Putovanje kroz istoriju srpske štampe

24. 06. 2025.

Autor: Anja Milenković Izvor: UNS

Kako je štampa izveštavala o smrti Josipa Broza Tita

Vest o smrti Josipa Broza Tita 4. maja 1980. godine zauzela je centralno mesto u jugoslovenskoj štampi. Svi listovi, bez obzira na tematski okvir, usmerili su se tog i narednih dana na izveštavanje o ovom događaju.

Dnevna i nedeljna informativna štampa, poput Politike i NIN-a, odigrala je ključnu ulogu u medijskom praćenju smrti Josipa Broza Tita. Od zdravstvenih saopštenja koja su objavljivana mesecima pre smrti, preko vanrednih izdanja, pa sve do opisa sahrane i poslednjih oproštaja.

Već 4. maja, nekoliko sati pre nego što je objavljena vest o smrti, Politika je u svom redovnom izdanju prenela zvanično saopštenje o Titovom zdravstvenom stanju: „Lako poboljšanje zdravlja predsednika Republike, Josipa Broza Tita, postignuto poslednjih dana, i dalje se održava. Međutim, opšte zdravstveno stanje druga Predsednika je vrlo teško.“

Iste večeri, oko 22 časa, objavljeno je vanredno izdanje sa crnom naslovnicom i fotografijom Josipa Broza, ispod koje je stajalo: „Danas u 15:05 u Kliničkom centru u Ljubljani umro je naš predsednik Maršal Josip Broz Tito.“

Uz proglas i saučešća Saveznog izvršnog veća i Centralnog komiteta SKJ, najavljena je i sedmodnevna opštenarodna žalost — uz zastave na pola koplja i prekid redovnog radio i televizijskog programa.

NIN je 6. maja objavio posebno, vanredno izdanje sa crnom koricom i Titovom slikom, na kojoj je pisalo: „Josip Broz Tito 1892–1980“, uz njegov citat iz 1968:„Smrt zavisi od toga kako je neko živeo… Ljudi nikada ne zaboravljaju šta je bilo dobro kod nekog državnika“.

Naslovi u NIN-u, kao što je „Poslednja bitka Josipa Broza“, hronološki su pratili njegovo zdravstveno stanje od prijema u Klinički centar u Ljubljani 4. januara, pa do smrti 4. maja.

Istaknuto je da je „po savetu lekarskog konzilijuma predsednik republike Josip Broz Tito primljen... zbog ispitivanja krvnih sudova nogu“. Poseban prostor dat je konzilijumu i Titovim ličnim lekarima, kao i reportažama o dolasku svetskih državnika, komemoracijama i oproštaju građana.

I dok je Politika 5. maja ponovila ključne informacije iz prethodnog dana (naslovnica je sada počinjala rečju „Juče“), naredni brojevi su izveštavali o dočeku kovčega u Beogradu, redovima ljudi koji su čekali da se oproste, masovnim okupljanjima, povorkama i osećaju zamrznutog vremena u gradovima širom zemlje.

„U času ispraćaja širom zemlje“ — pisalo je, „Makedonija sa suzama u očima, kao da je vreme stalo’’,  ,,U Valjevu su radnici unosili televizore u fabrike da bi pratili prenos“.

Poseban akcenat stavljen je na međunarodnu pažnju i veličanstvenost sahrane. Politika prenosi da su delegacije iz čak 126 zemalja došle u Beograd, uključujući četiri kralja, šest prinčeva, 31 predsednika republika i brojne druge ugledne predstavnike.

„Nikada u istoriji sahrani nekog šefa države nije prisustvovao tako veliki broj državnika“, zapisano je.

Prenošene su izjave i govornika sa sahrane i novinara sa lica mesta, kao i simbolični momenti poput beogradskih taksista koji su besplatno vozili sve koji su rekli da idu na sahranu.

Paralelno, NIN je u rubrici „Jugoslavija: prvih dvanaest časova“ preneo atmosferu u zemlji od trenutka objavljivanja vesti do zore narednog dana.

