UNS vesti

04. 03. 2014.

Tanjug - Diskvalifikovani protivkandidati direktorke Branke Đukić

Tweet

Strepnje Udruženja novinara Srbije (UNS) da bi na osnovu nepotpunog konkursa za imenovanje direktora Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug, koji je 12. jula u Službenom glasniku RS objavila Vlada Republike Srbije, moglo doći do diskvalifikacije velikog broja kandidata, pokazale su se opravdanim. Komisija za imenovanja Vlade Republike Srbije donela je 20. februara, na 9. sednici Zaključke kojim se diskvalifikuju svi kandidati koji „ne ispunjavaju uslove konkursa“.

Naime, kako je UNS 21. januara 2014. godine pisao, u tekstu Javnog konkursa za imenovanje direktora Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug, među dokazima koje potrebno podneti za kandidaturu za direktora Tanjuga, nije navedeno da su kandidati dužni da dostave potvrdu da nisu osuđivani i potvrdu da nisu članovi organa političke partije.

UNS je tada naveo da je konkurs nepotpun i tražio od Vlade Republike Srbije da ili raspiše novi konkurs ili naknadno traži od kandidata da dostave svu dokumentaciju.

Vlada i Komisija za imenovanja oglušila su se o zahteve UNS-a.

Tekst javnog konkursa koji je na sajtu Ministarstva kulture i informisanja objavljen 12. jula možete pogledati ovde.

Kako je UNS-u rečeno u Ministarstvu kulture, za mesto prvog čoveka Tanjuga konkurisalo je 14 kandidata.

Od predsednika Komisije za imenovanja Vlade RS Veljka Odalovića na pitanja koliko je kandidata konkurisalo i koliko njih ispunjava uslove, nismo dobili odgovor.

UNS-u su se obraćali kandidati koji su konkurisali za prvog čoveka nacionalne novinaske agencije, navodeći da zbog propusta pri raspisivanju konkursa nisu dostavili sporne potvrde i da strahuju da bi zbog toga mogli biti neravnopravno tretirani.

Kako je navela novinarka Tanjuga Maja Bekčić Petrović koja se obratila UNS-u, „za potencijalnu diskvalifikaciju saznala sam od nekoliko kolega iz Tanjuga, pošto se Branka Đukić 'na sve strane' hvalila da su svi diskvalifikovani osim nje i 'nekog bezveznog kandidata'. Direktorka se time hvalila još početkom decembra, skoro tri meseca pre nego što je zvanično saopšteno da su zaista skoro svi diskvalifikovani,“ kaže Bekčić Petrović.

Inače, suprug Branke Đukić, Vlada Đukić, državni je sekretar u Ministarstvu zdravlja i funkcioner SPS-a, a samim tim i partijski kolega predsednika Komisije Veljka Odalovića.

Kako nam je navela Maja Bekčić Petrović, u Komisiji za imenovanja koja bira prvog čoveka Tanjuga nalaze se i predsednik Veljko Odalović i članica UO Tanjuga Tanja Gavrilović.

UNS je imao uvid u Zaključak Komisije za imenovanje Vlade republike Srbije koji je 27. februara dobila Bekčić Petrović. U njemu stoji:

„Odbacuje se prijava na javni konkurs za imenovanje direktora Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug kao prijava na koju nisu podneti svi potrebni dokazi. Saglasno članu 29, stav 5 Zakona o javnom preduzećima (Službeni glasnik br. 119/12) u tekstu oglasa navedeni su uslovi koje kandidati treba da ispune i dokazi koji se prilažu uz prijavu i to: prijava sa biografijom, original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih, original ili overena fotokopija diplome o stručnoj spremi, overena fotokopija radne knjižice, original ili overena fotokopija isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci, overena izjava da lice nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke, original ili fotokopija dokaza da lice nije osuđivano za krivično delo protiv privrede, pravnog saobraćaja i službene dužnosti, original ili fotokopija potvrde da licu nije izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost preduzeća, znanje jednog od svetskih jezika“.

