Vesti
20. 03. 2013.
Strah od tržišta
Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima ne ukida medije koji se finansiraju iz republičkog, regionalnog ili budžeta lokalne samouprave, već propisuje njihovo novo ponašanje i transformisanje u pravcu privatizacije. Ovo je danas na panel diskusiji izjavio danas Aleksandar Gajović iz Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Gajović je u panel diskusiji o državi i medijskom tržištu ocenio da je u javnoj raspravi najveća polemika bila o povlačenju države iz vlasništva u medijima i prestanku direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija.
U raspravi koju je organizovao Danas konferens centar on se pozvao na izjavu šefa Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensana Dežera da u državama članicama Unije nema ujednačne prakse o ovom pitanju.
Razumem u potpunosti strah onih koji bi trebalo da pređu na nešto novo, rekao je Gajović, ali je napomenuo da ti mediji smatraju da je državno finansiranje njihovo stečeno pravo.
Delim njihov strah od tržišnog takmičenja, rekao je Gajović i ocenio da se privatizacija medija u prošlosti nije pokazala "bog zna kako".
Gajović je najavio da bi Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri u drugoj polovini aprila i podsetio da je u toku rad na Nacrtu zakona o elektronskim medijima.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović rekao je da je Medijska zajednica zadovoljna Nacrtom zakona, ali da bi trebalo videti šta će od njega ostati posle usvajanja na sednici Vlade Srbije i skupštinske procedure.
Prema njegovim rečima, koncept regionalnih javnih servisa u Medijskoj strategiji je proizvod političkog kompromisa Demokratske stranke i Ujedinjenih regiona Srbije, koji su u vreme prethodne Vlade podelili medijsko tržište Srbije na šest servisa.
Kada se tome priključila i Socijalistička partija Srbije (SPS), tih servisa je postalo osam, a na kraju čak i ne piše koji je to broj regionalnih servisa koji bi trebalo da postoje, ukazao je Obradović.
Obradović je napomenuo da se najveći broj primedbi u javnim raspravama o Nacrtu zakona odnosio na izlazak države iz vlasništva u medijima.
Postoji veliki pritisak pojedinih medija da se zadrži dosadašnji način finansiranja, rekao je Obradović i naveo primer Studija B.
Razumem ih, ali ne može biti nikakavih izuzetaka, poručio je Obradović.
Predstavnik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović ukazao je da bi u zakonu trebalo uvesti i odredbe da bi mediji, koji se finansiraju sredstvima iz inostranstva, to trebalo i da objave, slično kao što se govori o finansiranju iz budžeta.
Radomirović je rekao da UNS smatra da je dobar način projektnog finansiranja, iako je neophodno definisati obim sredstva za finansiranje medija, koji bi mogao iznositi do dva odsto budžeta lokalnih samouprava.
Vlasnik SOS kanala Dragiša Kovačević rekao je da bi trebalo da postoji samo jedan javni servis, Radiotelevizija Srbije, odnosno RTV Vojvodina.
Razumem državu koja želi da ima pod kontrolom medije i da u medije dovodi ljude po političkoj liniji, rekao je Kovačević.
On je izneo primedbe na to kako jedno državno javno preduzeće može da osniva televiziju sa četiri kanala, koja kupuje najveća sportska takmičenja, a ima gledanost od 600.000 gledalaca.
Govoreći o Studiju B, Kovačević je podsetio da je u toj kući bio od 1974. do 1997. godine i da je tada to bio jedini mediji "na drugoj strani".
Kada smo 1996. godine bili na ivici propasti, ja sam kao direktor odlučio da se premestimo u krilo Skupštine grada i tada su mi govorili da sam izdao nezavisni medij i predao ga socijalistima, naglasio je Kovačević.
Posle nekoliko meseci promenila se vlast, došla je Demokratska stranka, pa danas od ljudi kojima se nije dopadao moj potez čujemo da se protive odvajanju od Skupštine grada Beograda, zaključio je Kovačević.
Komentari (1)
ostavi komentar20.03.
2013.
Da li se "medijskim zakonima" uredjuje trziste?
Zasto postoji strah od medijskog trzista, ako "tranzicija" - prelaz iz kolektivisticke u trzinu privredu traje preko 20 godina? Zasto se medijsko trziste ne pominje ili retko pominje u "medijskim zakonima"? Zasto se medijskim zakonima ne uredjuju medijska trzista, obavljanje delatnosti medijskih usluga i konkurencija na trzisistima medijskih usluga? Zasto se medijske usluge u "medijskim zakonima" odnose primarno na informativne, zabavne i obrazovne usluge, a sekundarno - na reklamne i druge komercijalne usluge?
OdgovoriPrema Adamu Smitu ("Bogatstvo naroda"), davalac medijske usluge nikad nije vodjen namerom da promovise javni interes niti zna u kojoj meri ih promovise ... on je usmeren jedino na svoju dobit, ali on je i u ovom, kao i u mnogim drugim slucajevima, vodjen nevidljivom rukom, zahvaljujuci cemu promovise cilj koji nije bio deo njegove namere (i misije, prim. D. P.).
Valja napomenuti da je ideja slobodnog medijskog trzista paradoksalna. Ukoliko se drzava ne mesa, mogu se mesati druge polupoliticke organizacije koje svode slobodu trzista na fikciju.