Vesti
01. 11. 2012.
RTS gubi nezavisnost ako se finansira iz budžeta
Pola Tidi, v.d. šefa Misije OEBS u Srbiji, kaže za “Blic” da je ta organizacija zabrinuta zbog predloženog nacrta zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, jer ako se ovakav zakon usvoji, ugroziće nezavisnost Ratela i RRA, ali i javnih servisa poput RTS-a i RTV Vojvodine.
Prema njenim rečima, nacrt koji su predložili iz Ministarstva finansija predviđa da se naknade koje su se do sada plaćale Republičkoj radiodifuznoj agenciji - RRA i Ratelu ubuduće uplaćuju u državni budžet.
Na finansiranje iz budžeta bi, prema tom nacrtu, bili prebačeni i RTS i RTV Vojvodina.
Takav način finansiranja može da otvori prostor za politički uticaj na uređivačku politiku i ugrozi javni interes - kaže šefica Misije OEBS-a.
I Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), apelovalo je na Ministarstvo finansija da obavi širi krug konsultacija jer ovakav nacrt zadire u pitanja slobode medija.
Iz Ministarstva odgovaraju da nacrt nikako ne ugrožava nezavisnost regulatornih tela i javnih servisa.
Nezavisnost načina rada nije dovedena u pitanje ni ovim zakonom. Jedino što treba da ih evidentiraju u okviru javnih prihoda i da im prihodi prolaze kroz Trezor. Njihovi prihodi ne bi išli u budžet. A oni neće ništa od toga jer misle
da je i vazduh njihov. To su državni organi koji naplaćuju naknade jer im je to zakonom dozvoljeno - kaže za “Blic” Milica Bisić, savetnica u Ministarstvu finansija.
Kolika će biti pretplata za RTS i da li će se naplaćivati posle usvajanja novog zakona, još se ne zna. Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a, kaže da njegova kuća nije pozvan ni u jednu radnu grupu. “Stičem utisak da smo namerno
zaobiđeni. Iz predloga će biti jasno da li je namera zakonodavaca da ovladaju RTS-om ili da mu sačuvaju nezavisnost.
Komentari (1)
ostavi komentar02.11.
2012.
Sta i kako placati
U Preporuci (2007)3 Komiteta ministara država članica o misiji javnog medijskog servisa u informacionom društvu u tacki 29. preporuceno je da drzave clanice treba da obezbede odgovarajuce finansiranje za javni medijski servis (sluzbu), omogucavajuci mu da ispuni svoju ulogu u informacionom drustvu, kako je odredjeno u njegovoj misiji. Tradicionalni modeli finansiranja počivaju na izvorima kao što su takse za dobijanje licence, državni budžet i reklame ostaju da važe i pod novim uslovima.
OdgovoriPrema tome, Srbija kao drzava clanica Saveta Evrope moze da obezbedi finansira delatnost RTS-a i RTV-a u informacionom drustvu iz sva tri tradicionalna izvora: pretplata (taksi), budzeta i reklama.
Trajno i odrzivo finansiranje RTS-a i RTV-a moze se izgleda obezbediti efikasnijim nacinom prikupljanja pretplata (taksi), na primer, putem objedinjene naplate usluga od opsteg ekonomskog interesa. Ta objedinjena naplata mogla bi da obuhvati naplatu kablovskih distributivnih, telefonskih i drugih javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga (terestrickih i satelitskih, ukljucujuci internet usluge), u skladu sa Zakonom o zastiti potrosaca i drugim zakonima.
Na kraju, ipak, ostaje otvoreno pitanje - da li slusaoci i gledaoci treba da placaju pretplau(e) za javne radiodifuzne, odnosno radio i televizijske usluge, ili za javne audio i audio-vizuelne medijske usluge, ili i za jedan i drugi oblik telekomunikacionih i informacionih usluga?