Vesti
15. 11. 2012.
Novine
Novinarstvo nikad nije bilo lagodan posao, naprotiv, uvek je to bio rudarski rad s ozbiljnom odgovornošću za proizvodnju političkih kalorija, ali se nije valjao po blatu kao danas.
Kao i u drugim profesijama, novinarski esnaf u srećnijim vremenima živeo je po kanonizovanim, a najčešće nigde neispisanim pravilima. U novinsku redakciju niste mogli ući, ni kao pismo čitaoca, bez ozbiljnog znanja, obrazovanja, primerene kulture. Čitaoci su tada kupovali novine zbog imena novinara, pisaca čiji je društveni ugled bio ravan poznatim glumcima ili književnicima. Političari su nas poštovali i zazirali od nas.
Znalo se tada gde sede novinari „Borbe“, a gde „Politike“. Istina često smo se mešali i družili mada su bili rivalski timovi. Za kafanskim stolovima se znalo ko gde sedi, ko ima pravo da priđe stolu, nije svakome bilo mesto za Tirketovim stolom, za stolom gde je sedeo Libero Markoni, Jug Grizelj ili Miro Radojičić, Đuka Julijus, Stanislav Marinković, Ozren Nedeljković...
Bilo je tu uvek besparice, ali i poverenja između nas i kafedžija. Bilo je i rivalstva „Borbine“ i „Politikine“ kuće, bilo je i kafanskih rasprava o esnafu „manama“ i „vrlinama“ jednih i drugih. I sve s uvažavanjem.
Danas novinama često upravljaju sumnjivi karakteri bez znanja, obrazovanja, ali jasnih namera. Oni su presrećni što su sluge. Da kojom nesrećom znaju da napišu tri složene rečenice bez gramatičkih i pravopisnih grešaka, tražili bi zvanje akademika.
Ništa se ne događa slučajno i sve što je u našem dvorištu naše je. Nisam ničiji advokat, ali sad je aktuelna priča o Pressu, mojim novinama. Pitam vas da li su se svi problemi države Srbije baš ovde sabrali. Cela Srbija je prodata na rasprodaji, kupljena novcem s egzotičnih ostrva, novcem bez porekla i sumnjivih vlasnika. To nije problem, problem je Press.
Zašto? Zato jer na sceni je besprizorna bitka za medijsku prevlast i novu kontrolu medija u Srbiji. Naravno i za novac. Sami novinari i novine obavljaju artiljerijsku pripremu za novi medijski geto. Skoro svi mediji u Srbiji izuzev RTS-a stvoreni su uz pomoć prikrivenih vlasnika, tajkuna, nejasnih inostranih donacija. Svi ti mediji nisu problem, ni njihovi vlasnici, neki od njih secikese i slugani svih režima. Problem je Press, jer s Pressom se sad ne isteruju društveni principi, nego, nažalost, politički obračun s onim što će uslediti narednih meseci.
Nije čudo što nam se sve ovo događa. Kakvi smo karakteri, tako i živimo. A, iznad svega uživamo i lepo nam pristaje da budemo sluge. A, da su novine i novinari samo radili svoj posao, Srbija bi danas bila bolja i srećnija.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.