UNS vesti

06. 03. 2026.

Autor: K. K. N. Izvor: UNS

Glavna rasprava po tužbi Radonjića, Romića i Kuraka protiv Slavko Ćuruvija Fondacije – tužioci branili čast i ugled, SĆF pravo reagovanja na presudu

U Drugom osnovnom sudu danas je održana glavna rasprava po tužbi bivših pripadnika Državne bezbednosti Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka protiv Slavko Ćuruvija Fondacije (SĆF).

Sva trojica traže odštetu od po pola miliona dinara zbog saopštenja koje je, povodom oslobađajuće presude u suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije koju je doneo Apelacioni sud, objavila ova Fondacija.  Tužbe su podneli juna 2024. godine, a objedinjene su, na zahtev Slavko Ćuruvija Fondacije, šest meseci kasnije.

Više od godinu dana je trajalo pripremno ročište u ovom slučaju, a Fondacija je u međuvremenu dobila presudu Vrhovnog suda u kojoj se navodi da je u oslobađajućoj presudi Apelacionog suda došlo do grubih povreda zakona.

Advokatkinja tužilaca Zora Dobričanin Nikodinović navela je danas da ostaje pri tužbi i tužbenim zahtevima. Ona je istakla da cilj tužbi nije da se “uzme novac od Slavko Ćuruvija Fondacije, što pokazuje i to da se tužioci nisu protivili da se predmeti spoje”.

Pri navodima iz odgovora na tužbu ostala je i advokatkinja Slavko Ćuruvija Fondacije Kruna Savović.

Radonjić – Ne izlazim u grad posle saopštenja Slavko Ćuruvija Fondacije

Milan Radonjić istakao je danas da je za saopštenje Slavko Ćuruvija Fondacije saznao od supruge i ćerke koje su ovaj tekst pročitale, jer on ne prati medije i društvene mreže.

“Tog, sledećeg i narednih dana zvali su me prijatelji i rodbina i pitali šta sada to znači. Rekao sam im da ne obraćaju pažnju jer nisam hteo da se vraćam i podsećam na ceo slučaj. To je za mene užasna i dugotrajna životna priča”, rekao je Radonjić.

On je istakao da ga je tekst saopštenja “vrlo povredio, da ga vređa i dalje, pa čak i plaši u smislu lične egzistencije i brige o porodici”.

“Moja supruga i ćerka su bile jako povređene i uplašene jer nisu mogle da shvate da me neko naziva ubicom, i to posle krivičnog postupka kojim je presuđeno da nisam kriv”, rekao je on.

Romić je napomenuo da ni pre nego što je Apelacioni sud doneo oslobađajuću presudu, sud ni njega, ni njegove kolege, nije nazivao ubicom.

“A onda sam doživeo da na me na portalu SĆF tako nazovu. Nisam demantovao to što je napisano. Sve to što je napisano nije tačno, tendenciozno je i, po mom mišljenju, napisano je sa razlogom i dubljim ciljem”, rekao je Radonjić.

On je naveo i da je “sve vreme suđenja za ubistvo Ćuruvije SĆF izveštavala o tome, ali da ga je imenovala u skladu sa zakonom, a da ga je onda kada je pravnosnažno oslobođen, nazvala ubicom”.

“Sve to traje kontinuirano. I danas se osećam loše, posebno što sve ovo doživljavam kao svojevrstan progon, a da za to ne postoji razlog. Kome ja treba da demantujem svoju nevinost posle pravnosnažne presude? “, upitao je Radonjić.

On je dodao da ga kao čoveka, građanina i oca boli to što je, kako je istakao, “Slavko Ćuruvija Fondaciji draže da mi budemo na optuženičkoj klupi, nego da se nađu ubice Slavka Ćuruvije”.

“Od kada je objavljeno to saopštenje ja ne izlazim, ne idem u grad i družim se samo sa ograničenim brojem ljudi, članovima porodice i užim krugom prijatelja”, rekao je.

“Nisam heroj, niti kukavica, ali sam u kući i ne želim da svoju porodicu izlažem opasnosti”, rekao je Radonjić. 

Romić: Ko treba da me oslobodi da bi Fondacija Slavko Ćuruvija prihvatila da nisam kriv?

Ratko Romić izjavio je danas u sudu da od 2014. godine, kada je počeo da se vodi krivični postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije, od Slavko Ćuruvija Fondacije trpi “kontinuirane medijske pritiske, te da je saopštenje koji je deo spora samo deo njegovog progona od strane tuženog”.

