Vesti
01. 12. 2022.
Novinari u lokalu veoma ugroženi ali retko prijavljuju pretnje i pritiske
Da li su, i koliko, ugroženi novinari i mediji u lokalu i koliko je ta njihova ugroženost vidljiva? Da li novinari i drugi zaposleni u lokalnim medijima znaju kome i gde mogu da prijave nasilje i pretnje ili ih ipak ne prijavljuju jer te ljude koji im prete i ugrožavaju ih sreću svakodnevno?
Ovo su pitanja o kojima smo razgovarali sa ljudima koji najbolje znaju kava je situacija u lokalnim medijima jer rade u njima.
ĐORĐEVIĆ: POSTOJI MNOGO VEĆI BROJ UGROŽENIH NOVINARA NEGO ŠTO JE PRIJAVLjENO
Postoji veliki broj lokalnih novinara koji su ugroženi u svakom smislu, u ekonomskom, bezbedonosnom ili bilo kom drugom, upozorava Dragan Đorđević, direktor Sremskih novina.
„Često se dešava da oni svoje probleme ne prijavljuju i zbog toga neka statistika koja se prijavljuje sigurno nije tačna i nije potpuna. Postoji mnogo veći broj novinara koji su ugroženi u bezbedonosnom smislu. Mi i danas imamo situaciju da novinari budu ubijeni, da im imovina bude spaljena, da budu proganjani, proterivani, da moraju da imaju policijsku pratnju“, dodao je on odgovrajući na pitanje kakve je bezbednost novinara i medija u lokalnim sredinama u Srbiji.
Smatra da je aktuelno stanje „katastrofa“ i da ovakve stvari ne smeju da se dešavaju u 21. veku u jednoj demokratskoj zemlji.
„Postoje radne grupe za zaštitu novinara i one rade svoj posao koliko je to moguće, međutim sreću se sa mnogim problemima u svom poslu i veoma teško to napreduje“, upozorava on.
Ipak se nada da će „doći neka bolja vremena“ ali i da „ceo sistem mora da preduzme nešto da se novinari zaštite i da neometano rade svoj posao“.
Đorđević kaže i da novinari u lokalu nisu dovoljno obavešteni kako i gde mogu da prijave pretnje, da postoje kontakt tačke.
„Nisu dovoljno obavešteni i mislim da je i to jedan od razloga zašto oni ne prijavljuju svoje probleme. Sve medijske organizacije, pa i naš Lokalpres, mora mnogo više raditi na tom polju da bi se novinari upoznali sa mogućnošću kako da se bar na neki način obezbede, odnosno prijave probleme koje imaju“, zaključio je Đorđević.
BUDIMOVIĆ: LOKALNI NOVINARI KAO SIROMAŠNI ROĐACI
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Nada Budimović smatra da „baš kako se siromašni rođaci osećaju u svemu, tako se i zaposleni u lokalnim medijima osećaju i kada je u pitanju opšta bezbednost novinara“.
„Rekla bih da su lokalni novinari izloženi većem i perfidnijem dijapazonu pritisaka nego kada je to slučaj u nacionalnim medijima, utoliko pre što je njihova vidljivost mala, što se oni smatraju nevažnima i što se na to ne obraća pažnja, pa čak i sami novinari počinju da veruju da je sve što im se dešava normalno i to sami treba da ishendluju“, objašnjava ona.
Kaže i da se novinari i ljudi iz lokalnih redakcija „retko obraćaju institucijama i retko podižu problem koji imaju sa bezbednošću, sa pretnjama, ucenama, sa pritiscima raznih vrsta, uključujući pre svega ekonomske pritiske koji direktno ugrožavaju život njih i njihovih porodica“.
Ono što bi trebale da rade asocijacije poput Lokal presa, novinarska udruženja ili telo za bezbednost novinara je da krenu u neku kampanju da ohrabri i osnaži te ljude da se suočavaju sa pritiscima svakodnevno, smatra Budimovć.
Kaže i da je „stara rečenica da mi u lokalnim medijima pišemo o našim komšijama i srećemo ih svakog dana, za razliku od nacionalnih medija koji mogu da napišu i da nikad ne vide tu osobu u životu. To su svakodnevni stresovi, teške priče koje ljudi doživaljavaju sami i uz podršku svoje redakcije i vrlo malo ih prijavljuju“, zaključuje ona.
MILOŠEVIĆ: NOVINARI U LOKALU NAVIKLI DA ŽIVE SA PRITISCIMA
Generalna sekretarka Lokal presa Snežana Milošević kaže da su se godinama unazad lokalni novinari navikli da žive sa tim pritiscima i vrlo često nemaju ni vremena, ni želje, ni volje da se žale, jer znaju da se neće na takve stvari adekvatno reagovati, da će izgubiti silno vreme u prepisima, dopisima, nadmudrivanjem sa administracijom sa jedne strane. Sa druge strane mali broj lokalnih medija ima tu mogućnost i luksuz da sebi dozvoli da gubi vreme“, objašnjava ona.
