Iz istorije beogradske štampe
13. 10. 2022.
Beogradske opštinske novine, za razliku od političke štampe, pisale u javnom interesu
Novinari su između dva rata živeli teško, a novinarstvo nije bila ni poštovana ni omiljena profesija u javnosti složili su se naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju dr Rade Ristanović i naučni saradnik Instituta za noviju istoriju dr Aleksandar Stojanović.
Međuratni Beograd je bio grad velikih socijalnih razlika. Na jednoj strani nicale su velelepne vile, a na drugoj nehigijenska naselja, a novinari su, kako Ristanović kaže, bili osućeni na puku egzistenciju.
Kako je Ristanović dodao plate koje su primali jedva su bile dovoljne da im pokriju troškove za hranu, komunalne izdatke i kiriju za stan. Živeli su u neuslovnim stanovima, osuđeni da se jednom godišnje sele.
Za vreme okupacije Beograda (1941-1944) morao je da se vodi registar novinara i saradnika listova. Na osnovu ovih podataka, a pošto je u pitanju kratak vremenski period, Stojanović je izneo kako je izgledao foto-robot prosečnog novinara koji je sarađivao sa kolaboracionističkim listovima.
„Uglavnom su to bili muškarci u drugoj polovini 30-ih ili prvoj polovini 40-ih godina života, najčešće razvedeni ili neoženjeni, bez potomstva ili sa jednim detetom, a izuzetno retki su primeri više od dvoje dece, nesređenih materijalnih i životnih prilika“, rekao je Stojanović.
Kada je reč o obrazovanju, kako kaže, najčeće su to bili nesvršeni studenti Pravnog fakulteta, a njihova primanja su bila veoma skromna, u rangu primanja nižih činovnika u lokalnoj samoupravi ili prosečne penzije. Mnogi su kao adresu stanovanja navodili adresu redakcije lista u kome su radili.
On je dodao da su u međuratnom periodu prilike bile nešto povoljnije, ali s obzirom na to da je je u pitanju širi vremenski, a i prostorni okvir, ne može se izvesti jednako precizna analiza.
„Primetno je da su se u međuratnom periodu novinarskog pera često prihvatali studenti Pravnog ili Filozofskog fakulteta, kao i jedan broj umetnika čija je karijera još uvek bila u povoju. Materijalna situacija bila je bolja u odnosu na onu iz vremena okupacije, ali se i dalje radilo o skromnim prihodima koji nisu omogućavali luksuzan život“, rekao je Stojanović.
Novinari Opštinskih novina, kako ističe Ristanović, bili su u povoljnijoj situaciji od onih koji su radili u drugim dnevnim novinama.
Kako kaže, najveće stege cenzure davile su slobodu štampe tokom perioda Šestojanuarske diktature, kada su donete izmene zakona o štampi, čije su odredbe u suštini značile ukidanje slobode štampe. Ustanovljen je i Centralni presbiro – organ koji je pratio pisanje domaće i strane štampe i imao presudnu moć odlučivanja „šta ide, a šta ne ide“.
„Uvođenjem ovih mera cenzori su mogli da zabrane ulazak u zemlju strane štampe i objave domaće štampe. Odluke o zabrani donosili su policija ili državni tužioci“, rekao je Ristanović.
Pod udarom cenzure najčešće je bila politička štampa i to pod izgovorom zaštite ugleda kralja ili Dvora, države i ustavnog poretka. Stojanović je objasnio da je cenzura, naročito tokom 1920-ih godina, sprečavala objavljivanje tekstova tako što bi se na štamparski šablon cele ili dela stranice lista uoči štampanja stavljao papir, pa bi umesto zabranjenog teksta na tom delu novina ostala praznina.
„Ovaj vid cenzure bio je veoma čest, gotovo svakodnevan, i najčešće je pogađao opozicione listove i pojedina radnička glasila koja su bila pod uticajem komunista. Znatno ređe su se dešavale zaplene čitavog broja nekog lista, kada bi policijski organi zaplenili celokupni tiraž izdanja ili unapred sprečili njegovo štampanje. Posle više ovakvih zaplena sledila je zabrana izlaženja, odnosno gašenje lista“, rekao je Stojanović.
Gotovo svaka redakcija imala je zaposlene žene, ali su one uglavnom obavljale poslove lektora, korektora, sekretarice ili administrativca. Među novinarima one su bile izuzetno retke. U štampi su e izdvajala imena Ksenije Atanasijević, Isidore Sekulić, Mir-Jam.
Dragocenost Opštinskih novina za istoriju Beograda
Opštinske novine predstavljaju bitan izvor za istraživanje istorije Beograda. To dokazuju stotine članaka o istoriji grada, aktuelnim komunalnim problemima, pitanjima urbanizma i širenja grada, privrednom razvoju, pitanjima higijene i zdravstvene zaštite.
„Ratnim razaranjima i nemarom nestala su mnoga vredna arhitektonska zdanja. Fotografije na stranicama Opštinskih novina su retki svedoci njihove lepote i vrednosti“, rekao je Ristanović.
Opštinske novine su bile izuzetak u odnosu na praksu međuratne štampe u Jugoslaviji. Kako ističe Stojanović, slika tog vremena značajno se razlikovala u odnosu na predstave objavljivane u drugim listovima, a naročito političkim.
„Otvoreno su diskutovale o širokom spektru problema vezanih za život, funkcionisanje i razvoj Beograda, zadržavajući gotovo akademski ton i istupajući u javnom interesu. Arhivski dokumenti i sačuvane beleške vezane za međuratni period uglavnom potvrđuju stanje stvari, onakvo kakvo je bilo predstavljeno na stranicama Opštinskih novina“, rekao je Stojanović.
Kako kaže Stojanović još važniji deo za istoričare je službeni deo Opštinskih novina, u kojem su objavljivane odluke gradskih vlasti, zapisnici sa sednica, postavljenja i razrešenja činovnika.
„Taj deo ima karakter službenog glasila i predstavlja istorijski izvor prvog reda, jednako vredan kao ukaz kralja ili uredbe vlade, ili stenogramske beleške Narodne skupštine. Ozbiljno proučavanje istorije Beograda praktično je nemoguće bez Opštinskih novina“, rekao je Stojanović.
|
Cena dobre informisanosti Beograđani su za Opštinske novine morali da izdvoje sličnu sumu novca kao i za drugu dnevnu štampu. Kada to uporedimo sa cenom osnovnih namirnica onda se tokom tridesetih godina za jedan primerak Opštinskih novina nije mogao da kupi ni jedan hleb, koji je tada koštao oko tri |
*****************************************************************************************************
Tekst je nastao u okviru projekta "Beogradska opštinska štampa 1882 - 1941 - Svedočenje o istoriji prestonice" koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.