“Cilj je stvaranje u javnosti opšteg utiska o mojoj nespornoj krivici, bez obzira na pravnosnažnu oslobađajuću presudu”, rekao je Romić i podsetio sud da je u pritvoru proveo 9 godina, 3 meseca i 6 dana, nakon čega je doneta pravnosnažna oslobađajuća presuda od strane Apelacionog suda.

 

“Pitam se ko treba u ovoj državi da me oslobodi da bi Fondacija Slavko Ćuruvija prihvatila činjenicu da ja nemam nikakve veze sa ubistvom Slavka Ćuruvije. Čak i nakon podnošenja ove tužbe, SĆF nastavlja moj medijski progon na svojim sajtovima SĆF i Cenzolovka, a što prenose i drugi mediji i što dolazi do šire javnosti, da su naše tužbe deo nastavka pritiska na njih”, rekao je on.

Romić je naveo da je i njima cilj da se slučaj ubistva Slavka Ćuruvije reši na sudu.

“Naglašavam da ova tužba nema za cilj bilo kakvo sputavanje u vezi sa izveštavanjem u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije. Upravo suprotno, cilj je da se podstakne da njihovo izveštavanje bude tačno, provereno, istinito, objektivno i nepristrasno, kao i da se snosi odgovornost za ono što su izrekli i napisali”, rekao je Romić. 

Romić je dodao da “smatra da je saopštenje doprinelo da kod dela javnosti provejava utisak da, bez obzira na oslobađajuću presudu, možda tu ipak ima nešto, odnosno da je on ipak možda ubica novinara Slavka Ćuruvije koji je oslobođen”.

“Zbog toga me ljudi izbegavaju, a deo njih pokazuje određenu rezervu prema meni i to se jasno manifestuje u mom svakodnevnom životu. Etiketirajući me kao ubicu, Fondacija ne samo da nipodaštava odluku Apelacionog suda, već nipodaštava i moj profesionalni integritet u resoru DB, gde sam bio visoki rukovodilac“, rekao je Romić.

Ujedno, kaže,  ugrožava i njegov lični integritet, dostojanstvo, ugled i čast, uznemiravajući kako njega, tako i članove njegove porodice, prijatelje, poznanike i sve one koji ga sve ove godine podržavaju”, rekao je on.

Ne dozvoljavam, rekao je, “da me nakon toliko godina teške sudske borbe i donošenja oslobađajuće pravnosnažne presude neko naziva ubicom, pa je to razlog podnošenja tužbe”, istakao je Romić.

On je naglasio da su “i njegova deca, preko njega, izložena teškom medijskom progonu, i to zbog njegove nepostojeće krivice, od samog početka krivičnog postupka do danas”.

“Odrasli su i stasali uz oreal moje nepostojeće krivice. Kako ćerka, tako i sin. Moja supruga je možda najveća žrtva svega ovoga. Morala je da se stara o meni dok sam bio u pritvoru, brine, vaspitava i izdržava decu i nosi teret moje nepostojeće krivice".

I Romić je, kao i Radonjić, a kasnije i Kurak, istakao da nije tražio demanti, kao i da ga niko iz Slavko Ćuruvija Fondacije nije kontaktirao ni pre ni posle objavljivanja saopštenja.

“Nije mi namera da dobijem novac u ovom sporu, hoću da dobijem satisfakciju. Spreman sam da povučem tužbu ako je tužena strana, kako je predloženo na prošlom ročištu, dostavila finansijski izveštaj da joj je ugroženo finanasijsko stanje”, rekao je Kurak i dodao da “ne želi da mu se spočitava da ovom tužbom hoće da onemogući  SĆF da radi”.

Kurak: Dete mi je bilo izloženo ruganju, povređen sam i ljut

Miroslav Kurak rekao je danas da se nakon objave saopštenja osećao “povređeno, razočarano i ljuto”.

“Mogu reći da mi je teže bilo kada su mi prijatelji i porodica rekli za tekst nego kada sam ga sam pročitao. Posebno je to loše uticalo na moju decu, mog sina koji je punoletan i kćerku koja je i sada maloletna”, rekao je on.

Kurak je istakao da su ga prijatelji i poznanici, kada su ga pozivali i govorili da su pročitali tekst, pitali da li stvarno oslobođen.

“Odgovarao sam da je tekst posledica bezobrazluka i zlonamernosti i tendencioznosti Slavko Ćuruvija Fondacije. Zamolio sam ih da ne obraćaju pažnju na takve tekstove”, rekao je Kurak.

Ćerka ide u školu, rekao je, a u tom trenutku je imala 14 godina.

“Dodatno, ima vrlo specifično i retko prezime. Bila je izloženja ruganju druge dece da joj je otac ubica i zlikovac”, rekao je Kurak.

