Privatizacija medija od 2014. godine
21. 06. 2015.
Da li će opstati Međunarodni radio Srbija
„Šta će biti s kućom”, čuvena replika iz filma „Maratonci trče počasni krug” ovih dana najčešće je pitanje koje postavljaju zaposleni u Međunarodnom radiju Srbija, poznatijem kao Radio Jugoslavija.
Najsumornije prognoze kažu da će u 80. godini rada prestati da postoji, ali nisu izgubljene ni sve nade da će jedina srpska stanica koja program emituje na stranim jezicima preživeti. U prostorije ovog medija još nije stigao zvanični stav vlade da li, s obzirom na pravni status, može da se uvrsti u one medije koji čekaju privatizaciju. Kako „Politika” nezvanično saznaje članovi vlade su doneli pozitivnu odluku 15. juna, samo četiri dana pre roka koji je dat za dostavljanje neophodne dokumentacije.
– Ako je tako, taj rok ne bi smeo da važi za nas s obzirom na to još nismo dobili nikakvu odluku – kaže Igor Mladenović, zamenik urednika ovog medija.
Naš sagovornik objašnjava da su oni više puta pokušali da razgovaraju sa predstavnicima vlasti o pitanju svog opstanka, da su pisali premijeru Aleksandru Vučiću, svim ministarstvima koji mogu da budu nadležni za njihovu sudbinu, ali da su uglavnom naišli na zid tišine. A samo pre dve godine skoro sva ministarstva su se složila da za postojanje ovog međunarodnog radija i te kako ima javnog interesa. Naime, ovaj medij emituje vesti na srpskom i još 11 stranih jezika. Zbog toga je često nazivan srpskim ambasadorom među medijima.
– Mogli bismo da opstanemo u sklopu javnog servisa, i to tako što ne bismo RTS koštali, već bismo se projektno finansirali. Ali i za to je, budući da je RTS nedavno dobio novog direktora, potrebno vremena – objašnjava Mladenović i dodaje da je ova međunarodna stanica specifična i po tome što program ne emituje u Srbiji.
Ukoliko ovaj međunarodni radio ne uspe da pronađe vlasnika i prestane da postoji, 96 zaposlenih moraće da odluči da li će u okviru socijalnog programa da uzme 200 evra po godini staža, trećinu prosečne plate za poslednja tri meseca za svaku godinu staža ili šest prosečnih bruto plata u Srbiji.
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac kazao je nedavno da će privatizacija državnih medija bez sumnje započeti do 31. juna, a biti završena u naredna četiri meseca.
Novi krajnji rok za privatizaciju medija u državnom vlasništvu biće 31. oktobar 2015. godine, predviđeno je izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima, objavljenom na sajtu Skupštine Srbije, prenosi Tanjug.
Finansiranje medija, za koje se do kraja juna objavi javni poziv za prodaju, biće obustavljeno posle 31. oktobra ako njihov kapital do tada ne bude prodat, precizirano je predloženim izmenama, koje je vlada usvojila juče, a koje su stigle u Skupštinu na usvajanje po hitnoj proceduri. Ti mediji će se do kraja oktobra finansirati na osnovu projektnog sufinansiranja.
Ukoliko javni poziv za prodaju kapitala medija ne bude upućen do 1. jula 2015. godine, predviđeno je da se postupak privatizacije obustavlja, a postupak se nastavlja podelom akcija zaposlenima bez naknade, navodi Tanjug.
Predloženim izmenama zakona preciziran je i rok u kome će kupac medija biti u obavezi da poštuje ugovorene obaveze, kao i bliže određenje „kontinuiteta medijskog sadržaja”.
Hoće li privatizacija sačuvati „Jugoslaviju”?
Komentari (1)
ostavi komentar22.06.
2015.