Reporteri su pisali i o tome kako je izgledala reakcija sveta: „Prekinite sve! Umro je Tito!“, preneo je beogradski biro agencije Associated Press, a istu vest su ubrzo emitovale gotovo sve svetske agencije. „Svet je stao“, pisalo je. Norveški premijer lično je obavestio javnost, dok su televizije širom sveta emitovale vanredne emisije o Titu.

Najtužniji redakcijski sastanak "Na vest o Titovoj smrti desetine saradnika ‘Omladinskih novina’ došle su u redakciju. Još više njih, iz svih krajeva Srbije i Jugoslavije, javilo se telefonom… Tog 4. maja, negde pred ponoć, održan je najtužniji sastanak u redakciji: Takvo dežurstvo nije bilo planirano. Ali, svi su hteli da budu u redakciji, da se nađu pri ruci – ‘ako nešto zatreba’. A od tog trenutka pa do utorka uveče vrata redakcije nisu zaključavana. Niko nije gledao radno vreme, bukvalno se radilo danonoćno. Nikad nije bilo više saradnika u redakciji, pa opet – vladao je tajac. Bolnu tišinu remetile su jedino pisaće mašine koje su se zaustavljale samo kad je televizija prenosila ispraćaj iz Ljubljane, Zagreba, mimohod u Skupštini, potresna svedočanstva tuge, dostojanstva, ponosa“. Na predlog saradnika Srdjana Dživdžanovića, učenika VIII Birotehničko-pravne škole u Beogradu, odlučeno je da se umesto honorara za ovaj broj, celokupna svota uplati u Titov fond za stipendiranje mladih radnika i dece radnika.

Bi-Bi-Si je objavio: „Nije poznat u istoriji državnik koji je bio toliko voljen i poštovan od celog naroda.“

U narednim danima i Politika i NIN nastavili su sa opraštanjima, reportažama i prenošenjem reakcija iz svih krajeva Jugoslavije, od Beograda do sela Draginje, gde Romi prvi put nisu slavili 6. maj - Đurđevdan.

Komemoracija je održana i u redakciji Politike gde „ni ogromna hala nije mogla da primi sve zaposlene koji su želeli da izraze tugu“.

NIN je dodatno ponudio tekstove podsećanja na Titovu ulogu u kulturi i istoriji. Objavljen je i njegov prvi sačuvani tekst iz 1926. godine, „Obustavljen rad“, kao i sećanja novinara koji su ga intervjuisali, fotografije njegove porodice, tekstovi o sinovima Žarku i Miši.

U rubrici „Tito – građanin Beograda“ prenete su njegove reči:„Beograd sam uvijek volio i zato sam s velikom čežnjom čekao da što pre dođem u njega.“

 „U najtežim danima rata... mislio sam: u Beogradu smo otpočeli ustanak, u Beogradu ćemo ga i završiti.“

Objavljene su i reakcije svetskih lidera:  Indire Gandi, Hua Guofenga, Seku Turea, Urha Kekonena, Džimija Kartera, Princa Filipa i mnogih drugih.

Na kraju, redakcija NIN-a se i sama obratila čitaocima:

„Iako je vanredni broj štampan u znatno većem tiražu, mnogi čitaoci nisu uspeli da dobiju naš list. Razmatramo mogućnosti da ga ponovo štampamo“, što svedoči o izuzetno velikoj zainteresovanosti ljudi za ovu temu.

U oba lista, iako su vesti o Titu bile dominantne, povremeno su se vraćale i redovne rubrike – kulturni programi, izložbe, sportski rezultati, TV vodič… Ali duh žalosti ostao je prisutan dugo nakon sahrane.

Zabavna štampa o Titovoj smrti

O smrti Tita nisu pisale samo informativne novine, već su se čak i zabavni listovi u potpunosti posvetili ovoj temi.

“Duga”, prvi lustrovani list u SFRJ, objavila je prvi broj nakon Titove smrti 8. maja 1980. godine. Titova crno-bela fotografija se nalazila na naslovnici, a od teksta velikim slovima „TITO 1892-1980“.

Sa druge strane naslovnice nalazio se crtež Tita. Ovaj list takođe je na početku preneo proglas  predsedništva SFRJ i Centralnog komiteta SKJ.

