UNS vesti
29. 10. 2024.
Novinar Vladimir Banić u UNS-u: Izveštavajmo o ljudima tako da ih posle možemo pogledati u oči
Novinarsko znanje je nekad široko kao okean, a duboko kao prst. Zato je važno da produbljujemo znanja o različitim temama kojima se bavimo.
Autor emisije „Fantastična planeta“ Vladimir Banić ovako je posavetovao prevashodno mlade novinare i studente novinarstva koji su juče sa njim razgovarali u Udruženju novinara Srbije (UNS).
Blizu 40 njih koji su učestvovali u razgovoru u sali ili javljanjem preko Zum platforme, dobili su vetar u leđa i podsticaj da rade vredno, ispolje kreativnost i da se bave kvalitetnim novinarstvom.
Da bi stekao poverenje sagovornika, Banić se, kako je istakao, trudi da bude neposredan i izveštava tako da ih svakog narednog puta može bez problema pogledati u oči. Da priča priču o mestima i ljudima tako da se uvek može vratiti tamo.
Kada dođe do prvog kontakta sa sagovornicima, trik za sticanje poverenja, kako se pokazalo u njegovom slučaju, jeste i sam naziv emisije.
„Kad odeš u Keniju, i kažeš im da bi želeo da ti budu sagovornici za `Fantastičnu planetu`, oni će znati da je emisija pozitivna i želeće da budu deo toga. Zamislite da se serijal zove ‘Grozna planeta’. Ko bi želeo da bude deo takve emisije?“, dodao je on.
Ne samo da je planeta za njega fantastična, već je, sudeći po onome što je govorio, i novinarstvo takvo zanimanje. Pomalo je, dodao je, „i dijagnoza“, jer se svakom novinaru uvuče pod kožu, a da ni ne primeti.
„Zato u 46. godini tražim antibiotik da ne bih sagoreo. Mladima ipak preporučujem da se malo zaraze tim virusom. Nije to tako loše“, naveo je šaljivo.
Govorio je i o novim tehnologijama, aplikacijama dostupnim na pametnim telefonima, zahvaljujući kojima se bez problema uživo uključuje iz Avganistana, Nagorno Karabakha, Sirije, ali i sa Vimbldona, nakon što ga je Đoković osvojio.
„Dovoljno je da uzmete bilo koji fotoaparat koji snima HD sliku i objektiv na primer 16:35, kako biste mogli da se igrate kombinacijom uske i široke slike. To sve zajedno košta 150 evra. Imate mikrofon koji košta oko 100 evra. Tako na primer često stavim telefon na stativ i skinem objektiv. Uzmem telefon i vežem ga s jedne i druge strane za telo fotoaparata gumicama za tegle, koje su lako podesive, a jake. Na fotoaparatu postoji mesto za osvetljenje koje zatim koristim. To može svako i tako za 500 evra možete praviti izveštaje koji vam mogu doneti određenu zaradu“, objasnio je mladim novinarima.
Dobra organizacija je ključ
Rad na dokumentarnom programu nosi svoje izazove, kaže Banić, jer je potrebno doći do suštine. Razgovori sa sagovornicima su duži.
„Svakom sagovorniku se mora postaviti 11 do 15 pitanja da bi se došlo do suštine. To u informativnom programu nije slučaj“, dodao je.
Za rad na emisijama ovog tipa ključni su dobro razumevanje teme i dobra organizacija.
Banić je govorio o izveštavanju iz zaraćenih područja.
„U opasnim okolostima isključujem prekidače za strah i za gađenje. Kažem sebi da sam u tim trenucima novinar koji izveštava, a ne Vladimir Banić. Stvarno nisam najhrabrija osoba na svetu. Ali sam išao kao novinar. Ljudi znaju šta je naš posao i žele da se čuje šta govore“, rekao je on.
Ovo je za Banića posebno bilo važno kada se odvijao prvi rat koji je uključivao i dronove, u Nagorno Karabahu.
