Vesti
14. 04. 2022.
Knjiga „Kafanska istorija Gornjeg Milanovca i okoline (1820-1980)“ novinara Saše Savovića predstavljena u Biblioteci grada Beograda
U Biblioteci grada Beograda 6. aprila, zbila se promocija knjige „Kafanska istorija Gornjeg Milanovca i okoline (1820-1980)“, uglednog gornjomilanovačkog novinara, foto-reportera, muzealca i hroničara rudničkog prstena Saše Savovića
Saša Savović je – u stotinama objavljenih reportaža u „Takovskim novinama“, izdanjima „Dečjih novina“ i periodici širom zemlje – dokumentovao da faktografski novinski tekstovi, bremeniti duhom i oplemenjeni umetničkom fotografijom mogu imati izvanredan kulturološki domet. Njegove fotografije obogatile su brojne monografije koje danas nazivamo kapitalnim („Manastiri Ovčarsko-kablarske klisure“, „Ravna gora“, „Rudnik – šapat visina“ itd). Poslednja Savovićeva samostalna knjiga „Kafanska istorija Gornjeg Milanovca i okoline (1820-1980)“, nastavak je dugogodišnjeg rada, i hoda, na prikupljanju vredne građe – dragog kamenja rudničkog prstena – baštine koja pred našim očima i ušima čili i nestaje, sve dublje i brže, u spiralnim vrtlozima vremena.
– „Kafanska istorija Gornjeg Milanovca i okoline (1820-1980)“ je logičan sled prethodne dve monografije: „Srce u kamenu“, o krajputašima i „Krst u dubu“, o zakrštenim stablima, zapisima. Zamišljena je kao trilogija materijalne i nematerijane baštine. Baštine našeg kraja – od Gruže do Gojne Gore. Na prvi pogled različite, ove tri celine čine jedno: tradiciju jedne regije koja nije bezazlena. Naprotiv, čini srce Srbije, i sve što se desilo (ili će se desiti) u ovoj zemlji, krenulo je odatle – rekao je autor povodom objavljivanja knjige.
U Biblioteci grada Beograda, 6. aprila, na dan kada je bombardovan Beograd u Drugom svetskom ratu, održana je promocija Savovićeve knjige. Na promociji su pored autora govorili arhitekta Dragomir Acović, književnik i književni kritičar Petar Arbutina, istoričar Borisav Čeliković i izdavač Tomica Karadžić („Grafoprint“).
– Kafanska istorija je letopis bezvremena, viši oblik pamćenja vremena i prostora koji su napravljeni od priče, i u kojim je sve priča. To je poetička i žanrovska, nadistorijska imerativnost teme. Jer ne postoje mesta u trajanju društvenih institucija (a kafane su institucije, tek da se zna!) gde se direktnije sudaraju i prožimaju činjenice i priča, anegdotsko i istorijsko, čudesno i ljudska tragika, retke radosti i velike tuge... Nema jasne granice: da biste znali, morate biti deo te priče, a kada ste njen deo, onda nema potrebe da je zapišete nigde drugde nego u kafanskom dimu, koji povezuje slične i različite u eksteritorijalnom kosmosu kafana – reči su Petra Arbutine, jednog od recenzenata knjige.
Knjiga o nezaboravnim kafanama i junacima milanovačke boemske povesti posvećena je nedavno preminulom etnologu i kafanoljupcu Dragomiru Antoniću.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.