UNS vesti
05. 11. 2014.
Komunikacija sa decom – TV programi za decu u Srbiji
Danas su predstavljeni nalazi višemesečne analize dečijih programa, regulative zemalja regiona i Evrope i stavovi roditelja i dece, koju su priredili Udruženje novinara Srbije i UNICEF Srbija. Subregionalnu konferenciju kojoj su prisustvovali predstavnici medija i regulatornih tela iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, otvorili su direktor UNICEF-a Srbija Michel Saint Lot i državni sekretar Ministarstva informisanja i kulture Saša Mirković.
„Ko bolje može da doprinese promovisanju zaštite i unapređenja prava deteta od medija? Televizije mogu da kreiraju prostor za decu da iskažu svoje stavove i ideje, da ih uključe u svoje programe i informišu, da ih obrazuju i zabave. Ovog novembra obeležavamo 25-godišnjicu od usvajanja Konvencije o pravima deteta. Ovaj okrugli sto je, stoga, odlična prilika da porazgovaramo o dosadašnjim postignućima i preostalim izazovima u medijskoj sferi kada su u pitanju prava deteta“, istakao je Michel Saint Lot, direktor UNICEF-a u Srbiji.
Analiza „Komunikacija sa decom-TV programi za decu u Srbiji“ obuhvatila je zastupljenost, gledanost, kvalitet sadržaja i inkluzivnost dečijih programa na televizijama sa nacionalnom/pokrajinskom frekvencijom i kablovskim TV kanalima u Srbiji (devet emitera). U analizi je poređena regulativa 11 zemalja regiona i EU iz oblasti dečijih programa, a uključila je i stavove urednika dva javna televizijska servisa i 870 dece i roditelja.
Državni sekretar za informisanje u Ministarstvu kulture, Saša Mirković, je poručio da će se sada, nakon usvajanja tri ključna medijska zakona, Ministarstvo pozabaviti donošenjem podzakonskih akata koji će omogućiti bolju i kvalitetniju nacionalnu produkciju televizijskih programa za decu, i kroz konkursno finansiranje kvalitetnih, inkluzivnih i relevantnih emisija za i sa decom.
Analiza dečijih TV programa u Srbiji pokazala je da su najzastupljeniji programi za decu stranog porekla, a najveći udeo deci prikazanog sadržaja čine crtani filmovi.
Uočeno je da se dečiji program, posebno kod komercijalnih televizija, emituje vikendom u višesatnim blokovima. To je umnogome doprinelo da ukupna količina dečijeg programa u Srbiji, za analizirani period od 1. januara do 30. aprila, dostigne 31,32% svih emitovanih sadržaja (54 580 minuta).
Najveći broj emisija sa učešćem dece emitovan je na javnim servisima (Radio-televiziji Srbije i Radio-televiziji Vojvodine), ali je takvih emisija nedovoljno. Na tri televizije u dečijem programu uopšte nema dece.
Analiza je pokazala da su dečiji programi nedovoljno inkluzivni. Taj nalaz podudara se sa mišljenjem dece i roditelja da u sadržajima koji se emituju ima veoma malo “drugih i drugačijih”, odnosno pripadnika društveno marginalizovanih grupa.
Većina emitovanog dečijeg programa nema interaktivni karakter. Ispitivana deca, uzrasta 10 i 11 godina, navode da im fale programi na maternjem jeziku, kvizovi i savremeniji sadržaji. Većina dece često gleda televiziju, od čega devojčice provode značajno više vremena pred TV ekranima od dečaka.
Najzastupljeniji program je namenjen uzrastu od 7-10 godina, a nedostaje onog za decu do 6 godina. Najmanje ima programa koji se bavi higijenom, zdravljem i ishranom, a jedan od najpopularnijih crtanih junaka je Sunđer Bob Kockalone. Najčešće teme dečijih emisija su magija, transformacija i čudovišta, zatim nasilje i borba protiv zla.
Ispitivanje roditelja pokazalo je da nedovoljno prate šta deca gledaju na televiziji. A, sama deca su zadovoljnija programom koji im se nudi od njihovih roditelja. Jedni i drugi uviđaju da je potrebno više programa obrazovnog karaktera.
Analiza je pokazala i na skupu je potvrđeno da u Srbiji i regionu treba značajno unaprediti dečije TV programe, pre svega da budu savremeniji, interaktivniji, participativniji, inkluzivniji sa većim učešćem domaće produkcije koja bi odslikavala sopstveni socio-ekonomski i kulturni kontekst.
Urednici dečijih programa RTS-a i HRT-a istakli su da su njihove redakcije malobrojne (RTS – 6, HRT – 4 osobe), a nedostatak finansijskih sredstava za obimniju i kvalitetniju proizvodnju programa jednako je prisutan u Srbiji, Makedoniji i BiH.
Predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekominikacija, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva kulture i informisanja govorili su o mogućnostima podrške dečijim programima kroz programsko-konkursno finansiranje i stručnu-kadrovsku pomoć.
Na skupu je zaključeno da se u regionu mogu razmenjivati i proizvoditi zajednički dečiji programi. Takođe je zaključeno da je neophodno pojačati kontrolnu ulogu regulatornih tela i odgovornost samih televizija za emitovane sadržaje.
Na odobravanje je naišla preporuka za sprovođenje regionalnog istraživanja o različitim aspektima uticaja televizije na decu, posebno roditeljske uloge u dečijem korišćenju televizije. Istaknuta je i neophodnost razvoja medijske pismenosti kod dece i mladih.
Foto: Miloš Miškov
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.