Uprkos njihovoj uobičajenoj tematici, ceo broj od 8. maja bio je posvećen Titu.

Mogli su se pročitati naslovi poput:  Nastavićemo putem koji nam je Tito ukazao, Beograđanin Tito, Oproštaj od Heroja, Ćutanje zemlje, Ratnici se ispraćaju stojeći… Pisali su o Titovom životu, o prethodnim konferencijama i skupštinama i prenosili su njegove važne govore: Titov izveštaj na Petoj konferenciji KPJ, Stroj proletera u Rudom, prvo zasedanje Avnoj-a…  

Isticali su Titovu ideju samoupravljanja i podsetili na njegovu, kako kažu, istorijsku odluku iz 1950. o Zakonu o radničkim savetima, po kome fabrike pripadaju radnicima. Uz pomoć ovog zakona vizija o neposrednoj vlasti radnika, iz doba Pariske komune, ostvarena je u praksi.

U rubrici pod naslovom ,,Titove misli”  dve strane posvećene su rečenicama koje je Tito izgovarao, izvučene iz brojnih govora, razgovora i referata: ,,Jugoslavija je mala zemlja ali njen glas se daleko čuje'', ,,Radimo kao da će sto ili pet stotina godina biti mir, a spremajmo  se i spremimo se kao da će sutra otpočeti rat''.

U delu ,,Heroji o heroju” prenosili su reči koje su za života o njemu govorile istaknute ličnosti poput  Miodraga Milovanovića Luneta, Danice Milosavljević, Vukosave Mićunović, Saše Javorina, Vojina Đurašinović Kostje i drugi.

U tekstu „Čovek XX veka” objavljene su izjave stranih državnika i političara o Titu: Moamera El Gadafija, Nasera, Brežnjeva, Džavaharlala Nehre... Kako su pisali, žene na Titovim svetlim stazama, željne istine i pravde, oprostile su se od druga Tita: ,,Danas su žene Titove Jugoslavije zanemele. Još jednog sina su izgubile. I više!''

Sledeći broj izašao je 24. maja, a na naslovnici nalazila se devojčica u školi koja je na tabli napisala „Tito”. Prepričavani su dani u mesecu tuge: ,,Dani bola i ponosa”.

Među tekstovima se našao i intervju ,,Prvi pionir kod druga Tita, Devojčica na Titovom krilu” sa Nadeždom Rakčević-Zorić profesorkom srpskohrvatskog jezika u beogradskoj OŠ ,,Maksim Gorki'' koja je bila  član prve delegacije najmlađih kod druga Tita.

U ovom broju objavljene su i anegdote iz narodnooslobodilačkog rata, u tekstu  ,,Vrhovni komandant voleo je da se šali”.  U ostatku izdanja bili su tekstovi o sportu,  muzici, glumi.  U ovom broju se ponovo pojavljuju reklame kojih u prethodnom nije bilo.

„Jež”, humoristično-satirični mesečni list, takođe je svoje izdanje koje je izašlo 9. maja posvetio Titu. Na naslovnici se nalazila karikatura Josipa Broza Tita koju je napravio Rudi Stipković, a koja je bila nagrađena na VII međunarodnom salonu karikature u Montrealu, 1970. godine.

,,Ovaj broj sa najdubljim poštovanjem posvećujemo našem predsedniku, drugu Titu” pisala je u uvodu redakcija“Ježa” a u tekstu su govorili o njihovim susretima sa Titom. List je bio pun karikatura Tita u raznim situacijama, a tekstovi su bili satirični i humoristični. Objavili su izbor portreta-karikatura predsednika Tita -kako su ga videli naši i svetski karikaturisti. List “Jež” je, iako s poštovanjem, u svom stilu odao pomen liku i delu Josipa Broza Tita.

Tito u ženskoj štampi

I ženska štampa, u to vreme obično usmerena na modne trendove, recepte i porodične savete, priključila se opštoj atmosferi žalosti.

„Žena“, časopis za društvena i kulturna pitanja o mestu i ulozi žene i porodice u društvu, drugi broj iz 1980. godine posvetio je Titu. Na naslovnoj strani nalazi se lik Tita u steni. Pretežno svi tekstovi u ovom broju bili su posvećeni njemu.

