Vesti
19. 05. 2021.
Bombardovanje RTS-a je ratni zločin
Kao dugogodišnji novinar i urednik Radio Beograda 1 (RTS), imam potrebu da iznesem neke činjenice povodom tekstova Zorana Janića o NATO bombardovanju RTS-a. Janić nije ni u jednom od svojih tekstova osudio zločin NATO-a nad nedužnim civilima, već pominjanje toga proglašava „kvazipatriotizmom”.
A to je suštinsko pitanje. „Amnesti internešenel” je 25. aprila 1999. saopštio: „Bombardovanje sedišta RTS-a bilo je nameran napad na jedan civilni objekat i kao takav predstavlja ratni zločin” (zvaničnik Šan Džons). Međunarodna federacija novinara (IFJ) saopštila je: „Akcija NATO-a ozbiljno ugrožava borbu za slobodu štampe i slobodnog izražavanja, ne samo u Evropi, nego i u celom svetu. Sada će imati opravdanje da novinare i sve koji rade u medijima proglase legitimnim ciljem napada” (Eden Vajta). Organizacija medija Jugoistočne Evrope (SEEMO) apelovala je: „NATO mora da prizna da je bila greška gađati medijsku kuću.” Londonski „Indipendent” u uvodniku Roberta Fiska (25. aprila 1999) piše: „Kad jednom ubijete ljude, novinare, medijsko osoblje, koji kažu ono što vam se ne sviđa, vi ste promenili pravila rata. Upravo to je juče učinio NATO u ranim jutarnjim satima u Srbiji.”
To je samo deo reakcija koje očigledno samo za g. Janića nisu – argumenti. Janić „zaboravlja” da je od početka agresije NATO rušio predajnike RTS-a. Cilj je bio da Srbija oslepi, ogluvi, da niko sem njihovih, natovskih medija ne može da saopštava informacije. Zato su stvorili informativni „Prsten oko Srbije”. Zvaničnik Bele kuće Džon Lohard je dan posle bombardovanja RTS rekao: „Mi smatramo da je zgrada RTS-a vojni cilj, da je režim S. Miloševića tipično autoritativan i pribegava represiji kako bi narodu nametnuo svoju volju”.
Na tom fonu su i tekstovi g. Janića, koji je rad RTS-a nazvao „propagandnim delovanjem”. Da li je RTS trebalo da ćuti, prenosi njihove vesti i sprovodi naloge NATO-a, na šta su računali? Radio-televizija Srbije je radila samo ono što je poznato u novinarstvu: „slikom na sliku”, „rečju na reč”. Tako su „ubijane” njihove „istine”, poput one da je stadion u Prištini pretvoren u koncentracioni logor, da su u Koriši zločin nad albanskim civilima koji su se vraćali svojim kućama počinili Srbi, a ne armada NATO-a, da je voz u Grdelici „naleteo” na njihov projektil... Mikrofoni i kamere RTS-a našli su se na licu mesta i prenosili istinu. Ne propagandu, g. Janiću. Nekoliko dana pred bombardovanje RTS-a Olbrajtova je, prema „Njujork tajmsu”, gotovo histerično uzviknula: „Mi u Srbiji gubimo medijski rat!”
Nepristojno je poigravati se rečju patriota i pretvarati je u „kvazipatriote”, kako je to učinio g. Janić u svojim tekstovima. I to me kao čoveka i novinara duboko vređa, a siguran sam i druge novinare. Bio sam na licu mesta kad je NATO, koji po vama nije počinio ratni zločin, ispalio prvu navođenu bombu 24. marta. Znate li gde, g. Janiću? Na obod Spomen-parka u kragujevačkim Šumaricama, nedaleko od humke streljanih đaka. Ta horda bezumnika je po drugi put streljala već umorene đake.
Vi zamerate što se zločini napada na RTS i „Šarli ebdo” dovode u istu ravan. Noam Čomski je rekao: „Licemerje zapadne javnosti pokazalo se i sada: napad na ’Šarli’ je isto što i bombardovanje srpskog RTS-a. Napad NATO-a na televiziju u Beogradu, za razliku od napada na francuski nedeljnik, nije izazvao masovne proteste u svetu niti zgražavanje javnosti.”
Uvredljivo je što streljane u RTS-u nazivate – tehničarima. Ne, to su medijski radnici. Stvaraoci. A vi to činite da biste opravdali skandalozno ponašanje Keti Morton, supruge Ričarda Holbruka, koja kao predsednica Komiteta za zaštitu novinara nije htela da stavi imena poginulih na listu stradalih, jer navodno nisu novinari. Na portalu Komiteta su imena američkih snimatelja, kablomana, tonaca koji su poginuli u Iraku, Avganistanu... Ali za Srbe iz RTS-a nema mesta. Te večeri u Komitetu su uručivane nagrade i nastalo je opšte oduševljenje kad je Ričard Holbruk došao i uz šampanjac objavio: „Upravo je ućutkan RTS u Srbiji.”
Opasno je što koristite reč – revizionizam. Za vas je ono što je NATO saopštio istina i – tačka! Posle 5. oktobra u medijima se nije smelo reći – agresija. Samo – intervencija. Tako je bilo i u mojoj kući RB. Sada nazivamo pravim imenom. NATO je počinio ratni zločin. Ne treba zaboraviti, niti oprostiti. Lobistima i zaljubljenicima u Alijansu se to ne sviđa.
Uvek kad čitam ovakve i slične tekstove setim se poruke Arčibalda Rajsa: „Srbi, čuvajte se sebe”.
Dragiša Petrović,
novinar i publicista, Kragujevac
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.