Privatizacija medija od 2014. godine
04. 11. 2015.
Hoće li Tanjug prestati da javlja
Rok za privatizaciju medija istekao je 31. oktobra, a tada je prestao da važi i Zakon o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug. Time je ovaj medij, koji nije uspeo da pronađe novog vlasnika, pravno gledano, prestao da postoji. Kakva je sudbina Tanjuga, s obzirom na to da je premijer Aleksandar Vučić nedavno kazao da s tim u vezi postoji nekoliko mogućnosti, juče nismo mogli da saznamo u ministarstvima za kulturu i privredu, a ni u Agenciji za privatizaciju.
Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović kaže za „Politiku” da je upravo slučaj Tanjuga pokazatelj da su država i mediji u proces privatizacije ušli nespremni.
- Kada se, ni prilikom drugog pokušaja prodaje Tanuga, kupac nije pojavio, Agencija za privatizaciju je imala vremena da ponudi menadžmentu mogućnost prenosa kapitala na zaposlene bez naknade. Kako to nije urađeno pre prestanka važenja zakona o Tanjugu, radnici su ostali bez prilike da postanu vlasnici medija u kom rade - objašnjava Brajović.
Direktorka Tanjuga Branka Đukić juče nije odgovarala na naše pozive, a zaposleni u ovoj novinskoj agenciji kažu da nemaju informacije o svojoj sudbini.
- Niko nam se nije obratio i objasnio šta nas čeka. Kuloarske priče kažu da Tanjug odlazi u istoriju, a nas 188 zaposlenih trudi se da radi kao da je sve u savršenom redu, svesni da nam je budućnost neizvesna - kazao je jedan od radnika Tanjuga.
Zakon o javnom informisanju predvideo je da u slučaju da nema zainteresovanih kupaca za medij, on besplatnim prenosom kapitala pređe u ruke radnika.
Besplatnim prenosom kapitala zaposlenima do sada je privatizovana samo Radio-televizija Vranje, ali neslavno.
Naime, Agencija za privatizaciju odlučila je da novinari ne mogu da budu stopostotni vlasnici medija u kom rade, pa je akcije pomenute televizije raspodelila tako što je 67 odsto preneto u Akcionarski fond, a zaposlenima ostatak. Na taj način, RTV Vranje je i nakon privatizacije većinski ostala u vlasništvu države.
Tadašnji direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara odluku je obrazložio pozivajući se na Zakon o privatizaciji, „prema kom su privatizovana sva druga preduzeća”, dok je Ministarstvo kulture i informisanja objašnjenje smatralo neutemeljenim i pravno neodrživim, pozivajući se na „svoj” propis - Zakon o javnom informisanju. Podrška ideji da zaposleni u TV Vranju postanu vlasnici tog medija stigla je i od Ministarstva privrede. Naime, zbog sporne odluke ministarstvo je pokrenulo nadzor nad radom agencije.
- Ni danas ne znamo rezultate nadzora, niti nam se ko obraćao. Protiv Agencije za privatizaciju pokrenuli smo tužbu pred Upravnim sudom - podsetio je doskorašnji direktor RTV Vranje Zoran Veličković.
Televizija Tutun je, takođe, jedan od medija koji se spremio da pređe u ruke radnika. Uslove za upisa akcija, kako saznajemo, ispunio je jedan od bivših zaposlenih. Međutim, agencija ni nakon zakonski propisanog roka od 15 dana nije nastavila proceduru.
- Od 73 medija novog kupca nije pronašlo njih 37, a oko 25 ispunjava uslove za privatizaciju besplatnim prenosom kapitala na zaposlene. Država, to jest Agencija za privatizaciju, koči privatizaciju i rad ovih medija - kazao je Brajović i dodao da oni nemaju više pravo na projektno finansiranje, čime su ostali bez sredstava neophodnih za funkcionisanje.
Iako se za izlazak iz vlasništva u medijima država zalaže već punih deset godina, ovakvim tumačenjem zakona može joj se desiti da ostane većinski vlasnik u bar 25 medija.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.