Vesti
11. 12. 2012.
Savet za reprize
Parlament bi uskoro trebalo da izabere nove članove Programskog saveta RTS.
Savet nas je u protekle tri godine podsetio da nije mnogo toga iz arhiva izgorelo u „oslobađanju“ televizije 5. oktobra 2000. godine. Generalno gledano RTS može da se pohvali bogatom arhivom, ali do koje mere je repriziranje pojedinih serija dosadilo, najbolje odslikava poster sa Vukajlije s potpisom „Repriziramo Trinaest Serija - Vaše pravo da znate sve. Napamet.“
Novih 19 članova Programskog saveta trebalo bi uskoro da bude izabrano, a da li će se već tradicionalno za srpske prilike kasniti s izborom, suvišno je govoriti.
Sedam članova PS dolazi iz redova poslanika. Do sada su predložene: Olena Papuga (LSV), Dubravka Filipovski (NS) i Marija Obradović i Aleksandra Đurović (SNS).
- Kada bi mi se pružila prilika da budem član Programskog saveta, promenila bih mnogo toga. Za početak, ne bi bilo više repriza serija. Javnost očekuje da ima više edukativnog programa. A ukoliko bi to bilo u našoj nadležnosti, volela bih da se ispita kolika je stvarna naplata pretplate za RTS. Neverovatno je da narod plaća, a da Javni servis stalno grca u dugovima. Volela bih da javnosti kažemo „di su naši novci“, što bi se reklo u Vojvodini - rekla je Filipovska.
Ostalih 12 kandidata predlaže RRA iz reda „profesionalnih udruženja, naučnih ustanova, religijskih zajednica, udruženja građana i nevladinih organizacija“.
Ili to bar tako na papiru piše da treba. Spisak 20 kandidata i njihovih kratkih biografija koji je dostupan javnosti, za razliku od rada tela za koje su kandidovani, odaje, moglo bi se reći, čudnu sliku o društvu. Za razliku od 2006, kada su u Programskom savetu sedeli i članovi SANU, ovogodišnji primat među „naučnim ustanovama“ imaju privatni fakulteti sa sveže dobijenim akreditacijama.
Jedan od kandidata je i Nenad Milosavljević, svima poznatiji kao Neša Galija.
Njega je predložilo Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije.
- Ne može da se razgovara o problematici RTS-a a da se prethodno ne znaju uzroci unutar same kuće. Svakako jedna od ključnih stvari koje bih uveo jeste naučni program kao i muzičke emisije i one koje će se baviti pozorištem. Trebalo bi pojačati kulturnu stranu programa jer većina ljudi gleda treš zato što nemaju šta drugo da gledaju - odlučan je Neša.
Programski savet postoji kako bi zastupao interese gledalaca i slušalaca i učestvovaće u „unapređivanju rada medijskog servisa, kako bi građani gledali što je moguće bolji i kvalitetniji program“.
Ako Savet zaista treba da ih zastupa, zašto njegov rad nije javan kao u Hrvatskoj? Tamo je donedavno postojao isti problem, ali su građani uzeli stvari u svoje ruke i izdejstvovali da rad PS HRT-a bude transparentan. Istina, kolege novinari HRT-a tražili su razrešenje Programskog saveta jer su ih smatrali direktno odgovornim za stanje u kojem se nalazio. Taj film, očigledno, nećemo skorije gledati.
Bez obzira na podatak da oko 1,3 miliona domaćinstava (što je više od 50 odsto) u Srbiji ima „kabl“, program Javnog servisa je, činjenica, najgledaniji. Ostaju pitanja čime opravdavaju ukazano poverenje i koliko zaista jedno savetodavno
telo, kao što je PS, utiče na program koji se servira gledaocima?
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.