Vesti
15. 02. 2013.
Programska tiranija programske direktorke
Predvodnica rukovodstva „Radio-Televizije Vojvodine“, kočoperna Sanda Savić, nimalo nije izgubila na drskosti, pa je lako primetiti licemerje i dvostruka merila u njenim izazivačkim odgovorima na sasvim suvisla pitanja
(UPOZORENjE ZA LjILjANU SMAJLOVIĆ: ovo nedvosmisleno jeste TV kritika; ovde tema jeste sadržaj televizijskog programa; ako sada bude iskakanja iz tog okvira, biće sasvim legitimno kritikovati autora zbog toga što nije uspeo da ostvari svoju nameru).
Proteklih nedelja, tokom kojih je „Pečatovo“ bavljenje „Radio-Televizijom Vojvodine“ eksplodiralo u uzavreli javni rat, zanemarena su bila programska „dostignuća“ pokrajinskog Javnog servisa, ostvarena pod vrlim rukovodstvom pristiglim sa B92 pre nepune dve godine. Naš časopis se prvenstveno zanimao informacijama „iznutra“, iz same kuće, dok je štivo koje kuća odašilje na male ekrane bilo pominjano sporadično, u drugom planu. Ovo uzdržavanje se, međutim, više nego isplatilo, pošto su upravo minulih dana neki postupci rukovodilaca RTV-a sasvim ogoleli njihovu uopštenu, pa i programsku zlonamernost.
Reč je, prvenstveno, o kočopernoj programskoj direktorki Sandi Savić, čije obraćanje na okruglom stolu „Povratak u devedesete – Medijske slobode i politika nasilja“ zaslužuje podrobniji osvrt, pomešan sa osvrtom na program iza kojeg stoji i čestim zaklinjanjem u isti i svojom (do nje nepostojećom!) funkcijom. Na toj tribini se, neočekivano po domaćina Dinka Gruhonjića i njegove zvanice od uvodničara, pojavilo i troje predstavnika pokreta „Naši“, u tekućoj godini satanizovanog koliko i „Pečat“.
Posle tajaca koji je usledio kada su ustali i predstavili se, došlo je do rasprave između njih troje i petoro uvodničara, a osnovno pitanje koje su „Naši“ upućivali ticalo se medijske blokade prema njima, ali i ostalim rodoljubivim snagama u društvu.
Jedan od njih, Igor Marinković, upitao je tako Sandu Savić zbog čega je njena televizija (tačnije, nije njena, naša je, mi građani je plaćamo, ali trenutno je njena moć tamo praktično neograničena, pa se u ovom istorijskom času RTV zaista može smatrati za čedo Sande Savić) najpre bila pozvala „Naše“ da učestvuju u nekoj emisiji, da bi im dan uoči samog snimanja otkazala poziv ne navodeći čak ni razlog.
„Ne znam tačno šta se desilo sa tom emisijom, ali odgovoriću vam načelno“, uzvratila je Sanda Savić. „Odgovaram vam zato što poštujem to što ste došli, i mislim da je dijalog potreban, za razliku od tih junačina koji nam šalju anonimne pretnje. Kažem, ne znam tačno šta je bilo sa tom emisijom, ali generalno mi, kao Javni servis Vojvodine, ne vidim da bi trebalo da promovišemo vaše stavove. Pretpostavljam da ste vi zapalili zastavu da biste pridobili medijsku pažnju, međutim, iskreno rečeno, to vas ne kvalifikuje za neku ozbiljniju političku raspravu. Naša je stvar, naša procena.“
Kada se sagleda ovaj njen odgovor, najpre upada u oči to da cela ova galama oko RTV-a nije nimalo umanjila drskost Sande Savić. I to čak negde može da bude i simpatično. Pored ovolikih „seka persi“ nakrcanih u srpskom javnom prostoru, osvežavajuće je gledati ženu koja nije od krtog materijala, već udarce – zaslužene ili ne, svejedno – trpi na nogama, pa i u gardu, onako kako bi rukovodilac to i morao da radi. Za stil, dakle, Sanda Savić zaslužuje jaku
osmicu.
