odevne kombinacije pri ulasku u Vladu takođe proverava policijsko obezbeđenje.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.