UNS vesti
29. 07. 2024.
Sa komemoracije Mihailu Miši Vasiljeviću: Otišao je bard srpskog i jugoslovenskog sportskog novinarstva
Novinarski izraz Mihaila Miše Vasiljevića bio je lekarsko-medicinski-šahovski. Lekovit s jedne, precizan i mudar sa druge strane. Njegov um bio je briljantan, a on jedan od najvećih sportskih novinara Srbije i nekadašnje Jugolavije, rečeno je danas na komemoraciji Mihailu Miši Vasiljeviću u Pres centru UNS-a.
„Miša je bio po mnogo čemu jedinstven. Bio je dugovečan, što je retko u našoj novinarskoj profesiji. Da preživi 90. i uđe u 91. godinu pomogli su mu blagost, dobrota i večiti osmeh“, rekao je na komemoraciji generalni sekretar UNS-a Nino Brajović.
On je istakao da je Vasiljević bio jedinstven i po tome što kada govorite o njemu imate dilemu da li je poznatiji kao sportista, kao šahista ili kao novinar.
„On je uspeo da bude vicešampion mladih šahista velike Jugoslavije. Baveći se šahom, počeo je da izveštava sa turnira i tako postao novinar. Nešto slično velikanu srpskog sportskog novinarstva Rajku Mitiću“, rekao je Brajović.
Kako je istakao, Vasiljević je još po nečemu je jedinstven - svoj posao voleo je više nego samog sebe.
„Nije se protivio da i članovi njegove porodice budu novinari, njegova ćerka Sanja i unuka Bojana“, istakao je Brajović.
Mišin kolega, novinar Gradimir Grada Branković rekao je na komemoraciji da Mišu nije dugo poznavao, ali dovoljno da poprimi sve ono što mu je u novinarskom smislu bezgranično davao.
„Mi, stara novinarska garda, učili smo da pišemo čitajući novine. Ja, pre svega, 'Sport'. Moja rubrika, Beogradska, bila je na četvrtom spratu, baš u vreme kada je čika Miša završavao svoj novinarski i počinjao penzionersko-novinarski staž. Imao je svoj 'čardak ni na nebu, ni na zemlji', na kraju hodnika, malu kancelariju u koju je prvi dolazio i poslednji izlazio“, podsetio se Branković.
Ispričao je da je kao svaki novinar koji želi da nešto nauči, jednom zakucao na Mišina vrata sa tekstovima sa putovanja iz Italije, za koje je „mislio da su bog zna šta“.
„Čika Miša se zainteresovao i rekao : 'Sedi da vidim šta si napisao'. Od tada, svaki moj iole važniji tekst u 'Sportu' je prolazio kroz Mišine redaktorske ruke. Bio je samo jedan uslov, Miša je rekao: 'Moraš da sediš pored mene'. E, to je to iskustvo. Svaku njegovu precrtanu reč, zarez, tri tačke, novi pasus, ja sam upijao, gledajući u njega“, priča Branković.
Obično se to završavalo tako da je, rekao je Branković, Miša savio onaj žuti papir i rekao: „Nosi na prelom“.
„Ja odnesem i ne mogu da pročitam, jer tu je toliko ispravki bilo, toliko naučenih stvari da sam ja jedva prespavao u sreći i želji da se što pre probuzdim i pročitam taj tekst. Onda ujutru otvorim 'Sport' i kažem: 'Bože, da li je moguće da sam ja ovo napisao'“, ispričao je Branković.
Kako je rekao, smisao svega je bilo da čika Miša ništa nije menjao.
„On je samo obogatio moj novinarski izraz, obogatio rečenicu i toj misli udahnuo njegov karakter, lekarsko-medicinski-šahovski. Lekovit sa jedne strane i vrlo precizan, mudar, sa druge“, istakao je.
Branković je rekao da danas kad pomisli da među svetskim čudima nestajanja ne postoji list „Sport“, zamisli se i „prođe kroz onaj hodnik“.
„Pogledam s desne strane, nema Cige, dva koraka ispred, s leve strane, nema Alimpija, pa još dva ispred, s desne, nema Vrgote i Saleta Tasića. Nema Čaneta Đorđevića, Ljube Lovrića, Vlaste Ignjatovića… Svih tih ljudi koji su iz patika seli u pisaću mašinu. Onda se popnem na taj čardak, nema ni Miše Vasiljeivća. I sada mi je jasno zašto više nema 'Sporta'. Oni su ga pisali, oni su ga pravili i niko više nije dostojan toga“, rekao je Branković.
Rada Nikolić, takođe Mišina koleginica iz lista „Sport“, rekla je na komemoraciji da ima neke sudbine, možda i koincidencije, da je na dan kada su počele Olimpijske igre, 26. jula, zauvek otišao Mihailo Miša Vasiljević, jedan od najvećih sportskih novinara Srbije, ali i nekadašnje Jugoslavije.
