Vesti

15. 08. 2012.

Autor: R. Komazec Izvor: Jedinstvo

Bezakonje i diskriminacija

Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije

 

Nedavno je na administrativnom prelazu Bela zemlja od strane kosovske policije i carine, zaplenjen i bačen u kontejner tiraž lista “Jedinstvo” namenjen Srbima u Kosovskom Pomoravlju.

Prve reakcije na ovaj čin izdalo je Udruženje novinara Srbije pozivajući EULEKS i UNMIK da ispitaju ovaj slučaj a kolege novinare i javnost da se solidarišu sa novinarima “Jedinstva” i osude postupke kosovske policije i carine. Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije o zapleni i bacanju srpskog lista “Jedinstvo” kaže:

- To je skandalozan postupak. Nešto slično dešavalo se samo za vreme građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, pre 20 godina. Ograničavanje ili zabrana distribucije štampe su svojstveni samo diktatorskim režimima i vojnim huntama.

Da zlo bude gore, ista ekipa carinika i policajaca koji su odgovorni što je 3000 primeraka “Jedinstva” završilo u kontejneru 31. jula na administrativnom prelazu Bela zemlja, posle tri dana prinudili su distributera ovog lista da potpiše izjavu kako su navodno ispravno postupili! Dakle, logičan je zaključak da nisu ispravno postupili kada su dozvolili da sledeće nedelje isti distributer u Kosovsko Pomoravlje preko istog administrativnog prelaza nesmetano preveze časopis “Stremljenja”. Odnosno kada god u Kosovsko Pomoravlje ubuduće stigne “Jedinstvo” znači da kosovski carinici i policija nisu ispravno postupili.

To je na žalost kosovska stvarnost. To je bezakonje i otvoreno kršenje Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i da apsurd bude veći sve se dešava na očigled misije EULEKS-a koja se finansira novcem poreskih obveznika razvijenih zemalja Evropske Unije. Mi ćemo i dalje insistirati da EULEKS istraži ovaj incident i da o rezultatu te istrage obavesti javnost. A prinuđeni smo da obaveštavamo i njihove poreske obveznike koliko službenicima misije koju finansiraju treba vremena da utvrde ko i kako krši evropske vrednosti i evropske standarde u slučajevima kao što je ovaj.

Ugrožena ljudska prava Srba

Sloboda medija je jedna od najvažnijih preduslova slobode ličnosti i slobodnog društva. Može li se govoriti o napretku društva, multikulturalnosti i multietničnosti u kojem je jednom narodu uskraćeno pravo na informisanje na sopstvenom jeziku u meri koju nalažu sve konvencije i deklaracije UN o ljudskim pravima?

Naravno da ne može. Incident koji se desio sa zabranom distribucije “Jedinstva” je kršenje zakona zloupotrebom službenih ovlašćenja. Ali suština, dakle pozadina tog postupka je u mržnji i diskriminaciji. Iz pouzdanih izvora smo saznali da je jedan od carinika kada je sprečena distribucija vašeg lista vikao: “Bacaj srpske novine”. Dakle, mržnja je pokretač svakog pa i ovog nasilja.

U tim okolnostima ugrožena su sva ljudska prava od prava na slobodu kretanja do prava na slobodu informisanja. Kosovske institucije takve postupke tolerišu pa samim tim i podstiču. Sa druge strane imamo međunarodne misije EULEKS i UNMIK koje su inertne, zatvorene, birokratizovane pa samim tim i neinventivne i sistemski korumpirane. Da pojasnim: sistemska korupcija je slabost mnogih međunarodnih misija ali na evropskom tlu Kosovo i Metohija su jedinstven primer. Ovde međunarodni činovnici po pravilu ne talasaju, ne zameraju se, boje se da ne rizikuju bilo šta u svojoj karijeri i dobro plaćenom poslu. Posao novinara i ovde kao i svugde u svetu jeste da ih kritikuje i traži da rade posao za koji su plaćeni. A to znači: moramo ih naterati da istraže incident na Beloj zemlji od 31. jula, kada je 3000 primeraka vašeg lista bačeno u kontejner i od 3. avgusta kada je vaš distributer prinuđen da piše lažnu izjavu, kazne odgovorne i o tome obaveste javnost. Ni više ni manje.

U kojoj meri je informisanje na svom jeziku u službi razvoja obrazovanja, negovanja kulture i očuvanja jezika i identiteta jednog naroda?

Uz obrazovanje, podrazumeva se na maternjem jeziku, informisanje je najvažnije za očuvanje jezika, identiteta negovanje kulturne baštine i kulturni napredak naroda. Upravo to su Udruženje novinara Srbije (UNS) i Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM) imali u vidu kada su za vreme pregovora u Beču o budućnosti Kosova i Metohije, 2007. godine tražili da Srbi i druge zainteresovane nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji dobiju nezavisan televizijski kanal na srpskom jeziku, dnevni list, agenciju, funduse na srpskom jeziku Univerzitetske biblioteke u Prištini, Televizije Priština i Kosovofilma. U zvanična dokumenta ušla je obaveza da Srbi dobiju nezavisan kanal na maternjem jeziku. Ta obaveza je zapisana i u Ustavu Kosova, ali smo umesto nezavisnog kanala nedavno na papiru dobili drugi kanal Radiotelevizije Kosova sa čim srpska medijska zajednica nije zadovoljna. UNS i DNKiM će biti istrajni u ostvarenju svojih opravdanih zahteva kroz dijalog sa međunarodnim i kosovskim institucijama.

