Vesti
31. 12. 2012.
Biografija Laleta Đurića sama lobira za nagradu
Komisija grada Niša za dodelu nagrade „11. januar“ „nije prihvatila“ predlog da dobitnik ovog najvećeg gradskog priznanja za 2012. godinu bude slikar Radovan Lale Đurić, osnivač Niš Art Fondacije. Đurića su predložili novinari većine redakcija i dopisništava u Nišu koji su prvi put od ustanovljenja nagrade odlučili da kandiduju nekog ko „nije iz njihovih redova“.
Predlog su potpisali novinari, urednici i glavni urednici većine nacionalnih, regionalnih i gradskih medija u Nišu - Danasa, Blica, Večernjih novosti, Novog magazina, novinske agencije Beta, Televizije Al Džazira, australijskog radija CBS, Radio televizije Srbije, Radio Beograda, Narodnih novina, Niške televizije, Televizije Belami i nedavno ugašene Televizije Pet.
Potpisnici predloga kažu da je njihova namera bila da izuzetno bogat CV Laleta Đurića i Fondacije „sam lobira za nagradu“, bez ikakvog dodatnog „zagovaranja“ ili političkih uticaja. Među predlagačima bili su isključivo novinari koji slove za iskusne profesionalce, a pri tom su neposredno pratili rad Đurića i NAF-a.
Oni navode da je broj novinara i drugih predlagača u korist Đurića mogao biti i daleko veći, ali da su kroz svoj predlog insistirali da „osnovni kriterijum za nagrađivanje budu dostignuća potencijalnog laureata, a ne, na primer, što veća brojnost ili raznolikost onih koji ga predlažu, što nije teško postići“.
- Kandidujemo Đurića za nagradu zbog ozbiljnih kulturnih i društvenih pomaka koje su Fondacija i on napravili za Niš i Srbiju. Predlažemo ga jer je kroz podršku mladim i talentovanim ljudima u Srbiji, izdvajanjem ličnih sredstava za takve projekte, kao i obezbeđivanjem finansijskog učešća velike multinacionalne kompanije u njima, probudio i podstakao mecenstvo u našoj zemlji. Kandidujemo ga zato što godinama promoviše umetničke i ljudske slobode, plasman našeg talenta na međunarodnom tržištu, saradnju i veze među ljudima na raznim meridijanima, kao i otvorenost Niša ka drugim sredinama u Srbiji, a Srbije prema svetu. Verujemo da je u 2013. godini, kada Niš obeležava jubilej Milanskog edikta, koji se razume kao „akt slobode, otvorenosti i tolerancije“, primereno da upravo Đurić bude laureat nagrade „11. januar“.
U „svetskoj a našoj“ 2013. godini najprestižniju nagradu trebalo bi da dobije jedan „naš a svetski“ autor, sa istim takvim projektom- navode oni.
U obrazloženju se precizira da je jedna od njenih najvažnijih „tvorevina“ nacionalni konkurs „Mladost“, koji prate prodajne izložbe najboljih radova u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, ali i promocija mladih i talentovanih umetnika na međunarodnom planu.
Konkurs je prvi put raspisan 2006. godine i spada među najveće u Evropi, sa nagradnim fondom od 18.000 evra koji je izdašniji, recimo, od fonda za Pulicerovu nagradu. Na konkurs svake godine stiže oko 2.000 radova oko hiljadu slikara iz Srbije do 35 godina starosti.
Takođe, podseća se u predlogu, NAF je prošle godine prvi put organizovao Nacionalni konkurs za dizajn nameštaja, na koji je pristiglo stotinak radova dizajnera iz Srbije do 35. godine starosti, a sa ukupnim nagradnim fondom od 20.000 evra. Fondacija je raspisala i Nacionalni konkurs za najbolju i kratku pozorišnu dramu na temu „Prošlost, sadašnjost i budućnost Niša“ (2007), kao i čitav niz izložbi ili pozorišnih događaja.
Vrhuncem „pojedinačnog“ kulturnog delanja NAF-a uglavnom se smatra izložba „Leonardovi kodeksi i mašine“, održana 2008. u Nišu i Beogradu. Na izložbi, koja je retkost i u razvijenom zemljama, moglo se videti 65 eksponata napravljenih po originalnim nacrtima Leonarda da Vinčija.
Za 90 dana izložbu je videlo više od 100.000 posetilaca, 30.000 u Nišu i 70.000 u Beogradu. Ukupno je, pak, kroz kulturne manifestacije u organizaciji NAF-a prošlo više stotina hiljada ljudi.
Fondacija je organizovala i projekat „Humanost u boji“, u okviru kojeg su mladi umetnici iz Srbije svojim radovima oplemenili nišku Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju.
Takođe, inicirala je i učestvovala u renoviranju ili izgradnji Galerije „Srbija“ u centru Niša, reprezentativne Galerije u kompleksu „ Filipa Morisa“ u Nišu, Galerije „Filipa Morisa“ u Beogradu i Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Sada adaptira i oprema Dom omladine u Beogradu, „pretvarajući“ ga takođe u savremeni galerijski prostor.
Đurićeva biografija
U skoro svim kulturnih poduhvatima Đurić je imao finansijsku podršku kompanije Filip Moris, ali je ulagao i lična sredstva. Ovaj slikar je, inače, rođen u okolini Niša, a u Nišu je završio osnovnu i srednju školu. Od 1973. živi i radi u Njujorku. Izlagao je širom bivše Jugoslavije, Evrope, SAD, Kanade i Australije.
Njegovi radovi se nalaze u privatnim kolekcijama, kompanijama i institucijama širom Amerike i Evrope, a kolekcije dizajniranog nameštaja takođe su se potvrdile na svetskom tržištu. Svoje Art studije imao je u Beogradu, Veneciji, Parizu, Amsterdamu i Njujorku, u kojem je imao i reprezentativnu Galeriju „Lale space“ („Prostor Lale“), podsećaju novinari u predlogu koji nije „prošao“.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.