Vesti
14. 07. 2023.
Sprema se potpuna privatizacija Politike
U planu reogranizacije AD „Politika“ je da izađe iz vlasništva preduzeća „Poltika novine i magazini“, koje izdaje najstariji dnevni list na Balkanu. Ovaj plan država bi trebalo da usvoji u avgustu, a sagovornici Nove ekonomije kažu da je to uvod u potpunu privatizaciju dnevnog lista Politika.
Državno akcionarsko društvo „Politika“ jevlasnik polovine udela u preduzeću „Politika novine i magazini“, dok je drugih 50 odsto od prošle godine u vlasništvu firme „Media 026“.
Stvarni vlasnik ovog preduzeća je Boban Rajić, koji je ranije kupio i „Večernje novosti“.
Prema predloženoj reorganizaciji akcionarskog društva, u planu je da AD „Politika“ proda svojih 50 odsto udela u „Novinama i magazinima“.
Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) AD „Politika“ donet je u januaru 2021. godine, ali je javno obavljen tokom ove nedelje.
U planu se navodi da će AD „Politika“ prodati nekoliko objekata, među kojima je i poslovna zgrada u Bulevaru despota Stefana 24 u Beogradu, koja je već nekoliko puta oglašavana na prodaju.
Na spisku se nalaze i lokali u drugim gradovima u Srbiji, dopisništvo u Boru, poslovne zgrade u Somboru i dvorišni objekat u Cetinjskoj 1 u Beogradu.
Kao neposlovna imovina koja je namenjena prodaji navodi se udeo u preduzeću „Politika novine i magazini“.
Takođe, kompanija se ne ograničava samo na prodaju ove imovine, već će to šta će na kraju biti prodato zavisiti od procene organa koji upravljaju akcionarskim društvom.
O ovom planu poverioci bi trebalo da se izjasne 8. avgusta, za kada je zakazano ročište u Privrednom sudu u Beogradu.
Generlani direktor AD „Poltika“ Zoran Mošorinski za Novu ekonomiju kaže da mu se čini da su stekli uslovi za usvajanje UPPR-a.
On dodaje da bi do prodaje izdavača dnevnog lista „Politika“ moglo da dođe na jesen ili naredne godine, ali da to zavisi od vlasnika, odnosno države.
AD „Poltika“ je u vlasništvu PIO fonda (29,5 odsto), Republike Srbije (18,6 odsto), Akcionarskog fonda (10,1 odsto), RFZO (10 odsto), Beograda (7,6 odsto), EPS-a (6 odsto), Nacionalne službe zapošljavanje (1,8 odsto), NLB Komercijalne banke (1,2 odsto), AIK banke (0,9 odsto) i malih akcionara.
Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović kaže da se to udruženje protivi potpunoj privatizaciji „Poltike“.
„UNS je zastupao stav da ‘Politika’ treba da bude i ostane javno dobro. To znači da može da bude privatizovana, ali da polovina pripadne nekoj od nacionalnih institucija, kako bi se na taj način sačuvala uređivačka politika koju je ‘Politika’ tradicionalno imala“, kaže Brajović.
Kao predloge za vlasnišvo druge polovina „Poltike“, koja je trenutno državna, Brajović navodi Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU), Maticu srpsku ili Beogradski univerzitet.
On ocenjuje i da se uticaj delimične privatizacije „već vidi na portalu Politike“, ali da „još uvek nije ugroženo štampano izdanje“.
Nad Akcionarskim društvom za novinsko-izdavačku i grafičku delatnost pokrenut je prethodni stečajni postupak u martu 2021. godine.
Ovaj postupak trebalo bi da ispita ispunjenost uslova za otvaranje stečajnog postupka „u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije“.
Ministarstvo privrede je u novembru 2013. godine podnelo inicijativu za pokretanje privatizacije Politike na koju je Vlada dala saglasnost.
Od decembra 2013. godine do septembra 2014. godine „Politika“ se nalazila u postupku restruktuiranja.
|
AD „Politika“ je 2002. godine sa nemačkom medijskom kućom WAZ (Westdeutsche Allegemeine Zeitungsverlag GmbH) osnovala ćerku firmu „Politika novine i magazini“. WAZ je 2012. godine prodao svoj udeo kompaniji East Media Group iz Rusije iza koje je stajao biznismen Miroslav Bogićević. |
AD „Politika“ danas izdaje Politikin zabavnik, Bazar, Ilustrovanu politiku, Svet kompjutera, Vivu, Razbibrigu i Enigmatiku. „Poltika novine i magazini“ izdaje dnevne listove Politiku i Sportski žurnal. |
Komentari (1)
ostavi komentar17.07.
2023.
Ћао, Политико!
Са готово свиме што је значило, дешава се и са Политиком. Слично као деведесетих, најстарији дневни лист на Балкану претворио се у билтен актуелних власти. По избору текстова, изразито непријатељски усмерених против опозиције и слободног начина размишљања, дневник се претворио у посестриму Информера. То се посебно односи на интернет портал Политике, који је ван сваке критике. И тако, поново сам отказао претплату.Наравно, претходно сам у неколико наврата своје примедбе маилом изнео Редакцији листа. Не ценећи мишљење читаоца, Редакција ниједном није одговорила, макар потврдом да је примила мој допис. И шта да чиниш, него да кажеш: ћао Политико!
OdgovoriАлександар Поповић, новинар ветеран