Vesti
15. 10. 2012.
Promena vlasnika ne utiče na dozvole za emitovanje
Goran Karadžić: RRA je dala saglasnost za oko 100 promena vlasničke strukture nacionalnih, regionalnih i lokalnih emitera Rade Veljanovski: Može ponovo da se uvede zakonska odredba da novi vlasnik mora da se pridržava iste programske koncepcije da bi zadržao dozvolu
To što je vlasnik Grand produkcije Saša Popović kupio televiziju Avala, i to što su pre koju godinu promenjeni vlasnici i B92 i nekadašnjeg Foksa, sada Prve, ne može se smatrati preprodajom frekvencija, jer su nosioci dozvola za frekvencije pravna lica, a ne njihovi vlasnici, kaže za Danas Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA).
Prema njegovim rečima, frekevncije su dodeljene preduzećima sa određenim PIB-om i matičnim brojem, sa kojim su aplicirali na konkursu za dodelu nacionalnih frekvencija. Samim tim, promenom vlasnika preduzeće i dalje ostaje nosilac dozvole. „Prilikom prvog zahteva za promenu vlasničke strukture emitera, RRA se obratila Ministarstvu kulture i dobila tumačenje da je to u skladu sa zakonima, kao i da se ne može smatrati preprodajom frekvencija. Od tada RRA je dala saglasnost za oko 100 promena vlasničke strukture nacionalnih, regionalnih i lokalnih emitera“, objašnjava Karadžić.
Kada je reč o programskoj koncepciji za koje su televizije dobile dozvole, on napominje da je i bez promene vlasničke strukture moguće promeniti programsku šemu, ali da nije bilo zahteva za drastičnim zaokretima po tom pitanju.
Karadžić ukazuje da su televizije sa nacionalnim frekvencijama „emiteri celokupnog programa“, tako da se program može korigovati u skladu sa godišnjim dobima, finansijskom situacijom i tržišnim uslovima.
Naš sagovornik iz RRA ističe i da svi emiteri imaju pravo da menjaju nazive televizija, uz saglasnost ove agencije, jer je to stvar poslovne politike tih kuća. Dosad je, kako navodi, promenjen naziv Foksa u Prvu srpsku televiziju i
još desetine naziva regionalnih i lokalnih stanica.
I profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski potvrđuje za naš list da promene vlasništva elektronskih medija nemaju veze sa Zakonom o radiodifuziji niti sa propisima o raspodeli frekvencija. Prema njegovim rečima, frekvencije su dobila preduzeća koja su konkurisala za to, „a ne pojedinci imenom i prezimenom“. Tako da se, dodaje on, na taj način ne menja vlasnik frekvencije.
„Meni se to ne dopada, ali tako funkcioniše i u svetu. Na taj način su otvorene sve mogućnosti i za skriveno vlasništvo i za postavljanje pitanje da li se trguje frekvencijama ili ne. Jedino moguće rešenje po tom pitanju je da se
ponovo uvede zakonska odredba da novi vlasnik mora da se pridržava iste programske koncepcije kojom se konkurisalo za dozvolu, ukoliko želi da zadrži frekvenciju“, navodi Veljanovski.
Pitanje preprodaje frekvencija otvara se, inače, svaki put prilikom promene vlasnika određenog elektronskog medija, jer Zakon o radiodifuziji propisuje da se „dozvola za emitovanje programa, kao i dozvola za radio-stanicu ne može se ustupati, iznajmljivati ili na drugi način preneti ili otuđiti“. S druge strane, zakonom je predviđeno i da RRA mora da da saglasnost na svaku promenu vlasničke strukture medija, promenu naziva, ali i logotipa koji se koristi.
Saša Popović i jedan od dosadašnjih vlasnika Avale Željko Mitrović potvrdili su u medijima da je kupoprodaja dela ove televizije završena i da će od 7. januara početi sa radom pod nazivom „Narodna TV“. Međutim, još nisu podneli zahtev za odobrenje promene vlasništva i naziva televizije RRA, ali se očekuje, prema nezvaničnim saznanjima, da će to učiniti danas ili sutra.
Ovo nije prvi slučaj da se menja vlasnička struktura televizija koje su dobile nacionalne frekvencije 2006. na period od osam godina. Krajem 2009. Foks televiziju su kupili kompanija Varaner sa Kipra i Nova brodkasting iz Beograda, koje su obe u vlasništvu Antena grupe iz Grčke. Pre dve godine izvršena je i dokapitalizacija u TV B92 kada je veći deo otkupila kompanija u švedsko-grčkom vlasništvu. Inače, strano fizičko ili pravno lice može učestvovati u vlasništvu elektronskih medija najviše do 49 odsto udela, tako da strane kompanije mogu da registruju svoj ogranak u Beogradu koji se pojavljuje kao vlasnik drugih 51 odsto, kao što je u slučaju Prve TV.
Nacrt zakona završen u julu
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže da će Zakon o radiodifuziji biti zamenjen zakonom o elektronskim medijima, čiji je nacrt završen i u julu predat vladi. Međutim, prema njegovim rečima, ni u ovom nacrtu
se ne predviđa rešenje kojim bi se regulisala ova oblast i sprečilo pitanje o eventualnoj preprodaji frekvencija promenom vlasničke strukture.
Komentari (1)
ostavi komentar17.10.
2012.
Dozvole
"Republička radiodifuzna agencija raspisuje Javne konkurse za izdavanje dozvola za emitovanje programa, na osnovu Plana raspodele radio frekvencija. Na Javnom konkursu objavljuju se željene zone servisa radi čijeg se pokrivanja raspisuje konkurs.
OdgovoriDozvole se izdaju zainteresovanim - fizičkim ili pravnim - licima za emitovanje programa putem zemaljskog, kablovskog ili satelitskog prenosa, digitalnog ili analognog, po postupku i prema kriterijumima utvrđenim Zakonom o radiodifuziji. ( Republička radiodifuzna agencija raspisuje Javne konkurse za izdavanje dozvola za emitovanje programa, na osnovu Plana raspodele radio frekvencija. Na Javnom konkursu objavljuju se željene zone servisa radi čijeg se pokrivanja raspisuje konkurs.
Dozvole se izdaju zainteresovanim - fizičkim ili pravnim - licima za emitovanje programa putem zemaljskog, kablovskog ili satelitskog prenosa, digitalnog ili analognog, po postupku i prema kriterijumima utvrđenim Zakonom o radiodifuziji." (http://www.rra.org.rs/latinica/javni-konkursi).
Republicka agencija za elektronske komunikacije izdaje dozvole za koriscenje radio-frekvencija, koje su sastavni deo dozvola za emitovanje programa.
"Dozvola za emitovanje programa izdaje se na osnovu javnog konkursa" (clan 49. stav 1. Zakona o radiodifuziji).
Sve prethodno navedeno dobro znaju funkcioner Saveta RRA i kreator Zakona o radiodifuziji, ali ipak daju konfuzne izjave za stampu.