Dodaje da je „jako važna stvar“ na kojoj mora da se radi, da se objedine takve inicijative, informacije sa lokala…
Kaže i da Lokal pres jednom godišnje radi anketu o pritiscima na medije.
„Ali nam je interesantno i zapazili smo da, tek kada direktno razgovaramo sa lokalnim novinarima možemo da saznamo koji su to pritisci na njih, a često ni oni sami to ne prepoznaju sve dok to glasno i jasno ne ispričaju drugima“, objašnjava Milošević.
DAMNjANOVIĆ: NOVINARI VRLO UGROŽENI
Zvonko Damnjanović iz Novih knjaževačkih novina kaže da je bezbednost novinara izražena i da su oni u lokalu vrlo ugroženi.
„Imamo fizičke pritiske na određene naše kolege i koleginice, gde to u nekim sredinam ide dotle da nemaju slobodu kretanju, da moraju da se javljaju državnim organima, što otežava i obeshrabruje mlade ljude da se bave ovim lepim i izazovnim poslom“ , kaže Damnjanović.
Smatra da i oni novinari koji znaju gde i kako mogu da prijave pretnje, to ne koriste.
„Trebali bi i mi na našim portalima da postavimo, kao što stavljamo glavne vesti, da imamo stalno neki kajron o prijavljivanju, da postavimo mesto za prijavljivanje. Vrlo je važno da imamo pisani trag o prijavi, makar to bilo i NN lice“, smatra on.
BRATULjEVIĆ: NE ZNAMO DOVOLjNO O PRITISCIMA NA NOVINARE U LOKALU
Problem bezbednosti, ugrožavanja i pretnji ljudima koji rade u lokalnim medijima je jedan od ozbiljnijih problemam upozorava medijska ekspertkinja Natalija Bratuljević.
„Imamo dve stvari, jedna je da mi ne znamo dovoljno o tome. Kad kažem mi mislim na ljude koji sede u većim gradovima. Uvek čujete informaciju kada je napadnut novinar u nekom od većih i prepoznatljivih medija“, objašnjava ona.
INFORMACIJE
„Ono što je stvarno problem da nemamo dovoljno informacija o pritiscima na lokalne novinare, da te informacije retko dođu i do stručne, a kamoli šire javnosti“, smatra Bratuljević i upozorava da su „ metode i načini postali perfidniji”.
„Vi ste nekada imali vrlo jasne i dirkente pretnje i pritiske i znali ste kako se na to reaguje. Tu je nulta tolerancija svih aktera potrebna, ali vi danas imate neke druge načine vršenja pritiska na medije i to je upravo sa saznanjem da nema dovoljno novinara u redakcijama, vi danas imate pojedine gradove ili opštine koje angažuju određene službe koje kreiraju sadržaja i besplatno dostavljaju svim tim portalima i medijima o nečemo što rade gradske službe itd. To je sada jedan novi, tzv. soft pritisak na medije“, smatra Bratuljević.
POGLAVLjE 23
„Što se tiče same bezbednosti novinara to je opet stvar gde je EU jasna. Mi ispunjavamo obaveze vezane za Poglavlje 23, imamo Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara, određene preporuke od strane tužilaštva, kontakt tačke u tužilaštvu i policiji, imamo sve više i više sistema. Koliko je i da li je to bolje, nismo još puno odmakli, jer su to mali koraci, ali su u tom smislu neki koraci ipak napravljeni“, smatra ona.
Dodaje da „ako ništa, to je barem tema o kojoj se govori, što može da bude rizik za sebe, jer sam već čula da su sada novinari zaštićeni kao beli medvedi, što nije istina“.
MINIMUM STANDARDA
Ja znam da je to veliki zalogaj za većinu ljudi ali neki minimalni standardi moraju da postoje, kaže ona.
Upozorava da je problem „taj dualizam, jer vi imate jednu informaciju za stranu javnost, a drugu informaciju o građanima. Imate ljude na najvišim pozicijama u ovoj zemlji koji targetiraju novonare, medije, koji ih nazivaju imenima koja ih posramljuju i kada vi to radite onda normalizujete tu vrstu ponašanja prema novinarima. I to je ogromna opasnost“, upozorava.
Kaže i da „onda nema veze da li je sto zakona i institucija, ako vi favorizujete istrage u slučajevima gde su novnari ili mediji koji su pisali bili bliski vlasti u odnosu na slučajeve gde su novinari ili mediji kritični prema vlasti, vi vrlo jasno stavljate do znanja kakav je vaš odnos prema novinarima i medijima i da nismo svi isti i podjednako važni“, zaključila je Bratuljević.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.