Vesti
16. 07. 2013.
Testament koji Srbija ignoriše, a Evropa ceni
Još je neizvesno hoće li nova vlast uvažiti izveštaje Verice Barać o spornim privatizacijama i pritiscima na medije
Za života su Vericu Barać pravosudni organi ignorisali, ministri omalovažavali, tajkuni kritikovali i utuživali. Kada je u svojstvu predsednice Saveta za borbu protiv korupcije analizirala privatizacione propise i utvrdila da su im odredbe vrlo koruptivne i da pojedincima daju ogromnu moć, tražila je od vlade da ih izmeni. Njeni saveti nisu usvojeni iako je tadašnja vlast tri puta menjala pomenute propise. Slično je bilo i sa izveštajima o 24 sporne privatizacije na kojima je Brisel, na kraju, počeo da insistira. Ali bez obzira na ignorisanje nadležnih Baraćeva je motivaciju svog tima, seća se član Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić, održavala rečima da će „jednog dana neko da preispita njihove navode”.
Da li je sa novom vladom, tokom čije godine rada su među pritvorenim i saslušavanim najzvučnija imena poput Miroslava Miškovića, Milana Beka i Olivera Dulića, to vreme došlo?
– Čini nam se da policija radi, dostavili smo im kompletnu dokumentaciju i išli na usmene konsultacije. S druge strane, vlada je kazala, to nije sporno, da će da preispita naše izveštaje. Ipak, prošlo je 12 meseci od kada su počeli sa radom, a nemamo nikakvu povratnu informaciju. U Savetu smo raspravljali i o tome ko su ljudi koji Aleksandra Vučića savetuju o borbi sa korupcijom. Neprijatno smo se iznenadili kada smo videli ime Siniše Malog. On je bio rukovodilac u Agenciji za privatizaciju i posle promene vlasništva „Beopetrola” postao je jedan od direktora „Lukoila” – priča Jelisaveta Vasilić.
Savet nije iznenađen što u vladi sedi čovek čije se ime vezuje za jednu od najspornijih privatizacija. Današnji ministar finansija i privrede, a ondašnji guverner NBJ, Mlađan Dinkić omogućio je Nacionalnoj štedionici kao privatnoj banci da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg ZOP-a i dodelio joj, bez konkursa, isplatu velikog dela stare devizne štednje. Dinkić je više puta u medijima kritikovao rad Verice Barać, a u jednom televizijskom duelu optužio predsednicu Saveta da je dobila stan. Kada je otišao u posetu njenom timu, nazvao ih je „babama narikačama”.
– Ako ova vlada istinski želi da se bori sa korupcijom mora da ispita sporne privatizacije. U tom procesu bar kao svedok mora da se pojavi Dinkić, čovek koji je posle Aleksandra Vlahovića bio glavni za privatizaciju – smatra sudija Vasilić.
Verica Barać se nije plašila sukoba sa tajkunima. Zbog „Šećerne afere”, odnosno izvoza šećera u zemlje Evropske unije, zamerila se Miodragu Kostiću. Kralj šećera tada je najavio je i tužbu. Kada je privatizaciju Luke Beograd označila kao kriminalnu, sukobila se sa Milanom Bekom i Draganom Đilasom. Posle tvrdnje da je Beko „monopolista koji je tu poziciju stekao na nezakonit način”, uzvratio joj je tužbom i tražio naknadu štete od dva miliona dinara. Savet je medijima kao komentar na tu vest rekao: „Kada tajkuni i drugi veoma zaštićeni pojedinci nekoga tuže i smatraju da su neka njihova prava povređena, onda državne institucije veoma brzo reaguju. Isti ti zaštićeni pojedinci kada se nađu u ulozi tuženih, onda državni organi godinama ne postupaju po tim predmetima.”
– Tužili su je po ko zna koliko puta i najveći broj postupaka je odbijen zbog njene prerane smrti. Međutim, nema nijedne pozitivne presude u odnosu na Vericu Barać. Ipak, nismo potpuno ostali bez podrške: grupa vrlo cenjenih advokata ponudila nam je svoje usluge besplatno, a veruju nam i građani. Od sredine 2003. do danas od njih smo dobili 2.901 predstavku koje se odnose na pritužbe u pravosuđu, privatizaciji, korupciji u zdravstvu, prosveti, policiji... Evropska komisija je 2011. preporučila našoj državi da ispita navode iz izveštaja o spornim privatizacijama – podseća naša sagovornica. Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, preneo je da EU očekuje da 24 slučaja privatizacije budu rešena u okviru poglavlja koje se odnosi na vladavinu prava. To su ujedno i prva poglavlja koja će se otvoriti u pregovorima sa Briselom.
Reagovanje države izostalo je i kada je Savet pre dve godine objavio izveštaj o pritiscima i kontroli medija, dokument koji je pokazao da je novac spona između vlasti, tajkuna i medija. Ponovo se Verica Barać zamerila biznismenima i političarima. Pre nego što će on sam to da prizna, predsednica Saveta je nagovestila da iza lista „Pres” stoji Miroslav Mišković. Posumnjala je da vlasničkog udela ima i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, što je do danas ostala tajna. Dok su nadležne institucije ćutale, glasno je podsećala da je vlasništvo Milana Beka nad 62,4 odsto akcija „Večernjih novosti” nezakonito. Pokazala je i puteve kojim ministarstva, agencije i javna preuzeća obezbeđuju pozitivan publicitet u medijima. Televizije i štampa su ili „žmurili” ili publiku uveravali da Baraćeva nije u pravu. Tako su se urednici vodećih medija u nedeljniku „Vreme”, i to tri meseca posle objavljivanja izveštaja, utrkivali da pokažu svoju nezavisnost. Direktor RTS-a je pomenuti dokument nazvao „zbirkom kleveta, neistina, komičnih anegdota, šarlatanskih tvrdnji... ”, a glavni urednik „Blica” ocenio ga je kao „loš pokušaj istraživačkog novinarstva”. Vreme je Vericu Barać nazvalo „najdugovečnijim funkcionerom”.
Vladajuće stranke uvrstile su ovaj izveštaj u svoj koalicioni sporazum. Ali ga ni nova srpska vlada još nije stavila na dnevni red...
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.