Privatizacija medija od 2014. godine
27. 12. 2018.
Prodaja odložena zbog vraćanja imovine Radio-televizije Kragujevac Gradu
Grad Kragujevac, osnivač Privrednog društva Radio-televizije Kragujevac (PD RTK), uknjižio se kao vlasnik „objekta koje je ranije koristio RTK“, a ovoj medijskoj kući na korišćenje bez naknade na određeno vreme dao prostorije za rad, rečeno je Udruženju novinara Srbije (UNS) u Ministarstvu privrede.
Ministarstvo će, kako je rečeno UNS-u, ovom Društvu poslati zahtev za utvrđivanje nove fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza kapitala RTK sa stanjem na dan 31. decembra 2018. godine.
„Jasnim razgraničenjem imovine i utvrđivanjem prava korišćenja, rešeni su i višegodišnji, ponegde i decenijski problemi plaćanja troškova koje Društvo nije samo stvaralo. Godišnje je Društvo samo za komunalne troškove drugih lica, i fizičkih i pravnih koji su bili u zgradi, plaćalo više od milion dinara“, rekla je UNS-u direktorka PD RTK Jelena Vuković.
Kako je dodala, PD RTK “proizvodnju i emitovanje radijskog i televizijskog programa obavlja kao i ranije sa dve lokacije: u ulici Branka Radičevića 9 i u TPC Radnički, u ulici 27. marta 19/2“. Grad Kragujevac sada se knjiži kao vlasnik prostora u obe zgrade koji je koristio RTK.
„Prostorije na navedenim lokacijama Grad Kragujevac je Društvu dao na korišćenje dok traje delatnost. Program Televizije Kragujevac se realizuje i emituje iz prostorija u TPC Radnički, dok se Radio Kragujevac, kao i prethodnih 30 godina, od skoro 49 koliko postoji, emituje iz zgrade u ulici Branka Radičevića 9“, rekla je UNS-u Vuković.
Ona kaže da se „nakon racionalizacije poslovanja pojavio višak poslovnog prostora u zgradi u Branka Radičevića 9, koji je ustupljen drugim korisnicima, među kojima su i ’Kragujevačke novine’, a korišćenje prostora u TPC Radnički nikada nije bilo pravno regulisano za 22 godine, koliko se u njima nalazi Televizija Kragujevac“.
Podsetimo, Ministarstvo privrede je krajem januara ove godine raspisalo “javni poziv za prikupljanje pisma o zainteresovanosti za učestvovanje u postupku privatizacije“ RTK , a zatim je, kako je rečeno UNS-u, „dopisom pozvalo PD RTK da dostavi popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala na dan 31. decembar poslednje poslovne godine“. U Ministarstvu su naveli i da su im popis i procena dostavljeni u aprilu, a zatim u maju ove godine.
Kako su UNS-u rekli, na poziv je pristiglo jedno pismo o zainteresovanosti.
Na najavu Ministarstva da će u narednom periodu poslati PDK RTK zahtev za utvrđivanje nove tržišne vrednosti, Vuković kaže da će ovo Društvo novu procenu uraditi i dostaviti kada Ministarstvo privrede od njih to bude tražilo.
Na pitanje UNS-a kada očekuje da će biti završena privatizacija RTK-a, Vuković je rekla da to „ne može da proceni, jer ne zavisi od zaposlenih u RTK“.
Trenutno je u RTK 30 radnika (22 na neodređeno vreme) koji rade u tri sektora: poslovni, programski i sektor produkcije, rekla je UNS-u Vuković i dodala da su ove godine postavili i radijske predajnike u Opštinama Aranđelovac i Knić.
„Do 2014. godine u RTK bilo je zaposleno 96 ljudi i angažovan veći broj honorarnih saradnika, a nakon privatizacije 2015. godine u našoj medijskoj kući je ostalo 77 zaposlenih“, rekla je UNS-u Vuković.
Podsetimo, RTK je privatizovan 2015. godine kada ga je kupio kruševački biznismen Radoica Milosavljević. Ipak, privatizacija je početkom 2017. godine poništena, jer Milosavljević nije ispunjavao obaveze predviđene kupoprodajnim ugovorom.
Gradu Kragujevcu je u junu 2017. godine privremeno vraćeno vlasništvo nad ovom medijskom kućom, kojom je trebalo da upravlja do nove privatizacije.
Na pitanje UNS-a kada očekuje ponovnu privatizaciju RTK, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić rekao je da je „sada sve u nadležnosti Ministarstva privrede“.
„Grad Kragujevac i RTK su sve neophodne radnje završili na vreme, za šest meseci“, rekao je UNS-u Nikolić.
Inače, Grad je iz budžeta za 2019. godinu izdvojio 37 miliona dinara za RTK, o čemu je UNS pisao, a za konkurs za sufinansiranje medijskih projekata osam miliona dinara.
Kragujevac od uvođenja projektnog sufinansiranja medija, 2015. godine, nije za medijske projekte izdvajao niti jedan dinar.
Tekst je nastao u okviru projekta „Novinari i mediji – koliko nas zaista ima“ . Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.