„Ti ne vidiš šta leti iznad tebe toliko brzo iznad glave i odjednom čuješ detonaciju koja je nedaleko od tebe. Ideš sam. Tu su ruska i gruzijska ekipa koje su sa tobom, ali uglavnom ideš sam. Mi smo svi ljudi i vrlo je bitno da ne ideš adrenalinski“, dodao je.
Banić je rekao da su u ovakvim situacijama zapravo najvažnije ljudske priče i to kako se nečiji život odvija posle nemilih okolnosti, ali da one često ostaju u senci udarnih vesti.
Banić kao Mister Bin
Na pitanje o duhovitim stranama profesije ispričao je da je Talibanima ličio na Mister Bina.
„Jedino im je bilo dozvoljeno da gledaju Mister Bina, jer ni u jednom delu filma nema žena, alkohola ili bilo čega što je zabranjeno verom. Kada su me videli rekli su ‘Mister Bin, Mister Bin’. To je bilo dobro za probijanje leda, jer sam u njima izazivao pozitivni osećaj. Jedan Taliban mi je posle na WhatsApp-u slao video snimke sa cvetićima“, pričao je Banić.
Za njega ne postoje dobri ili loši narodi, a kulture su različite i to je nešto što nastoji da prikaže u svom dokumentarnom serijalu.
Ideja je, takođe, da emisija bude informativna, obrazovna i zabavna.
Moderna televizija je ljude navikla na brzu montažu i pružanje što više doživljaja za kratak vremenski period. On se, kaže, trudi da tu praksu prati.
Ovakav rad, iako daje dobre rezultate, može biti, dodao je, jako iscrpljujući pa je zato bio u dilemi da li da uopšte krene sa snimanjem druge sezone.
Snagu mu je, kako je rekao, dalo interesovanje ljudi.
Mladi novinar koji bombarduje idejama je najbolji saradnik
Kako rad na emisiji iziskuje kreativnost, Banić kaže da iznova ponavlja da bi za njega idealan saradnik bio mladi novinar koji će ga bombardovati idejama. Vremenom će taj mladi novinar, priča dalje, naučiti da ne ide u ekstreme i da kanališe svoje ideje.
Na pitanje studentkinje novinarstva kako se kod urednika izboriti za realizovanje sopstvene ideje, Banić je rekao da je još na početku novinarskog rada naučio da su u tom domenu najvažniji argumenti.
„Najvažnije je znati zašto se bavimo nekom temom, šta želimo njome da dokažemo i šta želimo da iz nje izvučemo“, rekao je on.
Banić je mlade novinare ohrabrio da se bore za svoje mesto na medijskoj sceni, za praksu i za sticanje iskustva.
„Šaljite mejlove redakcijama u kojima vidite sebe u budućnosti. Svako od nas ima mesto gde vidi sebe. Borite se za njega“, naveo je on.
Najvažnija je mirna savest
U kojoj god medijskoj kući da započnu rad, mladi novinari će, rekao je Banić, imati etičke dileme.
Zato ih je savetovao da postupe na način koji ih na kraju neće moriti kao novinara i kao osobu.
Izveštavanje o talasu izbelica ga je, kako je dodao, promenilo kao čoveka.
„Tada sam bio blizu toga da dobijem posttraumatski stresni poremećaj. Shvatio sam da je moja psiha, koju sam dotad smatrao jakom, pod udarom koji više nija mogla da izdrži“, ispričao je Banić.
Fizički umor pratila je, kako kaže, emotivna iscrpljenost.
„Nisam mogao da uđem više u izbeglički kamp jer bih stalno gledao kako ta deca žive. Ne znaš da li je gore tokom zime ili kada je 40 stepeni, kada haraju stomačna oboljenja“, dodao je.
Ipak, zadržao je veru u ljude.
„Shvatio da su ljudi mnogo dobri, i ja pokušavam da Fantastičnom planetom to prikažem“, dodao je.
Razgovor sa Vladimirom Banićem vodila je mlada novinarka Jelena Čolović.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.