Međutim, suprotno zaključku Komisije, u dokazima koji se prilažu uz prijavu NIJE navedeno da je potrebno podneti „overenu izjavuda lice nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke, original ili fotokopiju dokaza dalice nije osuđivano za krivično delo protiv privrede, pravnog saobraćaja i službene dužnosti, original ili fotokopiju potvrde da licu nije izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost preduzeća, znanje jednog od svetskih jezika“. Samim tim, svi navedeni dokazi JESU podneti.

U Zaključku u koji je UNS imao uvid, navodi se, takođe, da se protiv zaključka ne može uložiti žalba, „već se može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom“. Kako navodi advokat Maje Bekčić Petrović Vojin Biljić, „u zaključku koji je potpisao predsednik Komisije Veljko Odalović  u nije navedeno u kom roku i kojem sudu se podnosi tužba, što je kršenje prava na pravno sredstvo iz člana 36 Ustava Republike Srbije“.

Maja Bekčić Petrović- „Slučaj u interregnumu“

Maja Bekčić Petrović, koja je konkurisala za direktora Tanjuga, zaposlena je u ovoj agenciji.

Trenutno, aneksom Ugovora o radu angažovana je na mestu novinara- reportera. Do konkurisanja za direktora bila je pomoćnica glavnog i odgovornog urednika spoljnopolitičke rubrike i deska. Pre toga, pomoćnica glavnog i odgovornog urednika multimedije (video, foto, fono i Internet).

U julu 2013. konkurisala je za direktora Novinske agencije Tanjug.

Kako navodi, neposredno nakon što je sadašnja direktorka Tanjuga Branka Đukić saznala da je i Bekčić Petrović kandidat za direktora, na kolegijumu, 23. avgusta 2013. godine, rekla je:

„U interregnumu od raspisivanja konkursa neke stvari su mi postale jasne.“

Zatim se, nastavlja priču Bekčić Petrović, govorilo o sastavu kolegijuma.

„Rekla je ko su od tog trenutka članovi kolegijuma. Mene nije spomenula. Odbila je da obrazloži odluku jer je, kako je rekla, ništa na to ne obavezuje. Potom mi je oduzela pravo na emitovanje vesti, što je drakonska kazna koja je u sedam decenija dugoj istoriji Tanjuga iskorišćena tek nekoliko puta, za slučajeve teškog kršenja radnih obaveza i narušavanja ugleda firme,“ rekla je Bekčić Petrović.

„Odmazda je nastavljena apsurdnim aneksom Ugovora o radu, kojim sam od pomoćnika glavnog i o dgovornog urednika srozana na nivo novinara-reportera. Ispod tog zvanja uTanjugovoj novinarsko-uređivačkoj hijerarhiji samo su još novinari-saradnici, a iznad, logično, svi ostali,“ dodala je Bekčić Petrović.

Ona navodi da nijednim postupkom nije prekršila radnu obavezu niti narušila ugled Tanjuga. Naprotiv.

„Od 2010, kao pomoćnik glavnog i odgovornog urednika osmislila sam desetine projekata koji su podigli profesionalne standarde i ugled Tanjuga. Za ta dostignućaTanjug i ja lično smo nagrađivani,a direktorka se hvalila u javnosti,“ kaže Bekčić Petrović.

Odmah pošto je konkurisala za direktora Tanjuga premeštena je na mesto novinara- reportera gde, kako kaže, nema osnovne uslove za rad.

„Nemam svoje mesto u redakciji, nemam kompjuter. Šetam po redakciji dok neko od novinara ne ode na događaj. Niko mi ne daje novinarske zadatke. Sama tražim šta bih mogla da radim, kako ne bih sedela besposlena“, rekla je Bekčić Petrović.

