Vesti
13. 06. 2013.
Život i smrt Ferala bila je istorijska nužda
Na dvadeseti rođendan od pojavljivanja prvog broja Feral Tribjuna, i to u jubilarnoj petoj godini od kako je ovaj list ugašen, za Nedeljnik ekskluzivno govore jedan od Feralovih osnivača i urednika Predrag Lucić i publicista Đorđe Matić
Ovih dana navršilo se dvadeset godina od izlaska prvog broja Feral Tribunea, lista koji ne samo što je pomerio granice novinarstva, već je to uradio i s onim geografskim, jer je bio hrvatski proizvod koji je prvi prešao međudržavnu granicu u Batrovcima i to mnogo pre Severininih hitova. Istovremeno, navršilo se i pet godina kako je list prestao da izlazi.
O značaju Ferala za Nedeljnik govori novinar Predrag Lucić, koji je s Borisom Dežulovićem i Viktorom Ivančićem osnovao ovaj časopis.
„Nije moje da govorim o značaju Ferala. Mogu samo o onome što smo pokušavali da uradimo. A pokušavali smo samo to da iz broja u broj pravimo novine najbolje što smo znali, sa svom energijom, pameću i ludošću što smo imali. Drugačije od toga nismo hteli, a valjda ni umeli. Zato smo, mislim, i imali takve čitaoce koji nisu dopuštali da im bilo ko, za dobrobit dupeta, kenja po glavi“ kaže Lucić, koji i dalje susreće čitaoce koji nisu ravnodušni prema onome što se događa oko njih, pa tako ni prema ravnodušnim novinama.
Publicista Đorđe Matić smatra da se Feral nesumnjivo razlikovao od svih časopisa, novina i medija uopšte, kako u Hrvatskoj ali i u bivšoj Jugoslaviji, u najgore doba - devedesetih. Bili su mnogo više od novina i tokom tih dugih deset godina bili jedan krov pod koji su se mogli sakriti svi koji su drugačije mislili i osećali u odnosu na strašni režim novonastale države.
„I to s bitnim dodatkom - bilo da su ostali kod kuće ili da su, kao što sam i sam, u nekom trenutku emigrirali. Feral je bio, nek mi se ne zameri na kalamburu, ‘sigurna kuća’ u najnesigurnijim vremenima. Tu nesigurnost - što treba stalno naglašavati - čitaoci su delili s urednicima i novinarima Ferala:
pretnje, zabrane, javno paljenje novina, hapšenje i odvođenje na front urednika Viktora Ivančića - sve to je samo pojačavalo osećaj identifikacije i solidarnosti tako silno potreban, sa samim novinama“, opisuje značaj Ferala Matić, ističući da je list govorio istinu kad niko nije.
„Feral je takođe razbio onu idiotsku tezu koju takozvani ‘narod’ voli da govori, onu što počinje sa - ‘kad bi se pisalo o onom što se stvarno desilo/dešava’. Feral je to prokazao kao kukavičluk, konformizam i apsolutnu laž. Naime, nema traumatske teme u Hrvatskoj o kojoj Feral nije pisao prvi. Od zločina nad Srbima u Slavoniji, Lici i Dalmaciji u prvim godinama rata, a onda i o Oluji, i to s intervjuima s učesnicima zločina, koji su izgovorili sve ono oko čega će se tek kasnije baviti Hag i domaće institucije, pa do pljačke države od strane Tuđmanove kamarile.
Feral je sve te tobož neizgovorive teme obradio, a rezultat je bio - ništa.
Viktor Ivančić je kasnije govorio više puta da su oni obradili do u detalje te takozvane ‘tajne’, a da se konkretno, institucionalno apsolutno ništa nije tada dogodilo“ kaže Đorđe Matić.
A o tome kako bi Feral izgledao danas kad Hrvatska treba uđe u EU, a Srbija čeka na datum, priča Predrag Lucić.
„Feral bi izgledao kao građanin BiH, Srbije, Crne Gore, Kosova, Makedonije, Moldavije, Turske i ostalih zemalja koji će, kako čitam u novinama, na novoj granici Evropske unije uz lekove koje nosi sa sobom morati predočiti i istoriju bolesti. I koji bi mrgodnog carinika pitao: ‘Izvini, majstore, ali zar tebi nije malo glupo da me puštaš da unosim svoju bolest, a zabranjuješ mi da unesem lek?!’ Pucao bi Feral i od smeha i od muke na tim granicama gde sve puca od zdravlja“, opisuje Lucić.
Jedna od najprepoznatljivijih stvari vezanih za Feral Tribjun bile su naslovne strane, a najviše se pamti ona sa Tuđmanom i Miloševićem kojima se zagrljenim u krevetu pridružuje Alija Izetbegović. Zanimljivo je da su tela za ovaj legendarni „cover“ pozajmili Dežulović Miloševiću, a Lucić Izetbegoviću.
„Toliko sam se uživeo u lik da još uvek ne smem priznati da se osećam je.eno, baš kao i ona dva lika s kojima se Izetbegović zatekao u postelji. Teško mi je da se odlučim za omiljenu naslovnu stranu, ali zato imam najdražu posljednju stranicu. To je ona gde iznad fotke dve starice s magarcem stoji naslov: ‘Ne dajmo da nas vodi magarac!’ I ovom prilikom se izvinjavam magarcima zbog političke nekorektnosti“, osvrće se na svoju ulogu u kreiranju čuvene naslovne strane Predrag Lucić.
Oštrim tekstovima, ali i neizostavnim britkim humorom, u koje su se uklapale i naslovne strane, Feral je sticao publiku i vrlo brzo probušio tada nepropusne granice na eksjugoslovenskom prostoru. Đorđe Matić smatra da je Feral donosio i vitalnost humora, duh i inteligenciju, životne stvari u vremenima smrti i nestanaka. On ističe i da su feralovci bili sigurni u komunikaciju koju su ostvarili sa sopstvenim čitaocima, a i da su potonji bili verzirani u jezik lista, kao kakav kult ili kao fanovi benda.
„Zapravo, to je možda najbliže istini - trojica glavnih feralovaca: Ivančić, Lučić i Dežulović bili su doživljavani kao novinska verzija rok benda.
Takođe, zbog činjenice da u doba rata i najveće izolacije Hrvatske spram republika donedavno zajedničke zemlje, Feral nije prekidao veze s prijateljima i istomišljenicima ‘s druge strane’, uslovio je da se taj osjećaj bliskosti proširio u region.
Van tekstova i mišljenja, Feral je - ne nostalgično, ili sentimentalno, nego gorko, ljudski, humano - povezivao na svojim stranicama ljude koje su veštački razdvojili“ kaže Matić.
A Feralova rubrika „Vijesti iz budućnosti“ datirane su sa 2013, godinu jubileja, ali i činjenice da više ne postoji. O toj čudnoj simbolici govori Predrag Lucić.
„‘Vijesti iz budućnosti’ su, ako dobro pamtim, startovale još 1985. s datumom iz 2005. Mnoge smo od tih vesti doživeli i preživeli, izuzev, je.iga, onih u kojima se spominjao ‘bulevarski dnevnik Feral Tribjun’. Naravno da sam, i kao jedan od autora ‘Vijesti iz budućnosti’, verovao da tog bulevarskog dnevnika neće biti upravo zbog medno-mlečnih okolnosti. Pa zar nas nisu u svim vremenima i svim državno-pravnim okvirima uveravali da bi ovde tekli med i mleko, samo kad mi ne bismo pisali i srali?! Kud ćeš boljeg dokaza da su i postojanje i nestanak Ferala bili izraz istorijske nužde?!“
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.