Vesti
20. 11. 2025.
Alat za promociju ili „nezajažljiva aždaja“: Da li su društvene mreže za medije potreba ili balast
Poslednji panel današnje medijske konferencije Nove ekonomije bio je posvećen društvenim mrežama, koje danas koriste svi mediji. Dok neki predstavnici medija smatraju da su mreže “aždaja” koju hranimo, neki ih vide kao ozbiljan način za promociju medija i širenje pravih informacija.
Moderatorka panela na konferenciji “Uživo iz budućnosti – Inovativne strategije za rast brenda, publike i prihoda u medijima”, koja se već četvrtu godinu zaredom održava u organizaciji Nove ekonomije, bila je Jasmina Koprivica, strateg za digitalne medije u Insajderu.
U timu “Take it”, koji je za društvene mreže, bili su novinar Bojan Cvejić i Ivana Pavlović iz BIRN-a. S druge strane, tim “Leave it” činili su novinarka RTS-a Anica Telesković i urednik srpskog izdanja Forbsa Ivan Radak.
Cvejić je na početku panela rekao da ne bi mogao da zamisli dan u kojem novinari pišu vesti, ali se taj sadržaj ne plasira na društvenim mrežama. Kako kaže, to je postao sastavni deo svake medijske kuće i svaka mora da bude prisutna na svim društvenim mrežama.
Istraživanja pokazuju da se 67 odsto građana Srbije informiše na društvenim mrežama, te da na portale odlaze tek nakon što na mrežama odaberu vest. Cvejiću to nije čudno.
“To je razumljivo, na jednom mestu imaju sve, pogotovo sada, kada vlada veliko nepoverenje u mejnstrim medije, što nije dobro i treba da radimo na tome da se ono povrati”, rekao je Cvejić.
Ipak, ne odu svi korisnici sa mreža na portale. Zato Radak smatra da mediji čine sebi medveđu uslugu time što sav sadržaj plasiraju na mrežama.
“Moje iskustvo lepo dočarava ovo – izašao sam iz novinarstva dok su još aktuelna bila štampana izdanja, pa se vratio posle desetak godina i sad sam kao Alisa u zemlji čuda. Izgubili smo fokus koliko je važan originalan sadržaj, već je fokus na tome kako će nešto da prođe na mrežama, kakva će da bude čitanost. Ja sam se istakao u nekim temama, a nije mi bilo teško, jer originalan sadržaj nije u fokusu. Hranimo aždaju koja je nezajažljiva”, rekao je Radak.
Telesković je rekla da možemo da utičemo na to da ne hranimo aždaju, a da je najveći problem kada se mediji “hrane sadržajima sa aždaje”. Ona je navela da se sadržaj sa X-a plasila u medije bez ikakve prethodne provere.
“Primer je izveštaj Državne revizorske institcuje, a mediji su objavili da se iz njega vidi da su grafiti ‘Kad se vojska na Kosovo vrati’ finansirani preko razdela Ministarstva saobraćaja, da je naručilac bio SNS, a platilo ministarstvo Gorana Vesića. Bilo bi logično da je izvor bio izveštaj DRI, a nije, bila je Tviter objava profesora koji jeste kredibilan sagovornik, ali čak i oni mogu da pogreše”, rekla je Telesković.
Da li mediji mogu ispravno da koriste mreže?
S druge strane, Ivana Pavlović na društvene mreže i druge platforme gleda kao na prostor da se šire i progragiraju medijsku pismenost, promošive tačan sadržaj, istraživačko novinarstvo i proveru činjenica.
“Kada već neke stvari ne možemo da čujemo u nacionalnim medijima, ovo su neka ostrva na kojima ljudi mogu da kažu mišljenje ili daju informacije medijima”, kaže Pavlović.
Cvejić kaže da je u Srbiji mali broj medija koji se trudi da bude nepristrasan, pa ljudi koriste mreže, recimo studentske stranice da vide sliku i tek onda odlaze na portale.
“Zato smo i imali botovske napade na studenstke stranice. Dobar posao rade, čim neko pokušava da pokvari to”, kaže Cvejić.
On dodaje da je važno da ljudima koji su manje medijski pismeni, a koji koriste mreže, vesti budu približene svakodnevne vesti.
Radak kaže da on nije protiv mreža kao kanala distribucije sadržaja, već da je problem kad mreža povuče novinara da zadovoljava ukuse ljudi koji ih koriste. Kako kaže, boji se da većina ljudi na mrežama gleda “banalnije sadržaje”. On je dodao i da je za medije potrebno da uvedu pretplate, kako bi se njihov rad vrednovao.
“U ovoj državi se sve plaća osim vesti, meni to nije logično”, rekao je Radak.
Telesković se nadovezala, rekavši da novinari ne smeju da rade na osnovu toga šta će biti reakcija na društvenim mrežama.
“Nisu mreže problem, problem je kad one krenu da vladaju nama”, rekla je Telesković.
Radak je izneo stav da novinari imaju jake stavove i predrasude, a da ih od svega brane integritet i tačne informacije.
“Vi birate da li se prepuštate mrežama – ja ne, ali ih pratim. Koristim ih da ispratim šta se priča, ali pažljivo to selektujem”, rekao je Radak.
Cvejić je istakao da mreže mogu izuzetno da pomognu manjim medijima. Neki od njih su, naveo je, veoma kvalitetni, a preko društvenih mreža su se “probili” i postali prepoznatljivi.
Pavlović dodaje da je potreban “miks” mladosti i iskustva, kao i da u svetu postoje redakcije koje zapošljavaju isključivo tinejdžere, novinare od 16 godina koje vešto barataju aplikacijama i prave sadržaj koji odgovaraju vašoj internoj politiciji.
Ipak, to košta. Pavlović kaže da deluje jeftino, kamera i aplikacija, ali da je potrebno ulagati u ljude koji će naučiti da sadržaj učine “gledljivim”.
Cvejić dodaje i da je mit da publika voli samo „lak“ sadržaj na mrežama, ali da to nije tačno, jer se dosta ljudi preko mreža informiše.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.