Tekst “Tito- socijalističko samoupravljanje žene” govorio je o tome kako se njegova vlast odnosila prema ženama, iz ugla žena kao i kroz njegove govore iz prošlosti.

“U proteklom periodu postignuti su veliki rezultati u zapošljavanju i obrazovanju žena, zaštiti materinstva, poboljšanju uslova njihovog života i rada. Međutim, na tom putu moramo biti još odlučniji i učiniti više...”, pisalo je.

Franciska Jurak je za “Ženu”, kroz tekst “Tito i ravnopravnost žena”, o njemu rekla: “Osnovna Titova misao o ulozi žena u novoj Jugoslaviji bila je njihovo najaktivnije uključivanje u rešavanje strateških pitanja izgradnje socijalizma. Pozivao je žene i organizacije žena na izvršavanje najvažnijih zadataka”.

Jelica Radojčević je u tekstu ,,Žene u delegatskom sistemu” iznela statistiku koja ukazuje da je u proseku, u različitim delegatskim strukturama, procenat žena bio oko 25%. Jedan od tekstova posvećen je i njegovoj majci Mariji Broz. Već u sledećem broju ovog lista, Tito se više ne spominje.

“Bazar”, magazin za ženu i porodicu, prvo izdanje posle smrti objavio je 8. maja. Oni su znatno manje prostora posvetili Titu. U ovom izdanju prenosili su pisma pionirki i pionira posvećenih Titu. Osim toga, pisali su o ženama iz sveta, kozmetici, ljudskim pričama, modelima odeće za punije i slično.  U sledećem broju, 22. maja, zbog telefonskih i pisanih molbi čitatelja objavili su šemu za goblen portreta druga Tita, uz reči: ,,izlazeći u susret željama čitateljki i čitalaca”, bez preteranih emocija i bez ikakvog izražavanja žalosti, kao ni u prethodnom broju.

Jedini tekst u kome su iskazali emociju kao redakcija, bilo je u članku u kome su govorili o Danu mladosti bez Tita: “Nikada još nismo dočekivali dan mladosti nesrećniji i setniji”.

Kako je vojna štampa ispratila maršala

Tito je za vojsku bio više od predsednika — bio je njen komandant i osnivač. Zato su se vojni listovi od njega oprostili naročito snažno.

“Vojno delo”, opštevojni teorijski časopis, koji je izlazio dvomesečno, u maju 1980. godine objavio je vanredno izdanje, sa crnim koricama i crvenim slovima,  za razliku od sive boje korica na redovnim izdanjima.

Ovaj broj bio je obimniji od svih dotadašnjih, sa više od 350 strana posvećenih isključivo Titu. Objavljeni su govori sa komemorativne sednice Oružanih snaga SFRJ, analize njegove vojne strategije, uloge u partizanskom pokretu i stvaranju narodne armije.

Istaknut je kao „istorijski simbol“, „tvorac koncepcije opštenarodne odbrane“ i „strateg revolucije“.

U posebnoj rubrici objavljen  je izbor Titovih govora vojnim jedinicama, kao i prikaz njegovog lika u očima međunarodne javnosti.

I redovni broj za maj/jun počeo je tekstovima o Titu, a posebna pažnja posvećena je izdavanju njegovih sabranih dela.

Pukovnik Miša Leković, jedan od piređivača sabranih dela, pričao je kako su radili na tome:  ,,Izdavanje Titovih Sabranih dela ocenjeno je, mislim s pravom, kao najveći i najznačajniji izdavački poduhvat u nas”.

Ilustrovani nedeljnik “Front” u dva uzastopna broja (5. i 12. maj) u potpunosti je posvetio svoj sadržaj Titu. Prvo izdanje objavljeno je sa crnom naslovnom stranom, Titovom fotografijom i parolom: „Druže Tito, mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo“.

Unutrašnjost broja bila je ispunjena fotografijama i  sećanjima, s akcentom na Titov privatni život i detinjstvo, više nego na vojnu karijeru. Sledeći broj doneo je izveštaje sa sahrane, opise tuge širom gradova, izveštaje sa Centralne komemorativne sednice, kao i emotivne reportaže iz Ljubljane, Zagreba i Beograda.

