UNS vesti
17. 07. 2023.
Promovisana knjiga novinara Šejića "Kada plivaš": Priče o karakteru ljudi prožete kroz prirodne lepote Boke
Promocija knjige poezije "Kada plivaš“, novinara i člana Udruženja novinara Srbije (UNS) Rastka Šejića održana je u letnjikovcu Buća-Luković u Tivtu.
Premijernim predstavljanjem poeme „Kada plivaš“, zatvoren je višednevni multimedijalni događaj „Pozornica snova“ koji je u Tivtu organizovan povodom pola veka umetničkog stvaralaštva.
Pored autora, na promociji su govorili i predsednik Opštine Tivat i profesor književnosti Željko Komnenović, predsednik UNS-a, novinar, publicista i pesnik Živojin Rakočević i lingvista i urednik izdanja u JU Gradska biblioteka Tivat Miomir Abović.
Odlomke iz poeme čitale su novosadske glumice Ana Rudakijević i Marija Medenica, a publici se video-porukom, obratio i slikar Zoran Mujbegović.
Ova knjiga poezije svojevrsni je poetski spomenik mediteranskom sistemu vrednosti i načinu života, zaključak je promocije.
Osobenim stilom i slikarskim motivima Krtoljskog mora, kako ga Šejić zove, Mujbegović je ilustrovao knjigu „Kada plivaš“, koju su izdali Matica Boke iz Tivta, Prometej iz Novog Sada i Udruženje „Šta hoćeš“ iz Beograda.
Kao i u Mujbegovićevom slikarstvu i celokupnom umetničkom radu, u Šejićevoj poeziji Boka Kotorska i njeno more su glavni junaci.
Između korica poeme „Kada plivaš“, kako opisuju iz Vijesti, cedi se morska voda, dopire zvuk zrikavaca i šum valova koji se razbijaju o greben na Tivatskom zalivu, za koji su i Šejić i Mujbegović rodbinski, ali i stvaralački vezani već duži niz godina.
Željko Komnenović naveo je da je ovo prva poema posvećena plivanju kroz koje Šejić ne samo da opisuje nadzemni i podvodni pejzaž, magnetski privlačne lepote Boke, već kritički sagledava okruženje i govori o karakterima ljudi, pojavama - onome što oni smatraju da je karakteristično za trenutak u kojem je ova poema nastala.
"Oni koji je budu čitali, biće iznenađeni britkošću tog poetskog teksta koji više naginje prozi nego poeziji, ali je u svakom slučaju izuetno originalan pristup autora“, rekao je Komnenović i dodao da u Šejićevoj poeziji i poetskim slikama koje kreira ima dosta motiva koji su prepoznatljivi na platnima jednog od najvećih slikara Boke i Mediterana – Voja Stanića.
Poručio je da je poema „Kada plivaš“ „možda i najmorskija od svih knjiga koje je do sada izdala 'Matica Boke' i istakao da ovo delo „ne samo što je svojevrsni priručnik za dolazak na more, već nudi i kritičko sagledavanje stvarnosti, što je i najveća njegova vrijednost“.
Da Šejićeva poema predstavlja svojevrsni literarni pandan likovnoj poetici Voja Stanića, smatra i Živojin Rakočević koji je rekao su u ovom delu književnost i kultura Crne Gore, kao i mediteranski doživljaj sveta, poezijom Rastka Šejića dobili novu, intimnu sliku i vrlo široki pogled na Boku, na Mediteran.
"Desilo se nešto vrlo zanimljivo. Rastko je iz različitih uglova gledao i pisao, a da se centar tog pisanja nalazi nasred fjorda ispod Lovćena. Bog je Boku darivao lepotom, a onda je Boka sve nas darivala lepotom. Samo retki od nas su, međutim, uspeli da daruju Boku i da joj se na neki način oduže, a Rastkovo pisanje i poezija su joj upravo tako ukazali čast“, istakao je.
Rakočević je dodao da ga je kao čitaoca iznenadilo to što je pesnik u ovoj knjizi „svoje pisanje prilagodio plivanju i duhu plivanja“.
"Šejić ima potrebu da piše na dah, da pliva na dah i da roni na dah. Kada čitate ovu knjigu, vi istovremenio plivate sa stihovima koji su napisani da traju poput zamaha u plivanju. Sunce zaranja na mračnoj pučini, šta ako nikada ne dođe do daha? To je jedan od najlepših stihova ove knjige jer je čitava Priroda, čitavo Čovječanstvo, počelo da traži svoj dah i da razmišlja o svom dahu“, naveo je Rakočević.
Da je zanimljivo da neko u današnje vreme romana piše poemu, istakao je Miomir Abović.
"Plivanje u Rastkovoj poemi je gotovo sakralni čin koji poprima te gotovo pa svete reference. Na njega se nadovezuju lirske asocijacije poetskog subjekta, a u Šejićevom slučaju je to jedinstvo Čoveka sa Prirodom i postizanje harmonije sa Prirodom te preko toga, postizanje harmonije sa samim sobom“, istakao je Abović.
Dodao je da Šejićev poetski izraz baštini simboliku i poetiku karakterstičnu za opus Vaska Pope“.
Šejić je istakao da su na početku njegove karijere stihovi koje je pisao bili oblepljeni na zidovima po celoj Srbiji, kao i da su mesto našli i na lecima kojima se vodila borba za demokratizaciju društva. Zbog njegove pesme koju je objavio Slavko Ćuruvija, kako je istakao, zabranjivane su novine.
„Objavljivanje sadržaja mi nije bilo najvažnije, ali je ova knjiga bila potreba za sabiranjem moje stalne želje za pisanjem u jednu celinu. I da - to jeste (…) neki momenat u kojem moraš da se izboriš sam sa sobom, sa svetom, da to ima smisla, da objasniš da taj je prostor i duh Boke u kojem se sjajno osećaš, specifičan i da o njemu vredi pričati. Pre svega, to treba podeliti sa morem“, rekao Šejić.
Rastko Šejić je novinar, reditelj, višestrani umetnik, putopisac i vođa neprofitne organizacije “Šta hoćeš”.
Dobio je na Festivalu dokumentarnog filma GRFEST u Gračanici za serijal TV emisija „Na veslu priča" u kom je razgovarao sa najznačajnijim književnicima Kosova i Metohije koji stvaraju na srpskom jeziku.
Tokom devedestih idejno je kao šef marketinga, predvodio pokrete za demokratizaciju društva – Studentski protest 1996/97, za koji je osmislio slogan ”Beograd je svet”, značenjski znak Pravo, sijaset letaka i uličnih akcija, kao i Studentski pokret “Otpor!” u periodu 1998/99, čiji je Šejić bio idejni tvorac.
Osim toga, vodio je i nekoliko nacionalnih kampanja nevladinog sektora. Radio je kao ratni reporter VIN-a Gordane Suše, bio asistent na stručnim ekonomskim predmetima na fakultetu, arhitekta veb sajtova, agent svetskih rege bedova za Istočnu Evropu, kretaor koncepta za TV kanale…
Autor je dokumentarnih TV serija “Na veslu priča”, “Odliv mozgova”, “Svetski”, “Boka pomorska” “Devojke iz sedamdesetih” kao i niza dokumentarnih filmova i video spotova.
Književno veče priredili su JU Muzej, galerija Tivat i Udruženje „Šta hoćeš“.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.