Privatizacija medija od 2014. godine
23. 10. 2015.
I dalje tajna šta je „otišlo” za 85.000 evra
Ugovor o prodaji RTK i dalje nedostupan javnosti
Kupoprodajnim ugovorom, koji je prošlog četvrtka (15. oktobra) potpisan u Agenciji za privatizaciju, Radio-televizija Kragujevac je i zvanično iz javnog prešla u privatno vlasništvo.
Do konačnog završetka privatizacije i promene statusa potrebno je još da privrednik iz Kruševca Radoica Milosavljević najdalje do sutra (osam dana od dana potpisivanja kupoprodajnog ugovora) Agenciji za privatizaciju uplati preostali novac, koji je ponudio prilikom prvog kruga privatizacije.
Podsećanja radi, treba navesti da je Milosavljević, kao jedini zainteresovani kupac postao novi vlasnik kragujevačke javne medijske kuće za 85.500 evra, odnosno za 117 više od početne cene koja je iznosila 85.383,33 evra.
Osim ove, pazario je još šest srpskih medija (TV Pančevo, Centar za informisanje Novi Kneževac, TV Pirot, TV Požegu, TV Brus i Caribrod iz Dimitrovgrada), tako da je u jednom danu u Agenciji za privatizaciju potpisao ukupno sedam kupoprodajnih ugovora.
Nema glupih pitanja, nego odgovora
Kako izveštavaju mediji, vlasnik sedam srpskih televizija, koje su se do sada finansirale iz budžeta, izjavio je da će zadržati dosadašnji programski koncept i da radnici ne treba da brinu za svoju egzistenciju.
On je najavio ulaganja u nabavku nove opreme i sredstva za rad, ali ga na modernizaciju medija koje je kupio, bez obzira na njegove namere, obavezuje i potpisani ugovor.
Odmah nakon potpisivanja ugovora staro poslovodstvo RTK održalo je sastanak sa zaposlenima i mada se očekivalo da će ih novi gazda udostojiti svog prisustva, to se nije dogodilo.
Obavešteni su da će poslati svoj menadžment i da oni treba da rade kao i do sada.
Kako je ranije izjavio, najveći televizijski gazda na lokalnom nivou u Srbiji odlučio je da u okviru delatnosti kojima se do sada bavio proširi svoje aktivnosti, a izbor je pao na sredstva javnog informisanja, odnosno televizije.
Svima, koji se iole razumeju u medije, jasno je da od lokalnih televizija nema direktnog profita i da u njih samo treba sipati, kao u bunar bez dna, jer je reč o skupim igračkama, pa se postavlja pitanje koji je bio njegov motiv da uđe u priču od koje nema vajde i koja samo može da ga košta?
Primera radi, ovdašnja televizija je, prema podacima iz finansijskog izveštaja, planirala da ove godine potroši punih 80 miliona dinara, pri čemu bi sama trebalo da zaradi svega 5,9 miliona.
Nije li, možda, sve ovo samo oblanda za pravljenje nove naprednjačke TV mreže za potrebe predstojećih izbora ili Radoica mnogo voli televizije, pa ih kupuje po Srbiji kao bombone. Sve je moguće.
Međutim, činjenica da je ovaj kruševački biznismen, posle više od dva meseca od otvaranja ponude, postao stopostotni vlasnik kragujevačke televizije, nije još uvek kragujevačkoj javnosti učinila dostupnom informaciju šta je novi gazda dobio za tih 85 i po hiljada evra.
Iako je ovde reč o javnoj svojini, čija prodaja podrazumeva punu transparentnost, u gradskoj upravi još uvek nije moguće naći sagovornika koji bi odgovorio na ova pitanja.
Inače, pitanje je po predviđenoj proceduri preko informativne službe Skupštine grada prosleđeno pomoćniku gradonačelnika za medije Obradu Turkoviću.
Njegov odgovor bio je da grad nije učestvovao u sprovođenju procesa privatizacije RTK!?
Šta je time hteo da kaže čovek koji je zadužen za medije u gradu i da li zaista misli da su građani Kragujevca do te mere neuki i neupućeni da ne znaju čak ni ko sprovodi proceduru privatizacije, čitaoci će morati da prosude sami.
Ni u Agenciji za privatizaciju nisu bili mnogo pričljiviji.
Iako je redakcija „Kragujevačkih” dva puta zaredom postavljala isto pitanje, pozivajući se na javni ineters i transparentnost prodaje države imovine, to ipak nije pomoglo.
Dok su se ranije pravdali da ne mogu da daju nikakav odgovor pre potpisivanja kupoprodajnog ugovora, sada nas nisu udostojili nikakvog odgovora, bar do zaključenja ovog broja novina.
Potrošili 80, zaradili šest miliona
Delimičan odgovor na ovo pitanje mogao bi se jedino naslutiti iz dve odluke koje su na prečac usvojene na sednici Skupštine grada 10. juna ove godine, po nalogu Ministarstva privrede, malo pre nego što je produžen rok za privatizaciju medija.
Tom prilikom, na brzinu je promenjen titular imovine, pa su u delu koji se tiče izmene u aktu o osnivanju javnog preduzeća RTK reči „državni kapital” zamenjene rečima „javni kapital jedinice lokalne samouprave, odnosno Grada Kragujevca”.
Druga odluka odnosila se na metod i model privatizacije JP RTK i u dva člana stoji da se u postupku privatizacije prodaje sto posto kapitala koji grad Kragujevac ima u postupku privatizacije, kao i da početna cena za prodaju iznosi sto posto procenjene fer tržišne vrednosti celokupne imovine sa stanjem na dan 31. decembar 2014. godine.
Da li to znači da je za 85 i po hiljada evra prodato sve čime je raspolagala RTK, odnosno što je imalo status kapitala i imovine grada Kragujevca, jer se citirane odluke ne mogu drugačije tumačiti.
Ništa ne razjašnjava ni podatak u odluci o osnivanju RTK u kome stoji da „osnovni kapital preduzeća iznosi 7.165.200 dinara kapitala jedinice lokalne samouprave, odnosno grada Kragujevca, odnosno 714.319 američkih dolara po srednjem kursu NBJ na dan 31.12.1998. godine”.
Nažalost, ni u jednoj od odluka, niti u osnivačkom aktu RTK, ne navodi se taksativno šta to sve čini pomenutu javnu imovinu, koja se nije menjala bar u poslednje dve decenije.
Ovi podaci svakako su sadržani u privatizacionoj dokumentaciji, koja nema status javnog dokumenta i sa njenim sadržajem mogao je da se upozna samo neko ko ju je otkupio u postupku privatizacije kao potencijalni kupac.
Poznato je, inače, da je RTK na raspolaganju imala i koristila preko 600 kvadratnih metara poslovnog prostora u zgradi u Ulici Branka Radičevića 9, zatim 14 ari placa i objekat za emisionu tehniku od 33 kvadrata na Žeželju i 11 ari placa i 170 kvadrata poslovne zgrade kod Zavoda za strna žita, gde se nekada nalazio radio predajnik.
Da li je moguće da je sve to prodato za 85 i po hiljada evra i još po takozvanoj fer tržišnoj vrednosti?
Preciznog odgovora na ovo pitanje još uvek nema, bez obzira na to što je prodata javna imovina.
U roku od mesec dana kupoprodajni ugovor, u kome je taksativno navedeno šta je predmet prodaje odnosno kupovine, trebalo bi da stigne i na adresu javnog pravobranioca, koji će, valjda, u interesu grada i građana Kragujevca, ovaj dokument učiniti transparentnim.
Ili, možda, neće. Uostalom, videćemo.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.