Vesti

19. 06. 2012.

Autor: N. N. Izvor: Danas

Uporedni intervju sa trenerima istraživačkog novinarstva

Opasan izazov rad u lokalnim medijima

U redakcijama lokalnih medija u Srbiji sa novinarima i urednicima radili su treneri Centra za istraživač ko novinarstvo iz Bosne i Hercegovine i iz Srbije: Miranda Patručić, Dino Jahić, Peđa Obradović i Branko Čečen.

U razgovoru sa troje od njih lako se uočavaju svi problemi sa kojima se suočavaju novinari u unutrašnjosti Srbije. Šta ste očekivali od angažmana kada vas je NUNS pozvao?

PEĐA OBRADOVIĆ: Rad sa lokalnim medijima u Srbiji je izazov. Prethodna iskustva u radu sa njima uverila su me  da je nepodnošljivo dug period očajnog položaja lokalnih medija ostavio strašne posledice na redakcije lokalnih medija i način na koji rade. Bez obzira na postavljene ciljeve projekta, znao sam da je moj zadatak da redakciju uverim da je moguće raditi bolje, temeljnije, da ima smisla razbiti barijere koje stoje izmeđ u novinara i dobrog izveštavanja, postaviti pitanje koje niko ne postavlja, insistirati na odgovoru, pa i sukobiti se zbog toga sa kakvim lokalnim političarem, funkcionerom aparatčikom.

DINO JAHIĆ: Iako pomalo isprazno zvuči, zaista sam očekivao jedno novo iskustvo, jer sam do sada radio razne treninge i edukacije, ali nikada na ovakav način: dugotrajno, uz konstantan rad na tekstovima, a na daljinu. Bilo mi je zanimljivo da istražujem teme na lokalnom nivou, bliske građanima, ali u potpuno drugoj državi i okruženju. I što je najvažnije, da smanjim svoja očekivanja i navike - sa istraživanje milionskih iznosa na iznose od nekoliko hiljada eura. Smatrao sam to profesionalnim izazovom.

MIRANDA PATRUČIĆ: Očekivala sam zanimljivo iskustvo rada sa novinarima iz lokalnih sredina. Kada god sam na različitim konferencijama sretala ljude iz manjih medija, činilo mi se da oni uvijek imaju više za reći kad su u pitanju teme koje direktno pogađaju ljude, ali da nemaju priliku i mogućnosti o tome izvještavati kako bi željeli i trebali.

Sa kakvim ste utiscima zaključili angažman?

PEĐA OBRADOVIĆ: Dodaci su štampani i pročitani u Kruševcu. I samo je to važno. Objavljene su priče koje Kru- ševljani do sada nisu imali prilike da čitaju i saznali su kako se troši jedan deo njihovog novca. Kada smo po zidovima redakcije selotejpom polepili strane prvog dodatka koje smo napravili, pogledi i osmesi ljudi u redakciji Grada sva su satisfakcija koja mi je, kao uredniku, bila potrebna.

DINO JAHIĆ: S obzirom da kolege izČačka do sada nisu imale puno iskustva u istraživačkom novinarstvu, a da smo tekstove pripremali i objavljivali u vrijeme izbora, kada su oni imali mnogo dnevnih obaveza, uglavnom sam zadovoljan urađenim. Objavili smo šest istra- živačkih tekstova baziranih na velikom broju podataka i informacija i omogućili građanima Čačka da steknu bolji uvid u to na koji način njihova lokalna vlast raspolaže budžetskim sredstvima.

MIRANDA PATRUČIĆ: Da je moglo bolje, moglo je. Iskustvo je pozitivno, da sam neke stvari mogla i trebala drugač ije uraditi, mogla sam. Mislim da je uvođenje istraživačkog novinarstva u lokalnu zajednicu odlična ideja, jer baš na tim nivoima korumpirani zvanič-nici rade šta hoće i nema ih ko zaustaviti. Mislim da je zbog toga što je mala zajednica i što svako svakoga zna, puno teže baviti se istraživačkim novinarstvom na lokalnom nivou.

Opišite saradnju sa lokalnim medijima: šta je bilo teško, šta lako, da li ste zadovoljni učinjenim, da li vam se čini da su novinari zadovoljni učinjenim, šta je moglo bolje?

PEĐA OBRADOVIĆ: Uvek sve može bolje, pa to i nije neko pitanje o kome sam mnogo razmišljao. Redakcija Grada radi u teškim uslovima, to nije velika redakcija, naprotiv, tih nekoliko ljudi radi svaki dan lavovski posao da bi sledeći broj izašao. Zato je ovaj projekat za njih bio krupan zalogaj. Ne bi bilo pristojno biti nezadovoljan urađenim. Ljudi su uspeli da obave posao sa kojim se i veće redakcije muče, otvoreno rizikujući svoje odnose sa lokalnim političkim partijama. Stekao sam utisak da su i novinari Grada zadovoljni onim što su uradili, ali to je moj utisak, to je pitanje za njih.

DINO JAHIĆ: Na početku je najvažnije, ali i najteže, bilo da pomirimo dva koncepta rada: dugotrajno i detaljno istraž ivanje na koje sam ja navikao, te br- ži, jednostavniji rad na koji su navikle kolege iz Čačka. Ta dva koncepta je nemoguće pomiriti za šest mjeseci, ali mislimda smo ih doveli na jedan svima prihvatljiv nivo. Osim toga, iako smo na raspolaganju imali sve moderne tehnologije i načine komuniciranja, rad na daljinu pokazao se mnogo težim negošto sam očekivao. Njihove dnevne obaveze, moje dnevne obaveze, telefonski umjesto susreta uživo... oduzimali su dragocjeno vrijeme i usporavali rad. Tako da bi se najveći dio posla radio u trenucima kada sam boravio u Čačku. Upravo ovaj rad na daljinu sa gotovo nepoznatim ljudima je bilo veliko iskustvo za mene. Mislim da je ova saradnja sa kolegama iz Čačanskih bila korisna i da će u budućnosti moći iskoristiti neke od stvari koje smo sada skupa radili.