Svako zadiranje u suštinu navedene izjave, međutim, vodi ka sunovratu moralnog i intelektualnog kredibiliteta Sande Savić. Ne vidi, kaže, da bi trebalo da promovišu stavove „Naših“! Lepo, ali gde je onda videla da je dužna da promoviše stavove fašistoidnog Gruhonjića?! Čime je to Gruhonjić zaslužio da se RTV prostire pred njim kao tepih svaki put kada mu se tako ćefne? U kakvoj je to političkoj, društvenoj, intelektualnoj, obrazovnoj, vaspitnoj prednosti Gruhonjić u odnosu na „Naše“?! Čak je i u TV izveštaju RTV-a sa „okruglog stola“ (glupog li naziva za ovako ćoškastu priredbu!) izjave „Naših“ prepričavala spikerka, dok je Gruhonjićevih nekoliko rečenica moralo da u prilog uđe u izvornom, direktnom obliku. Da ne pominjemo da je sasvim izostavljeno histerisanje Gruhonjića, koji u jednom trenutku više nije mogao da izdrži, pa je počeo da viče na „Naše“.
Da li je to ravnopravnost ili poštovanje prema strani koja se neočekivano pojavila i pokazala izrazitu želju da povede dostojanstveni dijalog?
I, odakle to trgovanje „promovisanjem stavova“? Zašto Sanda Savić uopšte razmišlja o stavovima koje „promoviše“ pukim puštanjem nekog pokreta u živu emisiju? Ona može da ima ličnu odbojnost prema stavovima „Naših“, ali bi, kao medijski radnik, morala da bude svesna da takve stavove, slične ili istovetne ovima koje zastupaju „Naši“, deli ne baš beznačajan deo stanovništva, kako vojvođanskog, tako i onog u ostatku Srbije. Zato je dužna da dotične stavove, što god našla za shodno da privatno misli o njima, ne uklanja iz programa.
Možda čak i pronađe neko pokriće za izbegavanje konkretno „Naših“ ili „Pečata“, ili Janka, ili Marka, ali stavove kao takve mora da „promoviše“, tj. ravnomerno raspoređuje u programu kojim rukovodi.
Na kraju, a zašto bi pa odbila da „promoviše“ srpska rodoljubiva udruženja, kada očigledno nema nikakav problem sa promovisanjem proustaških ideja? U autorsku emisiju „Radar“ Marine Fratucan, prikazanu 5. februara, ušao je i poduži izveštaj sa protivsrpskog mitinga u Vukovaru, održanog tih dana.
(U stvari, cela emisija bila je posvećena „ćirilizaciji“ Novog Sada, pa je tako voditeljka ismevala našu državu kao „ćiriličnu nedođiju“, a vrhunac gluposti i bezobrazluka bio je kada je kao primer stranih turista zbunjenih našim pismom intervjuisana izvesna mlada Tajvanka; stvarno, zamislite koliko je jednoj Tajvanki ćirilica komplikovanija od latinice!) Autor priloga iz Vukovara Dragan Gmizić anketirao je učesnike mitinga protiv ćirilice, puštajući da mu u kameru izgovaraju prilično ekstremističke, protivsrpske stavove, skoro pa jednake onim čutim sa bine, koji su takođe našli svoje mesto u ovom „Radaru“.
Zato bi Sanda Savić morala da pojasni srpskoj javnosti kako je to njena RTV zatvorena za srpske rodoljubive pokrete i ideje, koji u većini – ma kako to Sandi Savić ili kome drugom izgledalo – nisu ni nasilni, ni ekstremni, ali je zato otvorena za podrobne, čak i blagonaklone prikaze proustaških skupova iz susedne države?!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.