Vesti
26. 04. 2013.
Red Čede, red Vesne
Kao so na ranu, toliko je rodoljubivim građanima Srbije prijalo da proteklih dana budu izloženi pojačanoj dozi Vesne Pešić i Čedomira Jovanovića
Nije bilo lako režiserima televizijskih prilika u Srbiji – pravim režiserima, a ne onim nesrećnicima koje potpisuju na odjavnim špicama – da proteklih dana izbegavaju susret Vesne Pešić i Čedomira Jovanovića. Njih se dvoje, naime, više ne vole tol`ko mnogo kol`ko su se voleli nekada, dok su bili u istoj stranci, a pošto jedno o drugom znaju i previše, onda i njojzi i njemu najbolje odgovara da se do kraja života mimiolaze. To je mimiolaženje u logističkom smislu bilo vrlo zahtevno poslednje sedmice, jerbo su oboje bili veoma korisni sadašnjim vlastima zarad pravdanja briselske izdaje, pa prosto nisu izbijali sa malih nam ekrana.
Tu je nevolju, u stvari, izazivala Vesna Pešić, pošto Čedomir Jovanović već ima ustaljenu, uigranu šemu pojavljivanja na televiziji (po kojoj u svakoj političkoj emisiji gostuje između četiri i dvadeset puta mesečno, ali pravilno raspoređeno, tako da nijedna sedmica ne prođe, daleko bilo, bez njegovog gostovanja, osim onih sedmica kada je opravdano odsutan van zemlje na jednom od svojih pet-šest godišnjih odmora). Vesne Pešić nije bilo neko vreme (godišnji odmor?!), pa je sada, bez sopstvenog rasporeda, morala da se prilagođava rupama u Jovanovićevom.
Nekako su, srećom, režiseri uspeli da izbegnu njihovo sudaranje, uprkos tome što su prilike za neželjeni susret bile daleko češće nego inače. Mašala.
***
Jedan od upražnjenih termina za Vesnu Pešić pronađen je u emisiji „Da možda ne“ na RTS-u, prikazanoj u četvrtak, 16. aprila, dakle samo veče pre nego što je tandem Dačić-Vučić predao Kosovo i Metohiju u ruke Hašima Tačija. Prirodno, ta emisija bila je posvećena kosmetskom čvoru, a uz Vesnu Pešić je Olivera Kovačević okupila i Ljiljanu Smajlović iz UNS-a, Ivana Cvejića iz „Bete“, te Živojina Rakočevića iz Gračanice.
E, tu smo, kod Živojina Rakočevića, koji je ovom prilikom govorio u ime Srba iz južne pokrajine, zbog čega je morao da trpi gnev Vesne Pešić, gnev izazvan, je li, samom činjenicom da u Gračanici ima Srba, pa su još živi, pa još njoj gospođi upadaju u televizijske termine koje je ona morala da sakuplja iza Čedomira Jovanovića. Gospođa je tako, između ostalog, besnela na Rakočevića zbog toga što kosmetski Srbi izgleda neće da otrpe jedan mali, sasvim beznačajn totalitarizam Hašima Tačija, čime njoj gospođi kvare oporavak od onog onako ogromnog totalitarizma zvanog „devedesete“.
Posebno je, međutim, bilo otužno to što je, umesto Rakočevića, pomoć i naklonost voditeljke imala srdita Vesna Pešić. Tako je Olivera Kovačević u jednom trenutku upitala Rakočevića što se kosmetski Srbi sada bune, kada su onoliko zalagali za dolazak Tomislava Nikolića na vlast! Ono kao, što bi se šahovskim rečnikom reklo (a podnaslov emisije i jeste glasio „Šahovska tabla“): taknuto – maknuto! Jednom kažeš nešto u prilog Nikoliću, ili promene vlasti, i posle nema nazad, posle imaš da ćutiš i trpiš sve što ti rade!
Samo nije jasno zbog čega Olivera Kovačević ne primeni isto pravilo i na sebe.
Zar nije ona, na primer, devedesetih radila na „TV Politici“? Kako to da sama sebi odobrava da se makne u odnosu na ono što je takla, dok kosmetski Srbi moraju da se pravdaju ako požele to isto?
***
Za razliku od Vesne Pešić, Olivere Kovačević i Živojina Rakočevića, Čedomir Jovanović se – da se vratimo na njega – nije previše bavio Kosovom i Metohijom, već je bio usredsređen na onaj mnogo bitniji događaj, koji će neminovno izazvati posledice po celu vasionu i okolinu: njegov incident sa navijačima Crvene zvezde u Segedinu.
Kao što je poznato, navijači su tamo, gde su i oni i Jovanović otputovali na vaterpolo utakmicu, dospeli u sukob sa predsednikom LDP-a, njegovom suprugom i jednim njegovim prijateljem. I, to je bila glavna tema „Kažiprsta“ na B92 u sredu, 24. aprila, na dan kada, istorija će sigurno pokazati, važnijih povoda za razgovor nikako nije ni moglo da bude.
Jovanović, naravno, nije traćio vreme, već je razgovor sa Suzanom Trninić (kojoj se u jednom trenutku obratio sa „Brankice“), iskoristio da gledalištu još jedared ponudi na uvid svoju političku mudrost, koju, inače, gledalište nije do sada imalo prilike da čuje ni milion puta. Tako je o Srbima rekao, između ostalog, i sledeće:
„Ja ne znam za neodgovorniji narod prema sebi i prema drugima, od ovog našeg.
Da ne ulazimo sada u analizu tog 20. veka, u kome smo praktično nestali, ali niko nije postavio pitanje vrednosti života. Milion ljudi smo najurili zbog toga što smo se prema njima odnosili kao i oni prema meni u Segedinu.“ Opis je nedugo zatim dopunio sledećom primedbom:
„Sve ono što su drugi videli u nama, opisujući onda tu sliku koju smo mi doživljavali kao uvredu, sada vidimo sami sa sobom.“ Pa zatim:
„Mi smo zemlja koja je drugima toliko toga lošeg uradila, da nema pravo da veruje da je u stanju da bude bolja prema sebi.“ Ne zaboravljajući na svoje muke, spremno se izjadao:
„Deset policajaca čuva moju decu u školi! Kakva je to zemlja?“ Tvrdeći da su njegovi neimenovani ideološki protivnici „trovali, trovali, trovali ovaj narod, i onda se čude kada im se sve to vrati u lice“ (mada se on, izgleda, ne čudi kada se njemu samom nešto „vrati u lice“, kao na primer u Segedinu – prim. aut.) Jovanović pri kraju emisije nije odoleo, a da se ne dotakne svog omiljenog saveta Srbiji, kapitulacije:
„Pa mi smo to uradili pre 15 godina: kapitulirali! I sami sebe lagali! Sa tri prsta kupili svoje prnje i odlazili sa Kosova.“ Kakva je ovo zemlja, zaista? Zemlja u kojoj desetine policajaca čuvaju čoveka koji se ovoliko otvoreno naslađuje tuđim pogibijama! Kažete, Jovanoviću, da su Srbi sa Kosmeta „kupili svoje prnje“? I to sa tri prsta?
Takva je ovo zemlja: u kojoj jedan lajavi parazit može da seiri nad zlopaćenjem celog naroda, a da vlast čuva njega, dok taj isti narod gura dokazanim teroristima!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.