Odgovor direktorke Tanjuga Branke Đukić na ove navode UNS je bezuspešno pokušao da dobije.

Maja Bekčić Petrović o svom slučaju pisala je i Vladi RS, svim članovima Upravnog odbora Tanjuga, direktorki, glavnoj i odgovornoj urednici, pravnoj službi, arhivi, liderima tri Tanjugova sindikata. Odgovor i podršku dobila je samo od članice UO Mirjane Srećković.

Iako, kako navodi, u početku nije htela da tuži Tanjug jer bi time štetila i samoj agenciji što joj nije cilj, Bekčić Petrović nije imala drugog načina da sačuva prava i protiv svoje kuće podnela je tužbu Upravnom sudu.

Slučaj Jasminke Kocijan

UNS-u se obratila i novinarka Tanjuga Jasminka Kocijan. Ona nije konkurisala za direktora ove novinske agencije.

U Tanjug je došla u novembru 2012. godine na mesto urednika Multimedije. Kako kaže, na svoj rad nije dobijala zamerke, naprotiv, sama je tražila i predlagala direktorki da Multimedija posluje više komercijalno i tako rastereti budžet.

Početkom oktobra 2013. godine saznala je da će direktorka na njeno mesto „dovesti mlađu osobu“.

„Kada su je pitali zašto me smenjuje, Branka Đukić je rekla da me 'ne smenjuje',“ kaže Kocijan.

„Rekla mi je da biram šta hoću da radim, odgovorila sam da hoću da budem dopisnik iz Moskve. Rekla je da se spremam jer od 1. januara idem u Moskvu. U međuvremenu me je stavila da budem dežurni urednik u Desku“, rekla je Kocijan UNS-u.

Jasminka Kocijan je 5. februara 2014. godine, nakon akcije spasavanja zavejanih u Feketiću, na svom Fejsbuk profilu objavila da Štab za vanredne situacije nije dao Crvenom krstu da spasava zavejane sve dok nije snimljen TV prilog o Vučićevom spasavanju deteta kod Feketića. Tada je bila na bolovanju. Status koji je objavila mogli su da vide samo njeni prijatelji. Međutim, on se ubrzo proširio internetom.

Dva dana nakon toga, 7. februara, kako kaže Kocijan, dobila je Rešenje iz pravne službe o destimulaciji zbog neprofesionalnog odnosa prema poslu i to sa datumom 31. decembar.

Kocijan je bila dežurna u noći između 30. i 31. decembra. Tada se čula sa direktorkom i pitala je "na koga se odnose zaključci Kolegijuma o kažnjavanju cele smene dežurnih urednika" u kojoj je i sama bila. Direktorka joj je odgovorila: "To se na tebe ne odnosi".

Novinarka Tanjuga smatra da je „kazna fingirana, odnosno da je odmazda za privatni natpis na Fejsbuku.“ Ona napominje da u Ugovoru o radu „ne postoji klauzula o zaštiti konkurencije, kao ni odredba o ponašanju na društvenim mrežama.“

Već 13. februara dobila je Ponudu o premeštaju na degradirajuće i znatno manje plaćeno mesto „distributera u desku“, čime gubi uredničku poziciju i pravo emitovanja vesti. Obrazloženje: "zbog potreba posla".

Ona navodi da je u jednom od Zaključaka sa kolegijuma videla da Branka Đukić „planira da tuži list „Danas“ zbog teksta „Kad Tanjug zakaže“ u kojem se ne piše o Tanjugu već se prenose privatne poruke Jasminke Kocijan.“

UNS je došao i do tih zaključaka, pa ovom prilikom objavljujemo deo koji se odnosi na ovaj slučaj.

Zaključci kolegijuma od 18. februara

„Direktorka je obavestila kolegijum da je Tanjug podneo tužbu protiv "Danasa" zbog naslova kolumne (Kad Tanjug zakaže), koja se inače bavi postovima Jasminke Kocijan, a u kojoj nema bukvalno ništa o Tanjugu. S obzirom na to da je takvim naslovom, koji je neistinit, naneta šteta Tanjugu, tražimo odštetu i javno izvinjenje.