„Zatvorio se jedan prebogat profesionalni i životni krug, skoro do poslednjeg daha ispunjen talentom, veštinom baratanja i težinom pisane reči. U neka prošla vremena, ako si hteo da se oprobaš u novinarskom poslu, lestvicu kvaliteta visoko je postavio majstor Miša“, rekla je ona.
Kako je istakla, nestrpljivo su se čekali još vrući novinski primerci, da bi se videlo šta je napisao, koga i zašto je 'potkačio', ili literarno i s merom podigao na pijedestal.
„Ono što je Miroslav Radojičić bio za 'Politiku', Miša je bio za 'Sport'. Bardovi kakvih odavno nema“, rekla je Nikolić.
Ona je podsetila na životni put Miše Vasiljevića i to kako sa kakvom je lakoćom pisao, ne obazirući se na redove.
„Bio je za respekt, ali ne i strah i trepet“, rekla je i ispričala česte anegdote iz preloma kada njeni i Mišini tekstovi zbog dužine nisu mogli da stanu na predviđene strane.
Šah je Miši Vasiljeviću, kako je rekla, bio više od igre - unutrašnja potreba, želja za opuštanjem, ali i takmičenjem.
„Mišo, dao si mnogo srpskom i jugoslovenskom novinarstvu. Ko je hteo da uči, mogao je pored knjiga da čita i tvoje tekstove“, rekla je Rada Nikolić.
Unuka Miše Vasiljevića Bojana podsetila je da kada se ona rodila, „deda je već bio u penziji“.
„Pričao mi je o onome što je radio, ali ne u tolikoj meri, ne onoliko koliko svi vi znate o njegovoj karijeri. Meni je pričao neke druge priče, posebno one za laku noć. I tu se provukla njegova skromna crta, nikada o sebi nije pričao u superlativu. Bio bi ponosan kada bi video koliko je srca dotakao njegov odlazak“, rekla je Bojana Lazarević.
Kako je rekla, bio je plemenit, brižan, posvećen deci i unucima.
„Ponosna sam što sam krenula njegovim putem i što nosim taj njegov gen za novinarstvo“, rekla je ona.
Nekadašnji urednik „Ilustrovane politike“ Aleksandar Gajović rekao je da je bio poslednji urednik Miši Vasiljeviću.
„Čika Miša je svoje poslednje novinarske tekstove o sportu napisao u 'Ilustovanoj politici'“.
„Imao sam čast i mogućnost da ja budem urednik jednom takvom sportskom novinaru. Tekstovi su mu bili briljantni, analitički, puni podataka.“, rekao je Gajović.
On je istakako da je Mišina memorija bila fantastično očuvana, iako je tada već duboko bio zagazio u devetu deceniju.
„Kada sam mu jednom dao takav kompliment, rekao mi je: 'Šta drugo da očekuješ od jednog šahiste'“, podsetio se Gajović i dodao da danas nema takvog sportskog novinara kao što je bio čika Miša.
O Mihailu Miši Vasiljeviću
Mihailo Miša Vasiljević preminuo je u Beogradu, u petak, 26. jula, u 91. godini.
Ovaj ugledni sportski novinar i dugogodišnji urednik lista Sport rođen je u Kragujevcu 1933. godine, gde je završio čuvenu Kragujevačku gimnaziju, a potom dolazi u Beograd da studira medicinu.
Uskoro otkriva da ga šah zanima mnogo više od medicine, te ubrzo postaje jedan od najboljih mladih šahista stare Jugoslavije, a onda stiče i titulu omladinskog vicešampiona.
Preko šaha, izveštavajući sa turnira u Hestingsu 1958, Vasiljević ulazi u svet sportskog novinarstva.
U listu Sport je proveo ceo radni vek, najpre radeći kao novinar, a onda i urednik Fudbalske rubrike i zamenik čuvenog Ljube Lovrića.
Od 1982. godine, u dva mandata je bio glavni i odgovorni urednik Sporta, lista koji u to vreme biva izuzetno čitan u celoj SFRJ.
Miša Vasiljević je tokom karijere izveštavao sa svih najznačajnijih sportskih događaja, svetskih i evropskih fudbalskih prvenstava, olimpijskih igara.
Prvi je dobitnik nagrade Zlatno pero, 1985. godine, a godinu dana kasnije dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Na predlog mlađih kolega, 2022. godine, dobija i Nagradu za životno delo Udruženja sportskih novinara Srbije.
Miša je i autor monografije o Fudbalskom savezu Beograda, kao i o fudbalskim svetskim prvenstvima tokom prethodnih decenija. Osim toga, autor je knjige o Draganu Džajiću Džaji.
Mihailo Miša Vasiljević iza sebe je ostavio ćerku, dve unuke i dvoje praunuka.
Sahrana Miše Vasiljevića je na groblju Lešće, danas, 29. jula u 13.30 sati.
Komentari (2)
ostavi komentar29.07.
2024.
Janez.miklic4@gmail.com
Sva časi i slava, naj počiva u miru!
Odgovori29.07.
2024.
Slovenija
Svaka mu čast i slava, neka počiva umiru!
Odgovori