Vesti
18. 01. 2013.
Hrvatska: Novinski portali po čitanosti prestigli news portale
Pre godinu dana među tri najčitanija portala nije bilo nijednog vezanog uz print, a broj čitalaca nije prelazio milion.
Promena trenda potvrđena je u oktobru 2012., kada su 24 sata došle na vodeće mesto, što je bilo prvi puta da neki hrvatski portal vezan uz novine bude vodeći po posećenosti.
Snažnim rastom Indexa u novembru 24 sata pada na drugo mesto, pri čemu oba portala probijaju granicu od milion jedinstvenih poseta mesečno. Uz trećeplasirani Jutarnji list (36.713), među najčitanijim veb portalima još su tri vezana uz print - Večernji list (708.625, na osmome mestu po posećenosti), Slobodna Dalmacija (351.350 posetilaca, 12. mesto) i Poslovni dnevnik ( 255.467 posetilaca,15. mesto). Kako su 24 sata uspela?
"Ključ uspeha je što imamo puno novinara i proizvodimo puno vlastitog sadržaja, pri čemu onaj ekskluzivni deo prvo plasiramo na veb sa odlaganjem. Tako smo ustrojili redakciju i tehniku da odmah stavljamo sveže sadržaje na veb. Mi imamo ono o čemu mnogi pričaju - integrisanu redakciju, gde svaka vest putuje prvo na veb, onda se tamo dorađuje i završi u štampi, gde dobija dodatnu vrednost. Naša snaga je u količini dobrih priča koje iz novine idu na veb, na kojem vrlo ozbiljno radimo od 2007." kaže Renato Ivanuš, glavni urednik 24 sata.
"Brzi smo, prvi smo uveli breaking news, gde se stalno upisivala po neka nova rečenica, i tu smo dobijali stalne čitaoce, pa je breaking news postala praksa i na drugim portalima. Osim toga, ozbiljni smo i zanimljivi, jer je zabava postala veoma važna", dodaje Hrvoje Dorešić, izvršni urednik onlajn izdanja 24 sata, koje dnevno u proseku ima pola miliona jedinstvenih posetioca.
Dorešić ne spori da je lakše doći do informacija ako u pozadini imate celu redakciju dnevnih novina, i to onu u kojoj se podrazumeva da svi moraju raditi i za veb izdanje.
Napominje kako neki portali u nedostatku vlastitih sadržaja često prepisuju, a retko potpisuju, ali nema ništa protiv toga ako se nečijem tekstu da dodana vrednost i nastavi priča. Napominje i kako se puno pažnje posvećuje komentarima čitalaca, koje pažljivo slušaju kad ih zovu telefonom i čitaju kad im se obrate mailom ili nešto prokomentarišu. Skladno njihovim komentarima rade se korekcije u glavnome tekstu, a nekad iz komentara nastaju i nove teme.
"Komentar je postao važan deo sadržaja, toliko važan da zbog komentara ponekad menjamo i naslove. Dodatna je korist što se time otvara prostor za diskusiju, kojeg u novinama nema", kaže Dorešić.
Na nezavisnim portalima čuje se drugačije objašnjenje o uspehu web redakcija vezanih uz print.
"Štampani mediji u paničnoj su potrazi za izlaznom strategijom, kako se maknuti s papira. Logičan odabir bio je fokusirati se na veb", objašnjava fenomen Matija Babić, većinski vlasnik Index.hr-a.
"U ovom trenutku pojedine dnevne novine na web troše velik novac, na SEO i Gugl Oglase u najvećoj meri. Doslovno kupuju veće statistike i to je u redu, no rekao bih da se radi o "labuđem pjevu". Naime, pritom troše više nego što se na tržištu može zaraditi, pa ta strategija ne može funkcionisati dugoročno i mogle bi da se nađe u velikim finansijskim problemima. Veb neće tako brzo donositi novac u meri u kojoj su ga donosile dnevne novine", upozorava Babić.
U odnosu na novembar 2011., svi hrvatski portali vezani uz novine, uz izuzetak Večernjeg lista, koji je konstantno na osmom mjestu, napredovali su na Gemiusovoj listi - 24 sata se pomakao za dva, Jutarnji za tri, a Slobodna za četiri mesta.
Novi list napredovao je za sedam mesta, sa 30-og na 23. Najviše se pomaknuo Poslovni dnevnik, za čak 23 mjesta - sa 38. na 15., pri čemu se broj jedinstvenih posetilaca u tih godinu dana više nego udvostručio.
Zanimljivo je da se veb stranica ugašenog Nacionala i dalje nalazi na solidnom 41. mestu iako se već šest meseci ne ažurira.
Verojatno bi i Vjesnik, koji je prvi iskoračio na veb, ostao dobro plasiran da ta stranica nije ugašena kratko vreme nakon gašenja lista.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.