Vesti
27. 07. 2023.
Sloboda medija kao putokaz ka Evropskoj Uniji: Šta Srbija može da nauči od Holandije
Na putu ka Evropskoj uniji Srbija u mnogim oblastima može da se ugleda na Holandiju, naročito po pitanju medijskih sloboda i prava.
Medijske slobode su jedan od najbitnijih delova poglavlja 23 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.
Holandija je zemlja sa bogatom istorijom demokratije i tolerancije, a medijske slobode igraju ključnu ulogu u očuvanju demokratskog društva.
Od ove zemlje koja je toliko različita od naše, Srbija može mnogo toga da nauči.
Prilikom posete Hagu i Amsterdamu u to smo mogli i da se uverimo. Holandski novinari, urednici i mediji imaju reputaciju izveštavanja nepristrano i kritički, što ih čini delom jednog od najuglednijih medijskih sistema u svetu.
Prema poslednjem izveštaju udruženja Novinara bez granica, Holandija je na šestom mestu liste zemalja sa najvišim stepenom medijskih sloboda. Medijske slobode u Holandiji su čvrsto zaštićene zakonom i ustavom.
Pravo na slobodu izražavanja zagarantovano je članom 7 holandskog Ustava. Ovo osnovno pravo omogućava novinarima da izveštavaju nezavisno i bez straha od odmazde, osiguravajući da građani budu dobro informisani o događajima koji ih se tiču.
Jedna od ključnih karakteristika medijskog okruženja u Holandiji je visoka stopa medijske i digitalne pismenosti među građanima.
Holanđani su često dobro informisani, a raznovrsnost medijskih platformi omogućava im pristup različitim izvorima informacija. Tradicionalni štampani mediji, kao što su novine i časopisi, i dalje igraju važnu ulogu u informisanju javnosti, ali digitalni mediji, uključujući veb vesti i društvene mreže, postaju sve važniji izvor informacija. Televiziju i radio obezbeđuje sistem javnih radiodifuznih organizacija (koje dele tri televizijske i pet radio mreža) zajedno sa nizom komercijalnih kanala.
Holandske vesti i dalje uživaju visok nivo poverenja, rangirajući se na visokom 4. mestu od 46 zemalja rangiranih prema poslednjem istraživanju Rojtersovog instituta za medije.
Javni emiter NOS i dalje je brend kojem se najviše veruje, a za njim slede komercijalni RTL Nieuvs, kao i lokalne i regionalne novine.
Novinari iz Srbije su imali priliku da razgovaraju sa predstavnicima medijske scene i regulatora iz Holandije. Od njih smo čuli da na glavne medije u Holandiji ne utiču ni država, ni političke partije, ni velike kompanije.
Generalni sekretar Holandskog udruženja novinara (NVJ) Tomas Bruning rekao je da je to jedan od razloga zašto u Holandiji postoji visok nivo poverenja u medije.
- Nezavisno novinarstvo znači da ste nezavisni i od političkih partija i od novca komercijalnih kompanija. Vi imate jedan zadatak, a to je da informišete javnost i prema njoj ste odgovorni. Javni i privatni mediji u Holandiji rade nezavisno i to dokazuju svakog dana. Naravno da oni prave greške i da ponekad možete da kritikujete njihove izveštaje, ali generalno rade profesionalno i nezavisno - rekao je Bruning novinarima.
Međutim, kako je istakao, u Holandiji ima i veliki broj frilensera koji zbog nižih zarada spadaju u ranjivije grupe i ne mogu da rade u potpunosti nezavisno.
Ono Dujvene de Vit, savetnik za komunikacije u NOS, takođe je rekao kako se država i političari ne mešaju u rad javnog servisa.
- Da, imali smo situacije da političari pokušavaju da utiču na novinare, ali retko - rekao je on.
Prema njegovim rečima, takve situacije se političarima i obijaju o glavu jer novinari onda mogu da pišu o tim pokušajima podmićivanja i širenja propagande na negativan način.
Sloboda štampe u Holandiji se manifestuje i kroz postojanje raznolikog spektra medija sa različitim političkim orijentacijama i interesima.
Da bi se obezbedila raznolikost u izveštavanju, vlada i regulatorna tela sprovode politike koje podstiču konkurenciju i sprečavaju monopolsku praksu na medijskom tržištu.
Međutim, uprkos pozitivnim aspektima slobode medija u Holandiji, postoje i izazovi sa kojima se novinari suočavaju.
Jedan od ovih izazova je porast dezinformacija i lažnih vesti na internetu, što može dovesti do erozije poverenja javnosti u medije. Pored toga, kao i u drugim delovima sveta, novinarska profesija se suočava sa finansijskim poteškoćama i smanjenim interesovanjem za tradicionalne medije.
Ipak, najviše pažnje se sada posvećuje problemu bezbednosti novinara.
Slučaj ubistva novinara Pitera de Vrisa u Amsterdamu, kao i slučajevi pretnji novinarima holandskog Telegrafa, od kojih jedan već godinama ne može da ide igde bez policijske pratnje, uticali su na to da se donese zakon o pooštrenju kazni za napade na novinare.
Holandija generalno ostaje sigurno utočište za novinare i medijske radnike.
Pionirski mehanizam PersVeilig je ključni akter u obezbeđivanju i unapređenju bezbednosti novinara i vredan pažnje je primer konstruktivne saradnje i dijaloga između novinarske zajednice i državnih organa.
Sve probleme novinari mogu da prijave i rešavaju zajedno sa NVJ, ali i Free press unlimited (FPU) međunarodnom organizacijom koja u Srbiji sarađuje sa NUNS-om.
Sve u svemu, sloboda medija u Holandiji i dalje je temelj demokratskog društva. Njihov kontinuirani razvoj i zaštita osiguravaju da novinari mogu slobodno da izveštavaju o važnim temama i da građani imaju pristup pouzdanim i raznovrsnim izvorima informacija.
Grupa novinara iz Srbije boravila je u Holandiji u okviru projekta Puls Evrope, a u fokusu posete su bili standardi slobode medija i medijska regulativa.
Puls Evrope - medijske posete EU je projekat Delegacije EU u Srbiji, u okviru kojeg se organizuju putovanja srpskih novinara u zemlje članice Unije kako bi izveštavali o najboljim evropskim praksama.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.