Privatizacija medija od 2014. godine
27. 04. 2015.
Da li Srbija gubi svoj glas u svetu?
Ako se ugasi Međunarodni radio Srbija (Radio Jugoslavija), kako je nezvanično iz Ministarstva kulture najavljeno, naša zemlja će izgubiti jedinu medijsku kuću koja na 12 svetskih jezika informiše svetsku javnost o nama.
To bi bilo isto kao da Vašington ukine Glas Amerike, Berlin Dojče vele, a London svetski servis BiBiSi!
Ovakve stanice svuda u svetu, uključujući novonastale države u regionu, zaštićene su kao ustanove od nacionalnog značaja, koje se bave javnom diplomatijom. A kod nas, kada država 30. juna izađe iz medija, Radio Jugoslavija će, po svemu sudući, otići u istoriju, a zaposleni, bez otpremnina na ulicu!
Ovo se događa u vreme kada bi trebalo da počnu pripreme za obeležavanje velikog jubileja sledećeg marta navršava se 80 godina postojanja Radio Jugoslavije, medija starijeg čak i od Glasa Amerike! U vreme kada ostale evropske države pojačavaju medijske aktivnosti radi što boljeg predstavljanja u svetu, Srbija dobrovoljno odustaje od medijskog afirmisanja svojih interesa prema inostranstvu, kaže, za "Novosti", Milorad Vujović, direktor ovog radija.
Medijski zakoni urađeni po evropskim standardima, koji zahtevaju povlačenje države iz medija, nemaju utemeljenje kada je reč o našem radiju. Jer, 20 zemalja Evropske unije ima ovakav vid državnih radioservisa i uopšte ne razmišlja o njihovom gašenju.
Vujović kaže da je i u našem zakonu ostavljena mogućnost za postojanje državnog međunarodnog radija. Naime, predviđeno je da država može da osnuje servise za informisanje dijaspore i inostrane javnosti o događajima u Srbiji. Upravo to radimo, objašnjava Vujović.
I, u tom smislu, nemamo konkurenciju u našem medijskom spektru. Zato smatram da bi trebalo pronaći način da opstanemo. Zaposleni ne mogu da veruju da je Brisel, na čiju je inicijativu napravljen set medijskih zakona, tražio od srpskih vlasti da se ugasi Međunarodni radio Srbija. Oni pitaju, ako je već tako, zašto se ne traži od Nemačke da se odrekne Dojče vele radija, od Velike Britanije BiBiSija, od Amerike Glasa Amerike, od Kine radija Čajna internešnal, Rusije Radio Sputnjika... Slično je i u Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Albaniji, gde se radiostanice finansiraju iz državnog budžeta. Gašenje jedine kratkotalasne radiostanice u Srbiji bio bi veliki gubitak, naročito zbog toga što ona pruža značajne mogućnosti za predstavljanje zemlje u svetu. Naime, talasi Radio Jugoslavije dopiru do svih kontinenata, a mi smo promoteri Srbije, kaže Ivana Subašić, kolumnista i novinar na ovom radiju.
Stranci žele da upoznaju autentičnu Srbiju. Interesuje ih privredni život, ekonomski razvoj, ali i istorija, tradicija, kultura, običiji i turistički potencijali. Upoznajemo ih sa tim i to na njihovom maternjem jeziku. Poznato je da Radio Jugoslavija na vrlo odmeren način informiše stranu javnost. To čine na, u svetu, najzastupljenijim jezicima engleskom, nemačkom, francuskom, španskom, ruskom, kineskom, japanskom, arapskom, grčkom, italijanskom, mađarskom..., pa čak i albanskom jeziku. Upravo zbog toga, sve ambasade preuzimaju vesti ove kuće. Našu ulogu nijedan od domaćih medija ne može da zameni. A ona je veoma važna, jer u svetskim krugovima može da promeni odbojan stav prema Srbiji, kaže Dragan Milojević, prevodilac na Radio Jugoslaviji.
Većina ambasada Srbije koristi naše informacije, jer su već prevedene na jezike zemalja u kojima nas predstavljaju.
U arapskim zemljama, koje su u poslednje vreme posebno zainteresovane za ekonomsku saradnju, mi smo glavni izvor informacija o Srbiji. Zato ako se naš radio ugasi, Srbija će izgubiti svoj glas u svetu. Ukoliko se to, ipak, dogodi, zauvek ćemo izgubiti i frekvenciju na kratkom talasu. A kratkotalasna frekvencija je i vojna.
U slučaju bilo kakve vanredne situacije, preko kratkog talasa se komunicira sa svetom. Program na kratkom talasu dopire na pet kontinenata i ne može da se ometa. To se pokazalo veoma značajnim u kriznim situacijama za vreme sankcija, kada smo imali informativnu blokadu, pa tokom bombardovanja... Poslednji primer su prošlogodišnje poplave.
Tuđa rešenja
Status medija, poput Međunarodnog radija Srbija, u drugim državama rešen je posebnom zakonskom regulativom. Rad BiBiSija definisan je posebnom kraljevskom poveljom i finansira se iz budžeta ministarstva inostranih poslova, Dojče vele je javna ustanova federalne vlade, a Glasom Amerike upravlja bord guvernera. Radio Tirana i Internašnal samostalni je deo javnog servisa, koji se 65 odsto finansira iz budžeta, a 35 procenata su komercijalni prihodi. Na sličan način se finansiraju i Međunarodni radio Rumunija i Glas Hrvatske...
Ime zbunjuje
Naziv Radio Jugoslavija zbunjuje obične građane. Većina misli da je to samo jedan od zaostalih repova države koje više nema. To, na neki način, u njihovim očima umanjuje značaj ovog medija. Tražili smo da se promeni naziv, ali to nije došlo na dnevni red. Uvek se govorilo o potrebi povlačenja države iz medija kaže Vujović. Mi predstavljamo Srbiju i između sebe stanicu zovemo Međunarodni radio Srbija.
Komentari (1)
ostavi komentar27.04.
2015.
Mečka pred vratima
Zaigrala mečka i pred njihovim vratima.
OdgovoriNe sećam se da su se kolege iz Radio Jugoslavije oglasile, makar i trepnule, kada su gašene neke druge televizije. Apsolutna tišina.
Zašto sada traže da budu izuzeti iz uspostavljenog principa, a protiv kojega se nisu pobunili?
Da se razumemo, apsolutno sam za zaštitu radnika, ali ne mogu ni da traže da ih neko tek tako pripoji Javnom servisu. Pa, i tamo ima viškova!