Vesti
29. 04. 2022.
Toranj na Avali je spomenik onom srušenom
Ovog 29. aprila navršavaju se 23 godine od kada je Avalski toranj srušen u NATO bombardovanju. Akcija obnove tornja započeta je u Udruženju novinara Srbije (UNS, tada predsednik Nino Brajović), oktobra 2002. godine. Tada se UNS-u u akciji pridružio impozantan broj stvaralaca Srbije slikara, pisaca, dramskih i muzičkih umetnika, tenisera, sportista, kao i znatan broj privrednika.
Na početku 2004. akciji se svesrdno pridružila i Radio-televizija Srbije (tada generalni direktor Aleksandar Tijanić), koja je dala ogroman podstrek i doprinos nastavljanju akcije, redovno izveštavajući u Jutarnjem programu i drugim informativnim emisijama kako teku radovi na tornju. I „Politika” je tokom izgradnje objavila više tekstova o napredovanju radova. Raščišćavanje ruševina počelo je 21. juna 2005. godine, nakon dobijanja stručne ekspertize Vojske Srbije da materijal srušenog tornja nije kontaminiran prilikom bombardovanja. Odneseno je više od milion tona šuta, betona i čelika, a da građani Beograda taj veliki posao nisu osetili. Posle pripremljenog i seizmološki ispitanog terena, svečano otvaranje radova na tornju obavljeno je 21. decembra 2006. godine. Tokom izgradnje i napredovanja radova akciji se pridružilo više od milion građana Srbije, koji su kroz mnoge aktivnosti podržali obnovu Avalskog tornja. Tu neopisivu želju građana Srbije, prilikom posete Avalskom tornju za vreme izgradnje, najbolje su izrazili umni ljudi. Milorad Pavić je rekao: „Izlečimo ranu na duši Beograda”. Prema rečima Matije Bećkovića, „ovaj toranj je spomenik onom srušenom”, dok je Olja Ivanjicki rekla da je „toranj naša Ajfelova kula”. Radove su, između ostalih, obilazili Vladimir Veličković, Dejan Mijač, Duško Kovačević, Rada Đuričin i drugi ugledni stvaraoci. Njih više od pet stotina u toku trogodišnjeg perioda izgradnje izašlo je na Avalu i time podržalo ovu akciju. A građani Srbije rekoše: Avalski toranj je naš orijentir, naš putokaz, kad ga god ugledamo sa sve četiri strane sveta, pomislimo - stigosmo u voljeni Beograd.tamo je toranj, s „Avale plave”, kako je govorio Crnjanski. Tu iskonsku želju građana Srbije prepoznale su prethodne vlade Srbije i Grad Beograd i svesrdno pomogli obnovu, bez čije pomoći novi toranj ne bi bio izgrađen. A gradili su ga naši ljudi. Projektant, Saobraćajni institut CIP, i to po novim propisima, novim zakonima, novim materijalima i tehnologijama, sa strogo zahtevnim seizmološkim propisima za ovakvu vrstu objekta. CIP je uvažio arhitektonski izgled tornja po prethodnom projektu naših proslavljenih inženjera: Bogunovića, Krstića i Janića. Asocijacija tornjeva iz Pariza 1965. godine, kad je sagrađen, proglasila je Avalski toranj najlepšim tornjem na svetu u kategoriji trokraka. Izvođač radova „Ratko Mitrović”, Dedinje, izgradio je toranj za tri godine, uprkos teškim vremenskim uslovima, jakim vetrovima, vrućinama, zimama i čestim maglama na Avali.
Tokom izgradnje svakodnevno je radilo stotinak ljudi, zavisno od vrste posla i to ljudi od poverenja, međusobnog uvažavanja, tolerancije. Na tornju su radili ljudi koji su život kolege čuvali kao sopstveni. Oni su visokokvalifikovani majstori: tehničari, inženjeri, obični porodični ljudi, koji su domaće brige ostavljali kod kuće, a poslu se posvećivali s odgovornošću, disciplinom, strogo poštujući bezbedonosna pravila za ovakvu vrstu gradnje, koja spada u visokorizične, što je urodilo plodom, te prilikom izgradnje obnovljenog Avalskog tornja nije bilo ni najmanje povrede.
Ti neimari, građevinari izgradili su toranj čija je konstrukcija podeljena na armiračko-betonski deo, visine 136,65 metara i čelični deo antenskog stuba i antene, što iznosi 68 metara, a to čini ukupnu visinu tornja od 204,65 metara, što je nešto malo više od tornja srušenog u NATO bombardovanju. Zbog svega ovoga, ovde se jedino mogu citirati reči Ive Andrića iz romana „Na Drini ćuprija”: „Sve može biti, ali jedno ne može. Ne može biti, da će ponovo i zauvek nestati, velikih i umnih a duševnih ljudi, koji će za božju ljubav podizati trajne građevine, da bi zemlja bila lepša, a čovek na njoj živeo lakše i bolje.”
Ova misao se mnogo puta obistinila, pa i kada je završen Avalski toranj.
Miloš Bato Milatović
novinaru penziji,
inicijator i urednik Akcije
za obnovu Avalskog tornja
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.