MIRANDA PATRUČIĆ: Peđa (Predrag Blagojević) je odličan novinar, vrlo naprednog razmišljanja u odnosu na većinu novinara u regionu koje sam upoznala. Imali smo odličnu saradnju, dogovor oko načina rada i tekstova. Mislim da su ideje bile jako dobre. Najveći problem je bilo vrijeme. Novinari su zauzeti dnevnim poslovima i teško je izaći iz mašine i posvetiti se projektu koji zahtijeva puno više vremena. Za stvarno istraživač- ko novinarstvo novinar mora biti posvećen jednoj temi maksimalno tokom dana, nekoliko mjeseci. To se posebno odnosi na medij tipa njeb portala koji je jedino aktuelan ako se stvari objavljuju odmah, a Južne vesti su mala redakcija te samim tim nije bilo moguće odvojiti dovoljno vremena za projekat. Kako sam bila ubijeđena da Peđa ima sve pod kontrolom, nisam obraćala toliko pažnje na rokove. Mislim da smo oboje potcijenili vrijeme koje nam je potrebno za okon- čanje ovog projekta. Trebalo je više izdvojiti za troškove samog rada. Dijelom je tajming projekta bio pogrešan zbog lokalnih izbora i prezauzetosti oko pokrivanja dešavanja.

Opišite saradnju sa lokalnim samoupravama: šta je išlo teško, šta lako, kakvu komunikaciju sa njima ste imali?

PEĐA OBRADOVIĆ: Niko ne voli da mu zagledate u novčanik. Problem je što vlasti lokalni budžet vide kao svoj novčanik, a ne kao kasu svih građana. Sve što nije bilo u interesu aktuelne vladajuć e garniture bilo je muka pribaviti, mnogi dokumenti ostali su nedostupni. Ipak, puno je nezadovoljnih političara i lokalnih činovnika posle objavljenih dodataka. To je, valjda, pokazatelj dobro urađenog posla. Sa druge strane, iznenađuje ravnodušnost sa kojom su  lokalni političari priznali da je partijska knjižica najvažnija kvalifikacija za dobijanje radne knjižice i posla u javnom preduzeću, ustanovi, lokalnoj administraciji. To je dramatičan simptom kojim bi društvo moralo da se pozabavi

DINO JAHIĆ: Saradnja je uglavnom bila u redu s obzirom da smo od gradskih vlasti dobili većinu podataka i informacija koje smo tražili. Najteže su išli intervjui, posebno u tekstovima u kojima je bilo jasno da ćemo prozvati gradske funkcionere ili uposlenike zbog propusta. Kolege iz Čačanskih su za stvari na kojima svakodnevno rade navikli odlaziti u kancelarije gradske uprave i raditi intervjue na licu mjesta. Pošto se ovogaputa radilo o složenijim temama, dešavalo se da osobe koje smo željeli intervjuisati teže pristaju na razgovor na taj na- čin. Posebno je nezgodno bilo tokom rada na priči O dodeli novca udruženjima odlučivali i osnivači jednog od njih. Mnogi sagovornici su odbili pričati, a u Gradskoj upravi za lokalni ekonomski razvoj smo doživjeli neugodnost, u jednom trenutku na ivici fizičkog obračuna. Vlajislav Papić, načelnik Uprave, govoreći da je nezadovoljan ranijim pisanjem Ča- čanskih urlao je na nas da smo neobjektivni i jednostrani - iako smo upravo do- šli razgovarati sa njim, dakle, uzeti drugu stranu priče! - vrijeđao nas je, a čak je i prijetio, između ostalog govoreći da su se nekada takve stvari rješavale dvobojima. To je trajalo petnaestak minuta i bila je jedna od neugodnijih situacija u mojoj novinarskoj karijeri.

MIRANDA PATRUČIĆ: Novinari su dobijali informacije ali ne uvijek u formi u kojoj su one bile tražene/potrebne. Postupak pristupa informacijama je dugo trajao i zvaničnici su ih više nastojali ubijediti da nema problema nego reći stvarno stanje. Većina informacija je bila dostupna u hard copy, vrlo malo se toga moglo naći na netu.

Šta je po vašem mišljenju najveći uspeh ovog projekta?

PEĐA OBRADOVIĆ: To što su objavljene priče koje do sada ljudi u svojim lokalnim sredinama nisu imali prilike da vide, i to što su redakcije bile uporne da pofesionalno urade svoj posao. To je dokaz da treba učiniti sve da lokalni mediji zauzmu poziciju i ulogu koja im pripada.

DINO JAHIĆ: Najveći uspjeh je definitivno priča O dodeli novca udruženjima odlučivali i osnivači jednog od jih u kojoj smo dokazali da su odre- đeni uposlenici gradske uprave bili u direktnom sukobu interesa. Uspjeh je i to što smo svih šest priča, odnosno, oba dodatka objavili uspješno, sa malim zakašnjenjem, ali u skladu sa svim standardima novinarske profesije.

MIRANDA PATRUČIĆ: Probuđena želja novinara da se bave istraživačkim novinarstvom, pokretanje tema o kojima se nije raspravljalo u tolikoj meri.