 

ALEKSANDAR VULIN, DIREKTOR KANCELARIJE ZA KiM - SRBIMA USKRAĆENO PRAVO DA SE SLOBODNO INFORMIŠU

 

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin protestovao je zbog toga što su kosovske vlasti nedavno zaplenile tiraž nedeljnika na srpskom jeziku “Jedinstvo” na prelazu ka Kosovu. Vulin je u pismima UNMIK-u i Kforu naveo da je svima kojima je srpski jezik maternji i svima koji se koriste srpskim jezikom na Kosovu i Metohiji takvim postupkom uskraćena prilika da se nesmetano i slobodno informišu. Vulin je dodao da je takav “postupak takozvanih kosovskih vlasti u suprotnosti sa priznatim međunarodnim standardima o slobodi štampe i pravu na informisanje i nikako ne doprinosi stvaranju uslova koji bi omogućili zajednicama da sačuvaju, zaštite i razvijaju svoj identitet”. Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju pozvao je sve međunarodne predstavnike u Pokrajini da zaštite prava srpske zajednice i omoguće nesmetan protok štampanih medija na srpskom jeziku do krajnjih korisnika, čime bi se omogućilo ostvarivanje prava na slobodan protok informacija i prava na informisanje.

UNMIK

Kancelarija UNMIK-a u Prištini je kontaktirala rukovodstvo NIJP “Panorama”-Jedinstvo u vezi sa slučajem zaplene i bacanja lista “Jedinstvo”, a traženu izjavu za naš list od predstavnika UNMIK-a do zaključenja ovog broja nismo uspeli dobiti. Rečeno nam je da će UNMIK narednih dana dati saopštenje povodom ovog događaja.

Kao dobar poznavalac medijske scene na Kosovu i Metohiji, smatrate li da su prava Srba na informisanje daleko ispod nivoa koji uživaju ostali evropski narodi?

Prava na informisanje koje Srbi na KiM ostvaruju kroz obavezu kosovskih institucija prema njima kao zajednici su nedopustivo skromna. Kao što smo rekli nije poštovana ni ustavna obaveza da srpskoj zajednici pripadne nezavisan televizijski kanal. Činjenica da u mestima u kojima žive Srbi postoji više od dvadeset lokalnih i regionalnih radio i televizijskih emitera bi, a to je čest slučaj, nekoga mogla da fascinira brojem. Međutim, treba imati u vidu da međunarodni i kosovski regulatorni organi nisu dodelili niti jednu frekvenciju nekom emiteru koji bi na celoj teritoriji KiM emitovao program na srpskom jeziku. Čak ni televiziji Most iz Kosovske Mitrovice koja signalom pokriva ceo sever i veliki deo Pokrajine južno od Ibra. To mnogo govori, to ukazuje na svojevrsnu diskriminaciju s obzirom da je na KiM Ustavom garantovana dvojezičnost (ravnopravna upotreba albanskog i srpskog jezika). U svemu lošem ima i nečeg dobrog. Upravo zbog navedenih ograničenja poslednjih godina razvijaju se kvalitetne televizijske produkcije koje proizvode program za brojne emitere na KiM ali i u Beogradu odakle posredstvom kablovskih operatera većina Srba u Pokrajni može da prati njihove izveštaje.

Gde su naše kolege?

Ovog meseca navršava se 14 godina od nestanka naših kolega na Kosovu i Metohiji. Šta sve UNS preduzima da se otkrije istina o nestalim i kidnapovanim novinarima na KiM ?

To je ne samo za njihove porodice i bližnje nego i za nas i celu srpsku medijsku zajednicu najbolnije pitanje. Tražeći od UNMIK-a i KFOR-a a zatim i od EULEKS-a da bude rasvetljena njihova otmica koja se desila na putu za manastir Zočište gde je trebalo da naprave prilog za Radio Prištinu, 21. avgusta 1988. godine kao i nestanak Ljuba Kneževića, dopisnika Politike, 6. maja 1999. godine kod Vučitrna, javile su nam se porodice drugih nestalih i ubijenih kolega. Po dolasku UNMIK-a i KFOR-a ubijeno je i nestalo još troje novinara. Aleksandar Simović, novinar, radio je kao prevodilac, nestao je 21 avgusta 1999. godine u Prištini a deo njegovih posmrtnih ostataka pronađen je u Obrinju kog Glogovca. U svojoj kući u centru Prištine, 21. septembra 1999. godine ubijen je Momir Stokuča, fotoreporter. Godinu dana kasnije, 9 septembra 2000. u centru Prištine nestao je Marjan Melonasi koji je radio u Radio Kosovu. Po završetku emisije na srpskom jeziku zaustavio je taksi i od tada mu se gubi svaki trag. Tražili smo informacije od UNMIK-a, KFOR-a, EULEKS-a, ali odgovora nema. Drugu godinu zaredom od predsednika opštine Orahovac tražimo dozvolu da postavimo obeležje na mestu gde su oteti Đuro Slavuj i Ranko Perenić. Nije odgovorio. Isto kao i UNMIK, KFOR, EULEKS. Na pitanje gde su naše kolege mi smo samo naizgled nemoćni. Moćni smo da ih ne ostavljamo na miru. A to ćemo istrajno i dalje raditi.