I on je izjavio da motiv podnošenja ove tužbe nije materijalne prirode, već da je “motiv da prestane medijska hajka na njega, a samim tim i na njegovu porodicu”.

On je izjavio i da će, ukoliko Slavko Ćuruvija Fondacija na istom portalu napiše velikim slovima izvinjenje njemu i članovima njegove porodice za objavljeni tekst i pretrpljeni bol i uvredu, povući zahtev za materijalnu nadoknadu.

Savović: Saopštenje je dozvoljeno jer predstavlja reakciju Fondacije na presudu

Advokatica Slavko Ćuruvija Fondacije Kruna Savović navela je da predlaže sudu da odbije tužbu i tužbeni zahtev u celosti kao neosnovan, s obzirom  na to da predmetno saopštenje povodom kojeg se vodi spor, predstavlja reakciju tuženog na presudu Apelacionog suda u Beogradu, te je kao takvo dozvoljeno.

 

 

“Njime nisu povređene lična prava tužilaca. Predlažem da sud posebno uzme u obzir presudu Vrhovnog suda Srbije kojim je utvrđeno da je pravnosnažnom presudom Apelaciong suda u Beogradu učinjena bitna povreda zakona.

“Napominjem da je Vrhovni sud u toj odluci zauzeo stav da Apelacioni sud u Beogradu nije pravilno cenio ključne dokaze u krivičnom postupku”, rekla je Savović.

Ona je nakon ročišta istakla i da ne bi da prejudicira sudsku odluku, ali da može da izrazi hladnu profesionalnu nadu da će u ovom slučaju javni interes biti zaštićen.

„Sačekajmo pisanu, odnosno obrazloženu presudu", navela je ona.

Dobričanin Nikodinović: Tekst koji ne pokazuje poštovanje ni prema sudu, ni prema pravnom poretku, ni prema samoj presudi 

Zora Dobričanin Nikodinović navela je da predlaže sudu da usvoji tužbeni zahtev.

Ona je nakon ročišta izjavila  da je u tekstu Slavko Ćuruvija fondacije „navedeno da su ‘oslobođeni oni koji su ubili novinara’“.

„Tokom krivičnog postupka bilo je mnogo uvredljivih, klevetničkih i optužujućih tekstova, uz kršenje pretpostavke nevinosti. Mi tada nismo podnosili tužbe – sve smo, i moji klijenti i ja kao njihov punomoćnik, trpeli. Verujte mi, ni meni lično nije bilo lako“, dodala je Dobričanin Nikodinović.

 

Dodala je da se nakon svega što je čula u sudnici i lično oseća oštećenom jer oslobađajuću presudu Apelacionog suda vidi kao „zlatnu olimpijsku medalju“, s obzirom na to da je Romića i Radonjića branila od prvog do poslednjeg postupka.

„Nakon što je doneta pravnosnažna oslobađajuća presuda, istog dana je objavljen tekst koji ne pokazuje poštovanje ni prema sudu, ni prema pravnom poretku, ni prema samoj presudi. U njemu su, uz kršenje prava do tada okrivljenih, a u tom trenutku već oslobođenih lica, oni i dalje predstavljeni kao ubice. Zbog toga su moji klijenti, svaki pojedinačno, odlučili da podnesu tužbe“, istakla je ona.

Dodaje da su je nakon reagovanja SĆF-a koje su preneli i drugi mediji ljudi pitali da li su zaista oslobođeni.

„Većina ljudi ne čita sajt Apelacionog suda, već ono što objave mediji. To je dovelo do zabune u javnosti, ali i do velike brige kod njihovih najbližih. Postavljalo se pitanje: Šta treba da uradimo, kome da se obratimo i šta treba da se napiše da se jednom prestane sa tvrdnjama da su oni ubice – jer nisu. Da jesu, ne bi bili oslobođeni“, rekla je.
Ova tužba se, kako je rekla, vodi po Zakonu o obligacionim odnosima i nema nikakve veze sa Zakonom o javnom informisanju.

„Dakle, nije reč o gušenju novinarstva ili slobode izražavanja. Naprotiv, naš cilj je da podstaknemo odgovorno i slobodno novinarstvo koje će tačno informisati građane Srbije, a ne širiti netačne i izmišljene podatke. U interesu je građana da mediji informišu, a ne da dezinformišu javnost“, rekla je Dobričanin Nikodinović.

Rekla je da su se oni kao tužioci odmah saglasili sa predlogom da se tri postupka spoje, jer to smanjuje troškove za tužene.

„Ovo nije postupak u kojem neko želi da se obogati. Reč je o zaštiti časti i ugleda ljudi koji su pravnosnažno oslobođeni, a ipak su u javnosti predstavljeni kao ubice, rekla je Dobričanin Nikodinović.