,,Nedogledne kolone ljudi, poput treperave reke, primiču se i ulivaju u svima nam dobro znano zdanje Skupštine Jugoslavije. Proći pored odra našeg Tita. Pored odra! Čoveku se čini da jedino tako može poverovati da nam je otišao najrođeniji”.

 Upečatljiva je i rubrika „Voljenom Titu“, u kojoj su objavljivana pisma čitalaca redakciji. “Front” je i u narednim brojevima nastavio da objavljuje sadržaje vezane za Tita i Dan mladosti.

“Narodna armija”, koja je i ranije redovno pratila Titov rad, nastavila je s tom praksom u vreme žalosti.

Prvi broj nakon smrti imao je crna slova na naslovnici i nosio naslov: „Poslednji pozdrav drugu Titu: tuga, dostojanstvo i odlučnost“.

U rubrici „Iz reporterske beležnice“ opisan je jedan od poslednjih susreta Tita s delegacijom oružanih snaga u Karađorđevu, u kom je naglašeno da je i tada komunikacija sa njim više ličila na druženje nego na formalni protokol.

,,Već od prvog trenutka susreta Tita sa svojim najviđenijim generalima nestalo je protokola. Domaćin je bio vedar, dobro raspoložen i oran za razgovor”.

U narednom broju objavljeni su razgovori sa učenicima vojne gimnazije „Bratstvo i jedinstvo“, koji su se zavetovali da će još bolje učiti i govorili o svojim osećanjima povodom Titove smrti.

,,Rečima se teško mogu iskazati misli i osećanja, jer se mnogo toga nabralo pa steže u grudima i u srcu. Osećam se nekako čudno, ne mogu da shvatim tu užasnu istinu”. Do kraja maja, “Narodna armija” je zadržala Tita kao glavnu temu, ali  vraćajući uobičajenu crvenu boju naslovnice.

Časopis “Mornarički glasnik”, koji inače prati teme ratne mornarice, u redovnom broju za maj/jun posvetio je prve strane Titu, fotografijom s proslave Dana mladosti i porukom „Druže Tito, mi ti se kunemo“.

U istom broju objavljen je i tekst Tihomira Vilovića pod naslovom „Titovo srce je bilo veliko, ljudsko“, nakon čega su sledile redovne rubrike. Ipak, vanredno izdanje, koje je izašlo u maju, bilo je u potpunosti posvećeno Titu,  uz proglas, pregled biografije, izjave ožalošćenih pripadnika Ratne mornarice i tekst generala Nikole Ljubičića, koji je Titu uputio ličnu posvetu.

U više navrata naglašeno je da je podrška koju je mornarica dobijala od Tita „nerazdvojni deo njegovog državničkog i revolucionarnog stvaralaštva“.

Sport u žalosti

Dana 4. maja 1980, utakmice u Splitu (Hajduk–Crvena zvezda), Zagrebu (Dinamo–Željezničar) i Sarajevu (Sarajevo–Osijek) prekinute su vešću o Titovoj smrti. Na terenima zavladala je tišina, igrači su zajedno sa gledaocima na licu mesta odali počast drugu Titu i sa suzama u očima napustili stadione.

To pokazuje koliko je ovaj događaj potresao i sportski svet, a kako je izgledalo iz ugla štampe, najbolje svedoči izveštavanje lista “Sport”.

Ovaj dnevni sportski list posvetio je Titu svoje naslovnice i većinu tekstova od 5. do 10. maja. Naslovne strane bile su crne, sa velikim fotografijama i oproštajnim parolama. Petog maja osvanula je naslovnica sa Titovom slikom i porukom: „Umro Tito – živi delo“.

Prenosili su proglas, saučešća, izveštaj o dolasku posmrtnih ostataka iz Ljubljane u Beograd, najavu sahrane i sadržaje koji su podsećali na Titovu vezu sa sportom. Posebna pažnja posvećena je njegovim izjavama o značaju sporta.

Prenesene su Titove reči iz ranijih govora, intervjua i knjige ”Tito i sport”.

