Vesti
31. 10. 2024.
Ovaj Savet REM-a mora biti razrešen
Nakon što su pravovaljana novinarska udruženja i nevladina organizacija CRTA podneli više stotina prijava protiv privatizovanih televizija sa nacionalnom frekfencijom, koje rade kao da su razglasne stanice pozicionih političkih stranaka, novi Zakon o elektronskim medijima (,,Službeni glasnik RS br. 92/2023), u prelaznim i završnim odredbama, predviđa da će mandat članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji su izabrani po ranijem zakonu, prestati istekom jedne godine od njegovog stupanja na snagu, do kada će biti izabran i novi saziv Saveta.
Zakon o Ustavnom sudu, odredbama čl. 50, 52 i 53, predviđa da se postupak za ocenjivanje ustavnosti pravnih normi pokreće predlogom ovlašćenog predlagača ili rešenjem samog suda kad oceni da u podnetoj inicijativi ima za to osnova. S obzirom na rečeno, postupak pred Ustavnim sudom smatra se pokrenutim: u prvom slučaju – danom podnošenja urednog predloga, a u drugom – danom kada je Sud doneo rešenje povodom podnete inicijative. Postupak može pokrenuti i sâm Ustavni sud dvotrećinskom većinom glasova svih sudija.
U slučaju koji se odnosi na prestanak mandata ranijeg saziva i izbor novog saziva Saveta REM-a, podneta je inicijativa za pokretanje postupka, a pošto rešenje o njenom usvajanju nije doneto, nije bilo ni smetnje da se donese rešenje o prestanku ranijeg i izboru novog saziva Saveta REM-a.
Čak i da je Ustavni sud doneo rešenje o pokretanju postupka po podnetoj inicijativi, taj sud bi mogao da spreči odlaganje prestanka mandata ranijeg i izbor novog saziva Saveta REM-a, u šta se već zakoračilo, ako bi usled toga mogle nastati neotklonjive štetne posledice, što predviđa član 56. Zakona o Ustavnom sudu. A štetnog rada, kao i nerada, u Savetu REM-a bilo je i ranije. Od mnogih slučajeva, izdvajam samo dva:
U protestima građana „Jedan od pet miliona“ 2019. godine, postavljen je i zahtev da se smene članovi Saveta REM-a zato što nisu sledili demokratske standarde ravnopravnog tretmana u sprovođenju izbora.
Vladimir Đukanović, član Srpske napredne stranke i narodni poslanik, taj zahtev je nazvao „budalastim“ tvrdeći da njegovo razrešenje nije moguće zato što „pokretanje postupka za razrešenje može da usledi tek pošto Savet REM-a usvoji mišljenje da za to postoje razlozi, što se ne može očekivati s obzirom da ga utvrđuju i oni kojima bi mandat trebalo da prestane“.
Ova izjava nije pravno utemeljena, pošto postupak razrešenja pokreće Narodna skupština, a ako ona utvrdi da zakonski razlozi postoje, do razrešenja mora doći, jer mišljenje Saveta REM-a ne može biti jače od zakona. Narodni poslanik zakonske propise mora tumačiti nepristrasno, a ne u interesu partije kojoj pripada a kojoj je služio i sâm Savet REM-a.
Po prethodnom a i novom Zakonu o elektronskim medijima, REM je samostalna i nezavisna regulatorna ustanova, koja vrši javna ovlašćenja radi delotvornog sprovođenja strateške politike u oblasti medijskih usluga kao i zaštite slobode mišljenja i izražavanja. Stvarnost se, nažalost, napodnošljivo razlikuje od zakonom predviđenih ciljeva.
Umesto da radna grupa za izradu važećeg zakona usvojenog 2023. godine, bude podržana u nastojanju da se suzbije politički uticaj na sadržaj i kvalitet radio-televizijskih informacija i programa, ona je bila izložena pokušaju da regulatorno telo iz jednine zakorači u množinu s ciljem da elektronski mediji sa nacionalnom frekfencijom imaju svoje regulatorno telo, a elektronski mediji sa lokalnom frekvencijom njihovo regulatorno telo. Pokušaj je bio zamaskiran malim početnim slovom u reči ,,regulatorno telo“. Dobro je što pokušaj nije uspeo.
Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.