U vezi s pomenutim tekstom, ali i sličnim tekstovima na društvenim mrežama koji su se na nekorektan način bavili Tanjugom, naglašeno je da svako može da iznosi lične stavove, ali ne može da iznosi neistine koje nanose štetu Tanjugu.

Direktorka je rekla da je zato ovog puta podneta tužba protiv Danasa, s ciljem da se prekine praksa da se nezadovoljstvo pojedinih medija ili pojedinaca raznim dešavanjima na javnoj sceni i nedostatak hrabrosti da se to i kaže u svoje ime - "nadoknadi" "prozivanjem" Tanjuga i kad ima, ali sve češće i kad nema razloga.

Direktorka je rekla da će i ubuduće voditi računa o tome da se zaštiti interes Tanjuga i da je krajnje vreme da se na ovakav oblik nepofesionalnog odnosa stavi tačka, a da će nakon izbora na isti način preduzeti sve potrebne mere da zaštiti i sopstveni interes.“ 

Jasminka Kocijan navodi još nekoliko slučajeva neprofesionalnog ponašanja direktorke Tanjuga.

„Otpustila je jednog radnika iako joj je pravnik rekao da nema dovoljno argumenata i da će ga sud vratiti na posao. Ona je na to odgovorila: ' Neka ga sud vrati, a u međuvremenu će to biti primer drugima'. To je rekla ispred mene i producenta. Posle smo čak nas dvoje bili pozvani da budemo svedoci na suđenju, iako nam nije navedeno čiji smo svedoci, niti smo obavešteni gde i kada je suđenje. Zabranila je pravniku da nam kaže čiji smo svedoci. Dan pre pojavljivanja na sudu, promenjena je lokacija suđenja, a nas nisu obavestili. Očigledno direktorka više nije želela naše prisustvo  nego je trebalo da ispadne da mi nismo hteli da se pojavimo na sudu ili možda - da zbog nepojavljivanja platimo 150.000 dinara... koga briga",  rekla je Kocijan.

Kako UNS saznaje,  dve članice UO Tanjuga iz redova zaposlenih u ovoj novinskoj agenciji tražile su da se na sastanku Uprave uvrsti i tačka „razno“ kako bi moglo da se raspravlja o položaju zaposlenih u ovoj novinskoj agenciji, zahtev im je odbijen i one su napustile sednicu.   

Članovi UO Tanjuga

Predsednik Goran Ivanović
Vanda Kučera
Nenad Dejanović
Tanja Gavrilović
Ivan Pajdić
Jelena Svilanović
Uroš Piper
Branka Stanisić i
Mirjana Srećković

Direktorka vodi kolegijum, glavna urednica se ne pojavljuje

Kako naše sagovornice objašnjavaju, atmosfera u Novinskoj agenciji Tanjug je „strašna“.

Po njihovim rečima, kolegijume Tanjuga vodi direktorka, a glavna i odgovorna urednica Jadranka Žujović ne dolazi.

Direktorka Tanjuga, kako navode sagovornice UNS-a, konstantno viče na zaposlene, kažnjava ih smanjivanjem plate, premeštanjem sa jednog radnog mesta na drugo. Posebno kažnjava one koji su konkurisali za direktora Agencije.

Kada je UNS pokušao da od direktorke Đukić dobije odgovore na pitanja ko vodi kolegijume u Tanjugu i da li je tačno da se glavna urednica na njima ni ne pojavljuje, odgovor ponovo nismo dobili. Direktorka Tanjuga na telefonski poziv UNS-a odgovorila je da „ne može da odgovora  na pitanja i da je Tanjug taj koji izveštava, a ne UNS“, dok na pitanja naknadno poslata pismeno nije odgovorila.