Gašenje MRS - veoma loša poruka o Srbiji
Možete li da zamislite situaciju u kojoj zaposleni u "Deutsche Welle", "Voice Of America", "Radio France Internationale" ili "Glasu Rusije" moraju mesecima da preduzimaju očajničke pokušaje (protestima, otvorenim pismima, molbama, peticijama, mučnim pregovorima) kako bi vlastima svojih zemalja objasnili elementarnu činjenicu da svaka ozbiljna država mora imati svoj propagandni servis prema inostranstvu i dijaspori ? Ne možete to da zamislite ? Pa naravno da ne možete ! Jer postojanje takvih medija je bazična norma, opšteprihvaćeni standard (da, da, i EVROPSKI standard !), kategorija koja se sama po sebi podrazumeva i koja za svaku odgovornu državu ima isti stepen važnosti kao diplomatska aktivnost ili uspesi izuzetnih pojedinaca u raznim oblastima. Međutim, u Srbiji to JESTE problem - i to vrlo velik problem, nažalost ... Iako se birokratska plitkoumnost i neznanje nikada ne smeju potceniti, ipak je nemoguće pretpostaviti da nadležni u Srbiji nisu čuli za DW, RFI, BBC, "Voice of America", "Glas Rusije", itd. - isto kao što je teško pretpostaviti da im nije poznato da je većina zemalja i unutar EU i van nje (uključujući i Hrvatsku i Albaniju) našla način da zadrži i ojača svoje međunarodne servise, sve u skladu sa famoznim "evropskim standardima" u oblasti učešća države u finansiranju medija. Pa dobro, u čemu je onda problem sa međunarodnim servisom u Srbiji ? Nažalost, u tome što vlastima očigledno NIJE STALO do državne propagande i medijskog afirmisanja interesa Srbije prema svetu ! Jer da jeste, Međunarodni Radio Srbije se nikada ne bi ni našao u ovakvoj košmarnoj situaciji. Sudeći prema ponašanju i izjavama zvaničnika, "argument" vlasti je da Srbiji, bez obzira na njenu sopstvenu višedecenijsku praksu i savremena iskustva mnogih drugih zemalja, naprosto više nije potrebno da finansira navodno "zastareli" vid državne propagande.
OdgovoriBojim se da oni uopšte nisu svesni da takvim arogantnim, ciničnim i nihilističkim stavom šalju najlošiju moguću sliku o suštinskom profilu naše države, tačnije njenoj odlučnosti i voljnosti da se svetu predstavi na način koji joj otvara široke mogućnosti za afirmaciju i ostvarenje osnovnih interesa. Na ovom mestu čovek mora biti sarkastičan i zapitati se da li neko u resornim institucijama, zapravo, želi reći da su Nemačka, Francuska, Britanija, Italija, Švedska, Slovenija, Rusija ili SAD zaostale i dekadentne zemlje sa retrogradnim shvatanjem propagande i državnih interesa - a da je Srbija, jel'te, prepodobni lučonoša koji će im pokazati šta je moderno ili čak avangardno u toj oblasti, ponosno se odričući "zastarelih koncepcija" ?! Ako jedna država na tako olak, ignorantski i krajnje nepametan način daje na znanje da je potpuno nezainteresovana za efikasnu propagandnu aktivnost i da nema nikakvu nameru da u toj oblasti sledi pozitivna iskustva drugih zemalja, onda ona svetu šalje veoma jasnu poruku o svom autizmu, neozbiljnosti, neodgovornosti i nespremnosti da štiti i realizuje bazične interese. A to nije nikakva politička ili ideološka konstatacija, već stvar neumoljive logičke percepcije i zdravorazumske analize nečijeg ponašanja, koja pripada okviru proste prosečne inteligencije. Najbolniji podatak (koji se, sviđalo se to nekome ili ne, sam po sebi nameće) jeste istorijska činjenica da je program MRS (tada Radio Jugoslavije) na ovako osion i besprizoran način poslednji put ukinut od stane nacističkih okupatora u aprilu 1941. godine ! Da li je o ovoj zastrašujućoj paradigmi iko razmišljao u resornom Ministarstvu i drugim instancama koje su krenule u sprovođenje takve odluke ? Ili im čak ni ta činjenica nije važna ?! Sve u svemu, za nekoliko nedelja će inostrana javnost i srpska dijaspora informacije o Srbiji dobijati od međunarodnih servisa iz Tirane, Zagreba, Istanbula, Vašingtona ili Berlina, a nadležni u Beogradu neka razmišljaju koliko će te informacije biti dobronamerne prema našem narodu i našoj državi. Ukoliko o tome uopšte i žele da razmišljaju. Aferim, gospodo !