„Treba posvećivati najveću pažnju razvitku sporta i činiti sve da ga ljudi zavole. Jer to nije samo u interesu zajednice, u interesu odbrane zemlje, nego i svakog pojedinca. Na primer, čovek koji se bavi sportom teže podleže raznim bolestima. Kada to kažem ja polazim i od sebe. Uvek sam se bavio sportom i to mi je mnogo koristilo, jer sam zbog toga i fizički i inače otporniji“.

Podsećali su i na njegove poruke sportistima: „Sportisti su čvrsti i jaki ljudi. Mi treba da stvaramo od naših građana čvrste i jake ljude koji će moći da podnesu i najveće fizičke napore, ako je potrebno. To ćemo postići voljom i pravilnim fizičkim vaspitanjem, negovanjem sporta“.

List je preneo i delove iz knjige “Tito i sport”, koju je priredio Boris Bakarač u saradnji sa Direkcijom osmih mediteranskih igara, a objavila je zagrebačka „Stvarnost“ 1979. godine.

U danima nakon smrti, „Sport“ je objavljivao sećanja sportista koji su imali priliku da lično upoznaju Tita.

Košarkaš Mirza Delibašić, bokser Mate Parlov, kao i brojni drugi sportisti delili su svoje utiske. Mate Parlov, prisećajući se meča u Milanu 1978. i susreta sa Titom nakon osvajanja titule svetskog šampiona kada mu je čestitao pobedu, izjavio je:  ,,Bio sam ponosit zbog toga više nego što sam postao šampion sveta.“

Jugoslovenski reprezentativac u veslanju Duje Bojančić, prisećao se kako je to bilo kada ih je kao sportiste olimpijce u novembru 1968. posle Olimpijskih igara u Meksiku, Tito primio u Belom dvoru, čestitao na uspesima i razgovarao sa njima, dao im je svoju sliku sa potpisom za koju on kaže: ,,Čuvam tu sliku, draža mi je od svih medalja koje sam osvojio u karijeri'' i dodao : “Tito je za mene živ dok sam i ja živ, ja samo znam za njega''.

 Pored sportista, objavljen je i telegram saučešća Lorda Kilanina i Međunarodnog olimpijskog komiteta: „Beskrajno će nedostajati vašim i sportistima sveta“.

U narednim brojevima list „Sport“ se vraćao uobičajenim  sportskim dešavanjima ali je i dalje u svakom broju po neki tekst posvećivao Titu.

Mladi o Titu

Vest o Titovoj smrti snažno je odjeknula i među mladima — i to se jasno videlo u omladinskoj i studentskoj štampi. 

„Student“, list beogradskih studenata za društvena, politička i kulturna pitanja, objavio je vanredno izdanje pod naslovom ,,Nastavljamo tvoje delo”. U njemu je preneto zajedničko pismo ujedinjenih studentskih organizacija, uključujući Univerzitet u Beogradu, Univerzitet umetnosti, Zajednicu viših škola, Konferenciju Saveza komunista i Univerzitetsku konferenciju Saveza socijalističke omladine.

 ,,Studenti i nastavnici, drugi radni ljudi univerziteta i viših škola u Beogradu s dubokim bolom i s osećanjem neizmerne tuge primili su vest o smrti druga Tita… Svesni težine gubitka se ne obeshrabrujemo. Titovo revolucionarno, naučno i ljudsko delo ostaje inspiracija i podstrek, ono podržava i hrabri, ono i dalje vodi“.

List je objavio i isečke iz njegovih govora, sabranih dela i misli o mladima i obrazovanju.

 Tito je rekao: „Gledajući našu omladinu mi ne treba da budemo pesimisti“, ali  je i ukazivao na probleme u obrazovnom sistemu: „U procesu obrazovanja još uvijek dominiraju hijerarhijski odnosi umjesto konstruktivne stvaralačke saradnje“ .

Preneta su i studentska svedočenja sa različitih fakulteta – od Filološkog do Više ekonomske škole.

„Ja mislim da je ova generacija toliko čvrsta da nastavi putem koji su stariji krenuli“.

