UNS vesti
13. 03. 2025.
U Tirani završna radionica projekta UNS-a o upotrebi veštačke inteligencije u novinarstvu: VI podrška, a ne donosilac odluka
“Veštačka ingeligencija (VI) može biti prijatelj novinarima, ali samo ako je koriste na transparentan i odgovoran način, kao i ako je i sami ne zloupotrebljavaju”, rečeno je na današnjoj završnoj radionici “Kako koristiti VI u medijima”, održanoj u Tirani.
Dok neke redakcije, kako su rekli govornici, imaju timove za VI, neki mediji se nisu usudili da je uopšte koriste.
Ekspert za digitalnu transformaciju Aleksandar Mastilović kaže da je jedno od osnovnih ograničenja veštačke inteligencije to što ne zna da kaže “ne znam“. Ona uvek daje odgovor koji je najverovatniji, tako da na ista pitanja neće uvek dati isti odgovor.
Takođe, VI koristi internet kao bazu podataka, pa je sklona predrasudama.
On je uporedio treniranje VI sa vaspitavanjem deteta.
Kako je objasnio, halucinacije se dešavaju kada VI ne zna odgovor na naše pitanje, ali nam to neće priznati, već će nam dati najverovatniji odgovor iz baze znanja, iako on nije tačan.
On je rekao da veštačka inteligencija ne može da razume kontekst i da kao novinar, unese originalan autorski pečat u medijski sadržaj.
Novinarka sajta UNS-a Aleksandra Ničić, rekla je da gledišta medijskih profesionalaca sežu od potpunog VI optimizma do VI pesimizma.
“Ipak, ako se koristi transparentno i odgovorno, veštačka inteligencija može biti saveznik novinara u radu, a ne kolega koji im pravi probleme i preti da ih zameni”, navela je ona.
Aleksandra Ničić govorila je o upotrebi VI koja je u skladu sa etičkim standardima i osvrnula se na novi Kodeks novinara Srbije, koji je na snagu stupio decembra prošle godine, a koji propisuje da je upotreba VI u novinarstvu dozvoljena.
„Važno je jasno naznačiti koji deo teksta je autentičan, a koji sintetički, odnosno, koji deo teksta je kreiran uz pomoć veštačke inteligencije, a koji je proizvod novinarskog rada“, istakla je ona.
Najveći izazov koji se odnosi na pouzdanu upotrebu veštačke inteligencije je dipfejk tehnologija, kaže novinarka Medija centra Čaglavica i master komunikologije i odnosa sa javnošću Katarina Marinković.
„Dipfejk tehnologija omogućava da se uz pomoć VI alata video snimci i slike lažno izmene, odnosno omogućava da osoba izgleda, govori i radi nešto što nikada nije radila. Novinari imaju ključni ulogu u prepoznavanju i sprečavanju upotrebe ove tehnologije, a nikada ne bi smeli da koriste dipfejk tehnologiju za manipulaciju“, navodi Marinković.
Najčešće korišćene dipfejk alatke su Hoodem i ALface. Korisnik samo treba da otpremi fotografiju ili snimak lica koje želi da zameni i algoritam će za nekoliko minuta odraditi posao.
Osim videa može da se klonira i glas aplikacijom Resemble.AI, a dovoljan je neki video snimak.
Po njenim rečima znakovi koji mogu ukazati da su snimci lažni su neprirodni pokreti lica, nenormalno treptanje, neusklađenost glasa i izraza lica, ali i nepravilnosti u osvetljenju i senkama.
Kao odgovor na dipfejk alate su detektori, a jedan od bržih i lakih za korišćenje, a uz to i besplatan je DeepWare skener, mada još uvek nije potpuno pouzdan.
Ipak, Profesor novinarstva na Univerzitetskom koledžu BEDER u Tirani, Emirjon Senja rekao je da se ne treba plašiti VI, već da je treba koristi kao prednost, kakva i jeste.
VI uvek treba koristiti kao podršku, ne kao donosioca odluka, zaključio je on.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Kako koristiti veštačku inteligenciju u medijima", koji je podržan od strane Western Balkans Fund-a i Evropske unije.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.