Privatizacija medija od 2014. godine
05. 11. 2015.
Kako vlada javlja, nema više Tanjuga
Odlukom Vlade prestala je da postoji novinska agencija Tanjug, potvrdilo je Ministarstvo kulture i informisanja. Svi zaposleni, njih 188, dobiće neisplaćene zarade i otpremnine.
Kako je „Politika” već pisala, ova medijska kuća, koja ni u drugom krugu privatizacije nije uspela da pronađe novog vlasnika, prestala je pravno da postoji 31. oktobra, kada je rok za privatizaciju medija istekao i istovremeno prestao da važi i zakon o Tanjugu. Na taj način zaposleni su ostali uskraćeni za pravo da besplatnim prenosom akcija postanu vlasnici svog medija, iako je Zakon o javnom informisanju predvideo tu mogućnost.
Uprkos tome što je stigla zvanična odluka o gašenju ovog javnog preduzeća, direktorka agencije Branka Đukić ni juče nije odgovarala na naše pozive. Kako saznajemo od zaposlenih, stanje u redakciji Tanjuga je redovno – vesti se emituju, a raspodeljeni su i zadaci za današnje događaje.
– S nama niko iz menadžmenta nije razgovarao. Rečeno nam je samo da ćemo detalje naše sudbine saznati posle današnjeg kolegijuma – rekao je za „Politiku” jedan od zaposlenih.
Da je menadžment Tanjuga ipak svestan situacije nagoveštava jedino podatak da je otkazana današnja svečanost povodom 72. godišnjice ove novinske agencije, kojoj je trebalo da prisustvuje i diplomatski kor.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture Saša Mirković kaže da se Tanjugu desilo ono u šta menadžment tog medija očigledno nije verovao – da će zakon biti primenjen.
– Ova novinska agencija imala je svoj zakon, koji je prestao da važi 31. oktobra, a samim tim prestao je da postoji i Tanjug. Da li je bilo vremena da se raspiše poziv za privatizaciju besplatnim prenosom kapitala na zaposlene, pošto se ni u drugom krugu nije pojavio kupac i zašto to nije urađeno, pitanje je za Agenciju za privatizaciju i menadžment Tanjuga – kazao je Mirković.
Naš sagovornik dodaje da je u medijima pogrešno interpretirana njegova izjava da su tržištu Srbije dovoljne „dve novinske agencije, Beta i Fonet”.
– Vreme će pokazati da li su Srbiji dovoljne te dve agencije. Moj stav je da je potrebno imati što više informacija iz različitih izvora – pojašnjava Mirković.
Bez Tanjuga, srpska medijska scena je osakaćena, izričit je generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović.
– Iako je ova novinska agencija pre privatizacije bila favorizovana, sada je diskriminisana. A to nije cilj medijske reforme. Zaposlenima nije smelo da bude ukinuto pravo na besplatnu podelu akcija. Tanjug ima veliki broj vrednih ugovora i radnici su, ako ništa drugo, bar mogli da pokušaju da rade – kaže Brajović.
Šta znači nestanak Tanjuga za srpsku medijsku scenu? Direktor i urednik „Večernjih novosti” Ratko Dmitrović uveren je da će se gašenje najstarije novinske agencije negativno odraziti na stepen obaveštenosti brojnih redakcija i novinara koji su koristili njihove usluge.
– To neće moći da nadoknade druge agencije, jer je Tanjug imao veliki broj zaposlenih, u zemlji i svetu – rekao je za naš list Dmitrović.
Sumnju u ispravnost odluke vlade izrazio je i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa RTS-a Nenad Lj. Stefanović. U kratkoj izjavi za „Politiku” kazao je da pamti vremena kad je Tanjug bio jedna od pet najznačajnijih novinskih agencija na svetu.
– Znam da mediji nestaju i propadaju, razumem i da je neko novim zakonom sve to nacrtao i predvideo, ali nisam siguran da je ovo dobro rešenje – kaže Stefanović.
Reakcija političara juče je izostala. Oglasila se jedino predsednica Demokratske stranke Srbije (DSS) Sandra Rašković-Ivić, koja je u pisanom saopštenju poručila da će se „prestankom rada Tanjuga smanjiti mogućnost obaveštavanja srpske javnosti o događajima u zemlji i svetu iz objektivnog, srpskog izvora”.
Tanjug u brojkama
Novinska agencija Tanjug osnovana je pre tačno 72 godine, 5. novembra 1943.
Prema podacima dostupnim na sajtu, godišnje emituje oko 130.000 informacija, 36.000 video-izveštaja, 350.000 fotografija, 2.100 vesti na engleskom i 12.500 tonskih izveštaja.
Oko sto medija u Srbiji i regionu pretplaćeno je na njihov servis vesti, fotografija i video-priloga.
U Tanjugovoj arhivi nalazi se 3,5 miliona fotografija značajnijih događaja u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i svetu od Drugog svetskog rata do danas.
Han: Sloboda medija od ključne važnosti
Sloboda medija i izražavanja je od primarne važnosti za proces proširenja Evropske unije, izjavio je juče komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han, otvarajući konferenciju o slobodi medija u Briselu. „Medijska sloboda je u samom srcu politike proširenja”, rekao je Han otvarajući konferenciju „Spik AP!” („Progovori!”) o slobodi govora na zapadnom Balkanu i u Turskoj.
Han je kazao da sloboda govora nije predmet pregovora i da je duboko zabrinut zbog vesti koje dolaze iz regiona i Turske. „Ne može se govoriti o vladavini prava i istovremeno zatvarati novinari samo zbog kritikovanja vlasti”, rekao je komesar u jasnoj aluziji na Tursku, koja drži svetski rekord u broju novinara osuđenih na zatvorske kazne.
On je na ovoj konferenciji, na kojoj su bili prevodioci za srpski, bosanski i crnogorski jezik, ukazao da se novinari danas suočavaju sa brojnim izazovima i da je centrima moći i medijskim magnatima u interesu da ima što manje nezavisnog i istraživačkog novinarstva. „Otkazuju se popularni politički televizijski programi, ometa se istraživačko novinarstvo, a ne verujem da je to znak da su političari postali pošteni i da je sve u redu”, rekao je komesar.
Han je primetio da EU ima izvesnu moć da utiče na vlasti da ne ugrožavaju slobodu štampe samo tokom pretpristupnih pregovora, a da posle učlanjenja nema više uticaja na to. „Zbog toga je neophodno da se sloboda štampe obezbedi tokom pregovaračkog procesa, jer je posle kasno”, rekao je.
Poslanica i potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček je kritikovala Hana što ovu konferenciju nije zakazao pre izbora u Turskoj i rekla da su zatvaranje medijskih kuća i krivični progon novinara u Turskoj neprihvatljivi.
Lunačekova je rekla da misli da je potpuno pogrešno bilo da se zbog Turske odlaže izveštaj o napretku i da to oduzima kredibilitet EK kad kritikuje vlade zbog slobode medija.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.