„Napravimo lepu Jugoslaviju, onakvu kakvu je Tito hteo“.

„Presrećna sam i ponosna što sam Titov savremenik. Moj doprinos Titovoj mladoj generaciji će biti mali, ali ipak značajan “.

Redovni broj lista „Student“ od 14. maja objavio je autorske tekstove studenata o Titu, kao i izveštaj sa April meeting-a: „Uobičajena živost, glasni razgovori i pesma, utihnuli su na ovogodišnjem April meeting-u. Susret delegata 18 studentskih organizacija sa predstavnicima beogradskih univerziteta protekao je u znaku žalosti i iskrenog saučešća povodom smrti našeg voljenog Predsednika.“

Objavljena je pesma iz 1945. godine, Pjesma prvoborcu, autora Stjepana Jambreca, posvećena Titu:

„Ti si prvi, imao si smjelosti da klikneš krvniku: – Stoj! – i narod osvetni da povedeš u boj, kroz more suza i krvi…“

„Omladinske novine“, list omladine Srbije i Jugoslavije, objavio je 7. maja broj sa naslovnicom na kojoj je Titova fotografija i natpis: „Večnost ima ime“.

 Preneli su proglas, telegram saučešća i reakcije mladih iz različitih delova zemlje: Kragujevca, Vojvodine, Kosova, Niša, Užica, Požarevca, Bora, Leskovca, Šapca… Poseban prostor dat je Titovim porukama omladini: „Nakaradna gledišta o apolitičnosti naše omladine“.

„Narodi koji imaju takvu omladinu ne treba da se boje za svoju budućnost“.

U broju od 17. maja objavljen je tekst ,,Kako smo pravili prošli broj”, koji beleži atmosferu u redakciji nakon vesti o smrti.    

Tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džimi Karter izjavio je tada da je Tito, kao vođa partizanskog otpora i dugogodišnji predsednik Jugoslavije, imao ključnu ulogu u stvaranju i očuvanju posleratne države Jugoslavije.

Ukazujući na njegov međunarodni značaj, Karter je dodao: „On je bio poslednji živi član one grupe državnika koji su osnovali i doveli pokret nesvrstanih do današnjeg značaja u međunarodnoj politici”. Tu izjavu prenela je Politika 5. maja 1980. godine, dan nakon Titove smrti.

Tito lovac 

Poznato je da je Josip Broz Tito bio strastveni lovac, pa zato nije iznenađujuće što je i lovačka štampa posvetila pažnju njegovoj smrti.

„Lovačke novine“, dvonedeljnik iz Novog Sada, nisu objavile vanredno izdanje, ali su redovni broj od 15. maja u potpunosti posvetile Titu. Ceo broj štampan je crno-belo, a u uvodu su preneli saopštenje konzilijuma lekara i zvanični proglas.

Na stranicama su se našli izveštaji o prenosu posmrtnih ostataka iz Ljubljane u Beograd, o tome kako su ga građani dočekali 5. maja, kao i izrazi saučešća iz zemlje i sveta.

Zastupljeni su govori i izjave stranih državnika, delovi iz knjiga o Titu, a sadržaj se uglavnom oslanjao na preuzete tekstove i biografske prikaze. Bilo je manje autorskih priloga posvećenih njegovoj lovačkoj karijeri, ali je i ovim izdanjem zabeleženo da je i u lovačkom svetu njegova smrt ostavila dubok trag.

Smrt Josipa Broza Tita predstavljala je jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji socijalističke Jugoslavije, a mediji su odigrali ključnu ulogu u oblikovanju načina na koji je taj događaj doživljen.

Informativna, omladinska, sportska, vojna, pa čak i zabavna štampa ujedinile su se u izražavanju kolektivne tuge, poštovanja i oproštaja. Kroz pažljivo uređene naslovnice, emotivne tekstove i izveštaje, novine su tog maja 1980. godine postale ne samo hroničari stvarnosti, već i aktivni učesnici u izgradnji nacionalnog narativa o kraju jedne epohe.

 

 

 

Ovaj tekst nastao je  u okviru projekta "Prelomni događaji 20. veka kroz beogradsku štampu", koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje